Румски султанат

Румски султанат (перс. سلجوقیان روم), познат још и као Анадолски селџучки султанат, Иконијски султанат, Анадолска селџучка држава (тур. Anadolu Selçuklu Devleti) или Турска селџучка држава (тур. Türkiye Selçuklu Devleti),[1] била је турско-персијска[2][3][4][5]сунитска држава, која је успостављена на дијелу Анадолије који је од Византијског царства освојило Селџучко царство, које је успоставила Селџучка династија. Назив „Рум” је у ствари арапски назив за Андолију, ар Рум (арап. الرُّومُ), који потиче од грчког назива Ромеји (грч. Ρωμιοί).[6][7]

Румски султанат се издвојио из Селџучког царства за вријеме владавине Сулејмана ибн Куталмиша 1077. године, након битке код Манцикерта. Прва пријестоница је била у Изнику, а затим у Конији. Врхунац моћи је достигло крајем 12. и почетком 13. вијека, када је од Византије претео кључне луке на црноморском и средоземном приморју. На истоку, султанат је апсорбовао друге турске државе и проширио се до језера Ван. Трговина из Персије и средње Азије преко Анадолије развијена је системом каравансараја. Са Ђеновом су у том периоду формирано посебно снажне трговинске везе. Веће богатство омогућило је да султанат апсорбује друге турске државе које су биле успостављене у источној Анадолији (Данишменди, Менџукиди, Салтукиди, Артукиди).

Селџучки султани су носили бреме крсташки ратова и на крају су подлегли монголској инвазији 1243. године (битка код Коседага). До краја 13. вијека, Селџуци су постали вазали Илканата.[8] Моћ селџучких султана се распала у другој половини 13. вијека. Посљедњи селџучки вазалал Илканата, Масуд II, убијен је 1308. године. Нестанком Румског султаната настали су многе мали анадолски бејлици, међу њима и бејлик Османске династије, који је на крају освоји остатак бејлика и на простору Анадолије формирао Османско царство.

Anatolian Seljuk Sultanate
Ширење Румског султаната, од око 1100. до 1240. године

Референце

  1. ^ „Türkiye Selçuklu Devleti Tarihinde Bir Dönüm Noktası; II. İzzeddin Keykavus Dönemi” (PDF) (на језику: турски).
  2. ^ Lewis 1989, стр. 29.
  3. ^ İhsanoğlu, Ekmeleddin (2005). „Institutionalisation of Science in the Medreses of Pre-Ottoman and Ottoman Turkey”. Turkish Studies in the History and Philosophy of Science (на језику: енглески). Springer, Dordrecht: 265—283. doi:10.1007/1-4020-3333-8_18.
  4. ^ Peacock & Yildiz 2012, стр. 71-72
  5. ^ Canfield 2002, стр. 13.
  6. ^ Kazhdan 1991, стр. 1816.
  7. ^ Wittek 2013, стр. 81.
  8. ^ Saunders 2001, стр. 79.

Литература

  • Saunders, J.J. (2001). The history of the Mongol conquests (Reprint. изд.). Philadelphia, Pa.: University of Pennsylvania Press. стр. 79. ISBN 9780812217667.
  • Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium (1. print. изд.). New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. стр. 1816. ISBN 9780195046526.
  • Peacock, A.C.S.; Yildiz, Sara Nur, ур. (2012). The Seljuks of Anatolia : Court and society in the medieval Middle East. London: Tauris Academic Studies. стр. 71—72. ISBN 9781848858879.
  • Canfield, Robert L., ур. (2002). Turko-Persia in historical perspective (First paperback edition. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 13. ISBN 978-0521522915.
  • Lewis, Bernard (1989). Istanbul and the civilization of the Ottoman Empire (5th pr. изд.). Norman: University of Oklahoma Press. стр. 29. ISBN 9780806110608.
  • Wittek, Paul (2013). Heywood, Colin, ур. Rise of the Ottoman Empire. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 81. ISBN 9781136513190.
Јерменско краљевство

Краљевство Јерменија (или Велика Јерменија) је назив за државу која је постојала као независно краљевство од године 190. п. н. е. до 387. н. е., односно клијентску државу Римског царства и Сасанидског краљевства до 428. године, а које се на свом врхунцу простирало од обала Каспијског до обала Средоземног мора.

Јерменско краљевство Киликија

Јерменско краљевство Киликија (јерменски: Կիլիկիոյ Հայոց Թագաւորութիւն Kilikio Hayots Tagavorutyun; француски: Le Royaume Arménien de Cilicie), познато и под називима Мала Јерменија, Киликијска Јерменија, Краљевина Киликијска Јерменија или Нова Јерменија била је независна кнежевина коју су у развијеном средњем веку основале јерменске избеглице пред селџучком инвазијом Јерменије. За разлику од Јерменске краљевине у Антици, налазила се у Киликији, области северозападно од Искендерунског залива у данашњој јужној Турској.

