Рударство у Србији

Рударство у Србији је развијено од давнина. На овим просторима рударством су се бавили још Илири, Келти и Трачани. Експанзија рударства на овим просторима започела је у доба Немањића када су владари доводили рударе из других држава, углавном Сасе. Центри рударства су на простору Косова и Метохије. У Србији постоји велики број различитих руда метала и неметала и оне се јављају у значајним количинама. Најзаступљенија је експлоатација гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, бакра, антимона, олова и цинка.

Serbia Mineral Deposits and Energetics Map-sr
Србија — лежишта и енргетика

Руде гвожђа

Rudnik-javor
Један од врхова Рудника, Јавор (1107 м)
Novo Brdo Serbia1
Ново Брдо је један од најстаријих рудника
Dumper in Bor
Град Бор је синоним за рударство
Kopaonik1
На Копаонику се налази неколико рудника
April2003 (22) Timok
Тимок је златоносна река
Besna Kobila
Бесна кобила је богата рудама
Knjazevac
Око Књажевца има лежишта бизмута
Planina Avala
Авала је у прошлости била позната по рударству
AR iz Bukulje
Букуља и Венчац су познати по квалитетном граниту и мермеру
Fruška Gora mountain, Serbia
На Фрушкој гори има цементног лапорца

Руде гвожђа су хематит, магнетит, сидерит и лимонит. Оне служе за добијање сировог гвожђа и челика и основа су развоја металургије. У Србији се руде гвожђа налазе на планинама Рудник, Копаоник (Бело Брдо, Суво Рудиште), и у околини Мајданпека (Рудна Глава, Црнајка).

Оплемењивачи челика

Посебну групу руда чине оплемењивачи челика. Они му се додају да би се побољшале неке његове карактеристике (проводљивост, еластичност, отпорност на корозију...) У најбитније оплемењиваче челика спадају: хром, манган, молибден, никл, кобалт, кадмијум и волфрам.

Манган

Манган се додаје челику ради побољшавања јачине, тврдоће и еластичности. Користи се и за добијање разних легура, као и у производњи стаклостакла. Најзначајнија налазишта мангана у Србији су на Копанику (Бело Брдо) и Златибору (Матаруге, Драгодња и Рајац).

Хром

Хром спада у ретке метале и служи као оплемењивач челика који побољшава његов квалитет и отпорност. Највећу примену добио је у производњи кугличних лежајева, док предмети који су превучени хром не рђају. Најзначајнија лежишта на простору Србије су Шар планина, околина Призрена, затим Дева код Ђаковице и рудник Бабај Бокс код Пећи. Перспективних налазишта има у околини Ваљева, Чачка и Рашке.

Молибден

Молибден је редак и цењен метал чија су лежишта у Србији друга по залихама у Европи, одмах иза Норвешке. Служи као оплемењивач челика дајући му на отпорности при великим притисцима. Највећу примену има у војној индустрији. У Србији лежишта ове руде су у југоисточном делу Мачкатица код Сурдулице, Крива Феја код Врања и Бесна Кобила. На Космету Бело Брдо и Гњилане и у караптском пределу Танда и Црнајка.

Никл

Примена никла у легирању челика је значајна. Он служи за производњу специјалних тврдих челика, као и за никловање. Лежишта у Србији су значајна и распрострањена: Шумадија (Страгари, Кадина Лука, Ба), долина Ибра (Жељин, Столови) и Космет (Урошевац, Ораховац, Голеш, Косовска Митровица).

Кобалт

Кобалт је изузетно редак и скопоцен метал. Појачава чврстоћу челика и смањује његову кртост. Највећу примену нашао је у машиноградњи. У Србији се налазе следећа лежишта: Рудник, Суво Рудиште на Копанику, Бесна Кобила и Грачаница.

Кадмијум

Кадмијум се добија као споредни производ при преради цинка. Најширу примену добио је у електро и металопрерађивачкој индустрији. Производи се у Трепчи на Косову и Метохији.

Волфрам

Волфрам (тунгстен) је метал који служи за добијање и легирање челика потребних за аутомобилску и авионску индустрију. Такође се користи и у машиноградњи, а побољшава чврстоћу и жилавост. Лежишта волфрама у Србији су Благојев Камен (Мајданпек), Нересница (Кучево) и Бесна Кобила.

Обојени метали

Од обојених метала на простору Србије јављају се бакар, антимон, олово, цинк, бизмут, магнезијум и литијум.

