Рукометна репрезентација Србије

Рукометна репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у рукомету. Налази се под контролом рукометног савеза Србије.

ИХФ и ЕХФ третирају репрезентацију Србије као наследницу репрезентација СФР Југославије (1943–1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945–1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992–2003) и Србије и Црне Горе (2003–2006) те је Србија наследила све резултате и медаље од претходних република[6], [7] [8]

У периоду од 1980. до 1990. године, репрезентација је под именом Југославија остварила најбоље резултате. 1980. године освојено је друго злато на рукометном Олимпијском турниру, а 1986. године освојена је титула Светског првака.

Као домаћин Европског првенства 2012. године Србија је дошла до финала где је поражена од Данске. Полуфинални сусрет Србије и Хрватске на овом првенству оборио је рекорд по гледаности.

Играло се под разним именима:

Југословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу мушку екипу 1999. године.[9]

Србија
Rssrbije
Надимак „Орлови”
Савез РСС
Конфедерација ЕХФ (Европа)
Селектор Србија Ненад Перуничић
Капитен Немања Илић
Највише наступа Драган Шкрбић, 215 утакмица
Најбољи стрелац Драган Шкрбић, 591 гол
Основни дрес
Резервни дрес
Прва међународна утакмица
ЈугославијаЈугославија 35:8 АустријаАустрија[1]
Росток; Источна Немачка; 28. фебруар,1958
ЛетонијаЛетонија 19:24 Србија и Црна ГораСР Југославија[2]
као Србија
СрбијаСрбија 37:27 ИзраелИзраел
Београд, Србија; 4. јануар 2007[3]
Највећа победа
ЈугославијаСФР Југославија 39:9 Република КонгоНР Конго
Србија и Црна ГораСР Југославија 40:14 КувајтКувајт
као Србија
СрбијаСрбија 48:24 ИталијаИталија
Ниш, Србија; 2. новембар 2008[4]
Највећи пораз
ИсландИсланд 38:22 СрбијаСрбија
Рејкјавик, Исланд; 29. април 2015[5]
Олимпијске игре
Учешћа 7 (Први пут 1972.)
Најбољи резултат Gold medal.svg 1. место, 1972., 1980.
Светско првенство
Учешћа 18 (Први пут 1964.)
Најбољи резултат Gold medal world centered-2.svg 1. место: 1986.
Европско првенство
Учешћа 10 (Први пут 1996.)
Најбољи резултат Silver medal europe.svg Сребро: 2012.

Почетак рукомета у Србији и СФР Југославији

Рукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до ткз. малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.[10]

Историја Рукомета у Србији до сада није у довољној мери истраживана. Постоје подаци из званичних публикација, као и у другим публикацијама и радовима, чији су аутори претежно из западних делова бивше Југославије. Наилази се на податке који указују да се рукомет у Србији игра после завршетка Другог светског рата. Према тим подацима иницијатива за развој рукомета у Србији се преписује инструкторима одбора за рукомет фискултурног савеза Хрватске. У омладинским радним акцијама Шамац - Сарајево 1947.), они су одржавали течајеве за „изобразбу“ фискултурних инструктора, па и инструктора за рукометну игру. При свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био је по један рукометни инструктор, а 1948. године формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево - Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић. Учешће у рукометној чети била је „легитимација“ да са повратком у својој средини могу радити на формирању рукометних секција при фискултурним и гимнастичким друштвима. Каније су ти инструктору по целој Србији оснивали разне рукометне клубове и секције и ширили развој ове игре уопште.[11]

Заслуге за развој спорта у Србији, касније Југославији, у одређеној мери припадају и тадашњим студентима који су своје знање стицали у иностранству. Они су по доласку у домовину, са собом доносили и обележја тамошње културе, па отуда и спорта. Савремени спорт који је свој пут у Србију проналазио преко Словеније, Хрватске и Мађарске, даље се ширио преко школских организација, школског физичког васпитања и на друге начине.