Џелалудин Руми

Мевлана Џелалудин Руми (перс. مولانا جلال الدین محمد رومی) је био персијски исламски филозоф, теолог, правник, песник и суфи мистик из 13. века. Сматра се једним од највећих мистичких песника ислама, који је писао на персијском језику.Име Руми добио је због тога што је живот провео у Руму (Румски султанат), данашња средња Анадолија, а Мевлана на фарсију значи „наш водич“ или „наш господар“.

Аталиди

Династија Аталида била је хеленистичка династија која је владала Пергамом од 281. до 133. године п. н. е. Оснивачем династије може се сматрати Филетер који се осамосталио у Пергаму 281. године након погибије дијадоха Лизимаха у бици код Корупедије. Филетер се након Лизимахове смрти ослонио на Селеука, а када је и Селеук исте 281. године погинуо Филетер је дефинитивно засновао једну самосталну државу Пергам и династију која ће по његовом оцу Аталу понети назив Аталиди. Каснији Филетерови наследници постепено су проширивали државу, која ће свој врхунац доживети под краљем Аталом I који се 230. године п. н. е. после победе над Галатима прогласио за краља. Династија Аталида владала је Пергамом све до 133. године када је последњи пергамски краљ Атал III својим тестаментом целокупну територију своје државе завештао Римској републици.

Битка код Иконије

Битка код Иконије вођена је 18. маја 1190. године између крсташке војске Светог римског царства под Фридрихом Барбадосом са једне стране и муслиманске војске Румског султаната са друге стране. Део је Трећег крсташког рата, а завршена је победом хришћана.

Битка на планини Кадмус

Битка на планини Кадмус вођена је 6. јануара 1148. године између војске Румског (Иконијског) султаната са једне и крсташке француске армије са друге стране. Битка је део Другог крсташког рата, а завршена је победом муслимана.

Галатија

Галатија (антгрч. Γαλατία [Galatía] — „Галија“, лат. Galatia) је била област и римска провинција која је обухватала подручје централне Анадолије у данашњој Турској. Главни град провинције је била Анкира, данашња Анкара. Провинцију је основао цар Октавијан Август 25 године п. н. е.

Данишменди

Данишменди су били огушка династија која је владала северним, централним и источним деловима Анадолије током 11. и 12. века. Првобитно упориште било им је око градова Сивас, Токат и Неоцезареја одакле су се проширили на запад до Анкаре и Кастамонуа и на југ до Малатије коју су освојили 1103. године. Династија је територију почела стицати након муслиманске победе над Византијом у бици код Манцикерта 1071. године. Значајнија личност династије био је Малик Гази, за кога се претпоставља да је искористио турске унутрашње сукобе како би издејствовао самосталност 1086. године. Значајну улогу одиграо је и у Првом крсташком рату, а познат је и као владар који је заробио Боемунда Тарентског у бици код Мелитене. У другој половини 12. века, територије Данишменда анектирао је селџучки Румски султанат.

Илканат

Илканат је био једна од четири државе, које су настале распадом Монголског царства. Седиште власти се налазило у данашњем Ирану, а обухватало је територије Ирака, Авганистана и западног Пакистана. Илканат је постојао од 1256. до 1353.

Историја Турске

Турци су на данашњи простор стигли из средње Азије и сместили се у средишту Мале Азије: Анадолској висоравни. Били су тамо вековима пре него што су освојили друге делове Анадолије, запосели Истанбул и напредовали према Европи, Африци и Азији стварајући царство. Мала Азија је мост између Азије и Европе којим су се кретали многи мигранти. У периоду од преко две хиљаде година овде су живели представници многих цивилизација – Хетити, грчки Фригијци, Лидијанци, Исаурианци, Каподокијанци и Византинци итд.

Кападокија

Кападокија (антгрч. Καππαδοκία [Kappadokía]) је у античком свету била велика територија у Малој Азији, данашњој Турској. У време Херодота, Кападочани су заузимали сву земљу од Таура до Црног мора.

Кападокија у географском смислу се на југу граничила са Тауром, на истоку са Еуфратом, на северу са Црним морем, а на западу са великим сланим језерима у унутрашњости Мале Азије.

Кисвадна

Кисвадна је област која се налази у југоисточном рејону Мале Азије. Област је тако називана у бронзаном добу око 1500. п. н. е. У то време је била насељена хуритским становништвом и била је стратешки коридор саобраћајних комуникација Мале Азије са Сиријом, Египтом и Месопотамијом.

