Рудник (планина)

Рудник, планина која доминира Шумадијом, налази се око 100 km јужно од Београда, односно 15 km од Горњег Милановца. Варошица Рудник је смештена између 500 и 700 m надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1.000 m надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићев врх (1.132 m), раније познат као Велики Штурац. Највеће насеље на планини је варошица Рудник.

Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.[1]

Рудник
Rudnik-javor
Један од врхова Рудника, Јавор (1107 m)
Географске карактеристике
Највиша тачкаЦвијићев врх
Ндм. висина1.132 m
Координате44°07′53″ СГШ; 20°32′25″ ИГД / 44.131389° СГШ; 20.540278° ИГД Координате: 44°07′53″ СГШ; 20°32′25″ ИГД / 44.131389° СГШ; 20.540278° ИГД
Географија
Рудник на мапи Србије
Рудник
Рудник
Државе Србија

Воде Рудника

Рудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између сливова Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава Јасеница, лева притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Рудник је извориште највећих шумадијских река. Поред поменутих ту је и Лепеница и Рача, обе леве притоке Велике Мораве.

На самој планини извиру речице, које се касније спајају са већим рекама у подножју: Златарица (извире у самом месту Рудник, западно од Цвијићевог врха), Сребреница (извире источно од Цвијићевог врха, између врхова Јавор и Паљевине) и Јасеница (извире на североисточној падини планине), Брезовица (извире западно од насеља Рудник).

Туристичка понуда

Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма. Због својих изванредних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха, незагађена природна средина) још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља, а постоје и терени за мале спортове. Гости могу да планинаре до Цвијићевог врха и стрмог вулканског узвишења Острвице, на коме се налазе остаци Јерининог града. Градови су остаци турске вароши и тврђаве подигнуте на српском утврђењу званом Рудник у коме је умрла Проклета Јерина, а недалеко су рушевине муслиманске богомоље Мисе. На Руднику је било остатака античког (римског) и средњовековног рударства. Но, модерни површински копови углавном су уништили те остатке. Туристи могу да посете оближња историјска места Опленац и Таково, манастире Враћевшницу, Вољавчу, Благовештење и Никоље, а околина Рудника пружа могућност за лов на високу и ситну дивљач.

Између врха Јавор и Цвијићевог врха (са његове југоисточне стране) налази се резерват природе, природно добро „Велики Штурац“, први пут стављено под заштиту 1956. године као строги природни резерват, површине 8 хектара. Спада у природна добра I категорије - природно добро од изузетног значаја.

Историја

Планина Рудник је, захваљујући свом положају и рудним богатствима, кроз читаву историју имала велики значај. Почеци вађења руде датирају још у праисторији, а развој рударства креће под Римском управом, да би се наставио у средњем веку и у савремено доба. Детаљан приказ историје Рудника налази се у чланку о варошици Рудник и селу Мајдан.

Географија

Врхови

Врх Висина (m)
Цвијићев врх (раније Велики Штурац) 1132[2]
Мали Штурац (раније Средњи Штурац) 1113(1115?[2])
Јавор 1107(1113?[2])
Молитве (Бело поље)[2] 1096(1098?[2])
Банетов врх[2] 1089
Прлински вис[2] раније Мали Штурац 1058(1056?[2])
Паљевине 1052(1062?[2])
Марјанац 1028
Таван (Бјелице)[2] 1007(1008?[2])
Безимени врх (Јавор раван)[2] 1006
Безимени врх (Јавор раван)[2] 1002
Увлака 958
Јавор 927
Курјак 924
Суви грмови 920
Велики лаз 909
Градина 830
Острвица 758

Важно је напоменути да се Острвица налази издвојена од главне планинске масе на којој су остали врхови.

Слике

Rudnik detail 1
Детаљ с планине Рудник
RudnikPanorama
Поглед на варошицу са планине
Панорама Рудника. Са леве стране се види Острвица, а десно највиши Цвијићев врх.
Панорама Рудника. Са леве стране се види Острвица, а десно највиши Цвијићев врх.

Мапе

Topo karta generalstab AR

Део планине Рудник на карти из 1894.

Topo karta generalstab GM

Део планине Рудник на карти из 1894.

Референце

  1. ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
    Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
    Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. 1928. ISBN 978-86-83697-73-1.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај. ISBN 978-86-84093-06-8.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Рудник (Горњи Милановац)

Рудник је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1490 становника. Налази се на истоименој планини.

Рудник (вишезначна одредница)

Рудник може да се односи на:

Рудник, место где се ископава руда, например:

Бело Брдо (рудник), рудник

Рудник и термоелектрана Угљевик, рудникили

Рудник (Горњи Милановац), насеље у општини Горњи Милановац, Република Србија

Рудник (Србица), насеље у општини Србица, Република Србија

Рудник (Велес), насеље у општини Велес, Северна Македонија

Рудник Косово, насеље у општини Обилић, КиМ, Република Србија

Рудник (Илиџа), насеље у општини Илиџа, Федерација БиХ, БиХ

Рудник (Суровичево), насеље у општини Суровичево, Грчка

Рудник (округ), административна област у Кнежевини Србијиили

Рудник (планина), планина у Шумадији, Република Србија

Рудник (тврђава), тврђава на истоименој планини

Рудник Рудник

Цвијићев врх

Цвијићев врх (1.132 m), раније познат као Велики Штурац je највиши врх планине Рудник. Назив је добио по познатом српском географу, оснивачу “Српског географског друштва” и председнику “Српске Краљевске Академије”- Јовану Цвијићу.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.