Златне 1980. Светско и олимпијско злато

Рукометна репрезентација СФР Југославије први пут пажњу. светске јавности, на себе скреће 1970. године, када је освојена и прва медаља на Светском првенству у Француској. У мечу за бронзано одличје, СФР Југославија је декласирала Данску са 29:12, што је био и те како велики број голова за тај период (у финалу, након два продужетка, Румунија је победила Источну Немачку са 13:12). На наредном првенству 1974. године остварен је исти резултат (шампионат света се тада играо на сваке четири године), а између два Светска првенства одржане су Летње олимпијске игре 1972. године чији је домаћин био Минхен. На овим Олимпијским играма, после 36година у програм се враћа и рукомет као спорт. Југославија је на овом шампионату заблистала! Побеђени су у првој групној фази: Мађарска, Јапан и САД, а у другој, полуфиналној, групи поново Мађарска и два главна претендента за неку од медаља: Румунија и домаћин Западна Немачка. Посебно се издваја преубедљива победа над домаћином од 24:15 У самом финалу у игри гол за гол, савладана је Чехословачка резултатом 21:16, а везаним головима Бранислава Покрајца Југославија је направила разлику коју Чехословачка није успела да стигне. Освајачи те прве, златне, олимпијске медаље били су: | Абас Арсланагић, Чедомир Бугарски, Петар Фајфрић, Хрвоје Хорват, Милорад Каралић, Ђорђе Лаврнић, Милан Лазаревић, Здравко Миљак, Слободан Мишковић, Бранислав Покрајац, Небојша Поповић, Мирослав Прибанић, Добривоје Селец, Албин Видовић, Зденко Зорко, Зоран Живковић.

Олимпијске игре

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Немачка 1972. 1. место 6 6 0 0 122 89 +33
Канада 1976. 5. место 5 4 0 1 110 93 +17
Савез Совјетских Социјалистичких Република 1980. 6. место 8 5 0 3 195 159 +36
Сједињене Америчке Државе 1984. 1. место 6 5 1 0 141 93 +48
Јужна Кореја 1988. 3. место 6 4 1 1 143 132 +11
Савезна Република Југославија СР Југославија (1992–2000)
Шпанија 1992. Није јој дозвољено учешће
Сједињене Америчке Државе 1996. Није се пласирала
Аустралија 2000. Меч за 3. место 4. место 8 4 0 4 204 203 +1
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2004)
Грчка 2004. Није се пласирала
Србија Србија (2008–)
Кина 2008. Није се пласирала
Уједињено Краљевство 2012. Групна фаза 9. место 5 1 0 4 120 131 -11
Бразил 2016. Није се пласирала
Укупно 2/7 13 5 0 8 324 334 -10

Светско првенство

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Шведска 1954. Није учествовала
Источна Немачка 1958.
Немачка 1961.
Чехословачка 1964. 6. место 6 2 2 2 102 96 +6
Шведска 1967. 7. место 6 4 0 2 136 110 +26
Француска 1970. 3. место 6 3 1 2 119 80 +39
Источна Немачка 1974. 3. место 6 3 0 3 106 105 +1
Данска 1978. 5. место 6 4 1 1 108 96 +12
Немачка 1982. 2. место 7 4 1 2 183 155 +28
Швајцарска 1986. 1. место 7 7 0 0 168 145 +23
Чехословачка 1990. 4. место 7 4 0 3 169 156 +13
Савезна Република Југославија СР Југославија (1993–2003)
Шведска 1993. Није јој дозвољено учешће
Исланд 1995.
Јапан 1997. Осмина финала 9. место 6 4 0 2 162 149 +13
Египат 1999. Меч за 3. место 3. место 9 6 1 2 257 211 +46
Француска 2001. Меч за 3. место 3. место 9 7 0 2 252 178 +74
Португалија 2003. Меч за 7. место 8. место 9 6 1 2 263 228 +35
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2005)
Тунис 2005. Меч за 5. место 5. место 9 5 2 2 253 221 +32
Србија Србија (2007–)
Немачка 2007. Није се пласирала
Хрватска 2009. Меч за 7. место 8. место 9 4 0 5 280 281 -1
Шведска 2011. Меч за 9. место 10. место 9 3 1 5 246 251 -5
Шпанија 2013. Осмина финала 10. место 6 3 0 3 170 159 +11
Катар 2015. Није се пласирала
Француска 2017.
Укупно 16/23 117 69 10 3 2.974 2.621 +353