Прво је била укључена у државу Митана, да би војном кампањом Шупилулиуме првог, хетитског владара, била анексирана Хетитској држави као посебна кнежевина.

Касније је та област познатија као Киликија.

Ликија

Ликија (антгрч. Λυκία [Lykía], лат. Lycia) била је област која обухвата савремене провинције Турске Анталију и Муглу на јужној обали Турске. Представљала је федерацију древних градова а касније и провинцију Римског царства. Ликијска лига се често назива првом федерацијом у историји света, а њено устројство је касније утицало на одредбе америчког Устава.

Опсада Херигордона

Опсада Херигордона одиграла се августа/септембра 1096. године између крсташке војске Рејналда и Селџучког царства под командом султана Килиџа Арслана. Битка је део Сељачког крсташког рата и завршена је потпуним крсташким поразом.

Пети крсташки рат

Пети крсташки рат вођен је у периоду од 1213. до 1221. године. Започео је као пљачкашки поход угарског краља Андрије Арпада којега је подржавао папа Иноћентије III. Касније, 1218. године, поход настављају Холанђани, Фламанци, Фризијци предвођени Вилијамом I Холандским и папским легатом Пелагијем Галванијем. На страни хришћана учествује и Иконијски (Румски) султанат против којих су владари ајубидске династије ратовали у Сирији. Крсташи освајају Дамијету одакле предузимају поход на Каиро. Он се завршио неуспехом након кога се крсташи повлаче у Европу.

Понтска краљевина

Понтска краљевина или Понтско царство је била хеленистичка држава смештена на јужној обали Црног мора. Основао ју је године 291. п. н. е. Митридат I, персијски племић и потомак ахеменидских гувернера, а трајала је све до освајања од стране Римске републике године 63. п. н. е. Упркос томе што су владари били Персијанци, Понт се сматрао хеленистичком државом због снажног културног и политичког утицаја грчких колонија на обали Црног мора, односно суседних хеленистичких држава. Краљевина је свој врхунац имала под Митридатом VI Великим који је успео освојити Колхиду, Кападокију, Битинију, Малу Јерменију, грчке колоније на Таурском Херзону, те, накратко, и римску провинцију Азију. Након дуготрајне борбе с Римом у Митридатским ратовима, Понт је поражен при чему је западни део анектиран у провинцију Битинија и Понт, а источни део неко време постојао као римска клијентска држава.

Селџуци

Селџуци се може односити на:

Селџучка династија

Селџучко царство

Румски султанат

Троја

Троја, или Илиј (старогрчки: Τροία [Troía] или Τροίας [Troías], или Ίλιον [Ílion] или Ίλιος [Ílios]; латински: Troia, или Ilium; турски: Truva или Troya), је легендарни град и поприште Тројанског рата, који је делом описан у Хомеровој Илијади, епу писаном на старогрчком састављеном у 9. или 8. веку п. н. е.

Осим тога, Троја је име једног археолошког налазишта на наводној локацији хомерске Троје у Малој Азији, данас у северозападној Турској, у близини морске обале југозападно од Дарданела под планином Идом.

Под владавином римског цара Августа саграђен је нови град Илиум на месту које су многи сматрали локацијом легендарнe Илијаде. Град је цвао до утемељења Константинопоља, а под Византијом је пропадао.

Немачки археолог Хајнрих Шлиман је ископавао у том подручју током 1870-их. Каснија су искапања открила више градова саграђених у различитим раздобљима. Један од ранијих градова (Троја VIIa) често се наводи као хомерска Троја, али та је тврдња и даље спорна.

Шлиманов најспектакуларнији налаз је био тзв. Пријамово благо (тако га је назвао сам Шлиман). Али још у време његовог живота су се појавиле прве назнаке да би златно благо могло бити око хиљаду година старије него што је Шлиман претпостављао.

Новија ископавања су пронашла трагове пуно старијег насељавања тог подручја која сежу у 5 хиљада година п. н. е.

Археолошко налазиште Троја је додато 1998. године на списак Светске баштине.

Фригија

Фригија (антгрч. Φρυγία [Phrygía, модерно Frygía]) је античка регија у средишњој Анадолији (данашња Турска) односно назив за древно краљевство које се протезало регијом. Према Херодоту, Фригијци су у раној историји живели на југу Балкана где су се звали Бригијци, но у 2. миленијуму пре нове ере прешли су преко Дарданела и населили Малу Азију. Као разлози пресељења наводи се служење богатом граду Троји којем су Фригијци били савезници. Фригијом су кроз античку историју владале многе моћне државе попут Хетитског краљевства, Персијског царства, те Римског царства. Претпоставља се како је аутохтони фригијски језик изумро у 7. веку.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.