Европско првенство

Година Турнир Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Савезна Република Југославија СР Југославија (1994–2002)
Португалија 1994. Није јој дозвољено учешће
Шпанија 1996. Меч за 3. место 3. место 7 5 1 1 166 162 +4
Италија 1998. Меч за 5. место 5. место 6 4 0 2 159 145 +14
Хрватска 2000. Није се пласирала
Шведска 2002. Друга групна фаза 10. место 6 2 1 3 160 161 -1
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2004–2006)
Словенија 2004. Друга групна фаза 8. место 7 3 1 3 206 199 +7
Швајцарска 2006. Друга групна фаза 9. место 6 2 0 4 161 177 -16
Србија Србија (2008–)
Норвешка 2008. Није се пласирала
Аустрија 2010. Прва групна фаза 13. место 3 0 1 2 83 94 -11
Србија 2012. Финале 2. место 8 4 2 2 176 168 +8
Данска 2014. Прва групна фаза 13. место 3 1 0 2 73 77 -4
Пољска 2016. Прва групна фаза 15. место 3 0 1 2 81 92 -11
Хрватска 2018. Друга групна фаза 12. место 6 1 0 5 160 181 -21
Аустрија/Норвешка/Шведска 2020.
Укупно 10/12 55 22 7 26 1.325 1.456 -31

Тренутни састав

Састав за квалификације за Европско првенство 2020.

Бр. Име Позиција Дат. рођ. Клуб Утак./Гол.
1 Владимир Цупара голман 19. фебруар 1994. Пољска Виве Киелце
2 Дејан Милосављев голман 16. март 1996. Северна Македонија Вардар
3 Светислав Веркић голман 11. јун 1981. Србија Војводина
4 Немања Илић лево крило 11. мај 1990. Француска Феникс Тулуз
5 Вања Илић лево крило 25. фебруар 1993. Шпанија Логроњо
6 Филип Марјановић лево крило 10. фебруар 1989. Румунија Поли Темишвар
7 Мијајло Марсенић пивот 9. март 1993. Немачка Берлин
8 Иван Поповић пивот 21. март 1994. Шпанија Гранољерс
9 Живан Пешић пивот 7. јул 1993. Шпанија Адемар Леон
10 Зоран Николић пивот 23. фебруар 1991. Румунија Констанца
11 Дарко Ђукић десно крило 11. децембар 1994. Белорусија Мешков Брест
12 Богдан Радивојевић десно крило 2. март 1993. Немачка Рајн Некар Ловен
13 Вукашин Воркапић десно крило 1. октобар 1997. Србија Металопластика
14 Миљан Пушица бек 30. јун 1991. Немачка Минден
15 Иван Мошић бек 23. децембар 1994. Шпанија Адемар Леон
16 Немања Белош бек 8. јун 1994. Аустрија Реткоф Грац
17 Петар Ђорђић бек 17. септембар 1990. Белорусија Мешков Брест
18 Младен Крсманчић бек 30. јул 1992. Шпанија Анаитцуна
19 Стефан Вујић бек 6. јул 1991. Румунија Стеауа
20 Лазар Кукић бек 12. децембар 1995. Шпанија Ла Ријоха
21 Предраг Вејин бек 17. децембар 1992. Србија Железничар 1949
22 Никола Црноглавац бек 22. април 1992. Румунија Констанца
23 Милош Орбовић бек 2. новембар 1993. Румунија Поли Темишвар

Селектор: Ненад Перуничић Србија

Селектори репрезентације од 1995.

Види још

Референце

  1. ^ http://www.ihf.info/upload/PDF-Download/MenWorldCh/gdr58.pdf
  2. ^ „European Handball Federation - 1996 Men's European Championship / Pre-Qualification”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018.
  3. ^ „European Handball Federation - 2008 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018.
  4. ^ „European Handball Federation - 2010 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018.
  5. ^ „European Handball Federation - 2016 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. 29. 4. 2015. Приступљено 6. 4. 2018.
  6. ^ http://ihf.info/upload/Competitions/SWE_N/Serbia.pdf
  7. ^ http://portaladmin.ihf.info/en-us/ihfcompetitions/worldchampionships/mensjuniorworldchampionship/mensjuniorworldchampionship,bra2015/teamprofiles/serbia.aspx
  8. ^ https://www.ihf.info/competitions/junior-men/310/2019-ihf-mens-junior-u21-world-championship/6215/teams/119
  9. ^ „Najuspešniji u izboru OKS”. Oks.org.rs. Приступљено 6. 4. 2018.
  10. ^ www.jagodina.autentik.net приступљено 27.2.2014. год.
  11. ^ Миладин Илић - Мајстор; РУКОМЕТ 1949-1999; Пеликан принт, Ниш 2000. године

Спољашње везе

2012

2012. је била преступна година.

Вече са Иваном Ивановићем

Вече са Иваном Ивановићем српска је телевизијска емисија чији је творац и водитељ Иван Ивановић. Емитована је од 14. маја 2010. до 21. децембра 2018. године на Првој српској телевизији, а од 5. априла 2019. године на телевизији Нова С. У почетку се приказивала петком од 22.30 сати, затим од 21.15 сати, па потом у 22.00 часа, а након тога у 21.00 час, а потом поново у 22.00 часа.

Владимир Цупара

Владимир Цупара (Београд, 19. фебруар 1994) је српски рукометни голман који од 2015. године брани на голу клуба Виве Кјелцеа.

Дочек испред скупштине у Београду

Дочек испред скупштине у Београду је устаљен обичај који је прерастао у синоним за успех Србије у спорту. Након распада СФР Југославије (1991.) спортисти СР Југославије су у последњој деценији 20. века били често трофејни у екипним спортовима (кошарци, одбојци, ватерполу). Након великих успеха грађани спремају велик дочек најчешће у парку испред скупштине Београда тј. Старог двора, а понекад и испред Народне скупштине Србије, док спортисти излазе на балкон. Програм често прате и музичке групе. Традиција је настављена и у наредној деценији када је поред спортсих успеха позрадвљен и тријумф на културној сцени - победа Србије на Песми Евровизије. Са успоном српских тенисера по први пут су дочекани и тенисери, овај пут не као представници екипног спорта него као појединци: Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јелена Јанковић. Након освајања Дејвис купа 2010. дочекани су и тенсери Србије као екипа.

Група људи често прави дочек и на самом аеродрому, по доласку спортиста. Такође се организује и у осталим градовима широм Србије, за оне спортисте који су из тог града.

Широм света је популаран сличан начин прославе и најчешће се посвећују репрезентативним и клупским успесима у фудбалу, као и освојеним одличјима на Олимпијским играма.

Женска рукометна репрезентација Југославије

Женска рукометна репрезентација Југославије је женски рукометни тим који је представљао СФР Југославију на међународним такмичењима и био је под контролом Рукометног савеза Југославије. Највећи успеси су златна медаља на Олимпијским играма 1984., као и златна медаља на Светском првенству 1973.

Женска рукометна репрезентација Србије

Женска рукометна репрезентација Србије у организацији Рукометног савеза Србије представља Србију у рукомету на свим значајнијим светским и континенталним такмичењима одржаним после 2006. године.

ИХФ и ЕХФ сматра рукометну репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

од 2006. СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу женску екипу 2001, а Олимпијски комитет Србије за најбољу женску екипу 2013. године.

Младен Бојиновић

Младен Бојиновић (Бања Лука, СФРЈ, 17. јануар 1977) је српски рукометаш. Игра на позицији централног бека а тренутно је члан француског прволигаша Трембли-ан-Франс. Висок је 204 cm, а тежак 101 kg.

Ниш

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 km југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 14 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

Рукомет у Србији

Рукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до ткз. малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.

Рукометна репрезентација Југославије

Рукометна репрезентација Југославије је рукометни тим који је представљао СФР Југославију на међународним такмичењима и био је под контролом Рукометног савеза Југославије. Највећи успеси су златне медаље на Олимпијским играма 1972. и 1984, као и златна медаља на Светском првенству 1986.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

Састави од 1972. до 1988.
Састави од 1992.
Састави од 1964. до 1990.
Састави од 1997.
Састави
Међународни рукомет
Азија: АХФ
Африка: КАХФ
Америка: ПАТХФ
Океанија: ОХФ
Европа: ЕХФ
Националне рукометне репрезентације Европе (ЕХФ)
Репрезентације
Лигашки систем
Куп и суперкуп
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Спортске репрезентације Србије
Мушкарци
Жене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.