Бакар

Бакар је метал који се користио још у доба неолита. Његова значај за индустријску производњу је вишеструк. Највећу примену има у електроници, као добар проводник. Лежишта у Србији су следећа: Источна Србија (Бор, Мајданпек, Кривељ, Церово), затим Ваљево и Рудник, те Космет (Бело Брдо, Трепча, Косовска Митровица) и Чадиње крај Пријепоља у југозападном делу земље..

Олово

Олово је метал који се добија из руде галенита. Користи се у хемијској и војној индустрији, затим у нуклеарној техници и при производњи боја. У Србији се налази велики број лежишта: Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Рађевина, Костајник, затим Дели Јован и Бесна Кобила, те на Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево.

Цинк

Цинк је метал који најчешће иде уз олово. Једина разлика је што уз цинкану руду има више племенитих метала. Његов значај и примена су исти као код олова. Лежишта цинка у Србији су иста као и лежишта олова: Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Рађевина, Костајник, затим Дели Јован и Бесна Кобила, те на Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево.

Антимон

Антимон спада у групу ретких метала. Служи у производњи електронике, затим у медицини, те у нуклеарној техници или при прављењу легура. Лежишта овог метала у Србији су следећа: у Подрињу (Крупља, Зајача, Рађевина), затим у близини Бујановца и Лиса код Ивањице.

Бизмут

Бизмут је изузетно редак и скупоцен метал. Служи као додатак легурама, у козметици и као катализатор. Лежишта ове руде у Србији су: у близини Књажевца (Јасикова, Алдинац, Аљин Дол) и на Бесној Кобили.

Магнезијум

Магнезијум је такође редак и битан метал. Нашао је примену у космичкој индустрији, авиоиндустији, као заштита од корозије и као легура. Најзначајнија налазишта у Србији су: Беочин (Фрушка гора), Авала, Рудник, Копаоник (Жича, Бадањ), те околина Ужица и Чачка.

Литијум

Литијум је изузетно лак метал сребрнобеле боје. Користи се у индустрији стакла и керамике, затим за производњу батерија, те у хемијској и нуклеарној индустрији. Налазишта овог метала у Србији су скоријег датума по открићу и везана су басен реке Јадар у западној Србији и лежишта новооткривеног минерала јадарита.

Канадска компанија „Ултра литијум“ је објавила да су пронађена нова налазишта литијума и бора на територији Блаца, Лађевца, Прељине, Ваљева, Коцељеве и Трнаве.[1]

Племенити метали

У групу племенитих метала спадају злато, сребро, платина и жива. Сврставају се у ретке и веома цењене руде.

Злато

Злато је важан и скупоцен метал, а његова лежишта везана су за еруптивне стене (примарна) и за речне токове (секундарна). Овај племенита руда у Србији се налази у источном делу земље: Бор, Кривељ, Благојев Камен, Мајданпек и у коритима реке Пек и Тимок.Један од рудника злата налази се на Радан планини - Рудник Леце .

Сребро

Сребро је веома стар и цењен метал, познат још код старих Римљана. Лежишта сребра у Србији су: Карпатски предео (Бор, Кривељ, Мајданпек, Тимок, Благојев Камен, Пек), затим у Шумадији (Рудник) и на Космету (Трепча и Ново Брдо).

Жива

Жива се убраја у ретке и скупоцене метале и једини је који се јавља у течном стању. Њен значај је велики, па је нашла примену у хемијској индустрији, медицини, електроници и др. У Србија се лежишта живе налазе на следећим локацијама: Авала, Шабац, Дели Јован и Призрен.

Платина

Платина је изузетно скупоцен и редак метал. Највише се користи за израду накита, али примену је нашао и у електроници, медицини и металургији. Лежишта платине у Србији су у Поморављу, тачније у близини Врњачке Бање и Трстеника.

Неметали

Значај неметала у индустрији Србије је веома велики. Њихова примена је широког спектра, а лежишта су значајна и богата. У неметале се убрајају: со, камен, гипс, цементи лапорац, кварц, песак, глина, талк, асфалт, азбест, пирит, барит, графит и многи други. У Србији су најзаступљенија следећа лежишта и налазишта.

Азбест

Азбест је силикатни минерал који се користи у грађевинарству као изолатор и приликом прављеља комбинезона отпорних над ватру (ватрогасна одела и сл). Налазишта овог неметала у Србији су - Страгари у Шумадији, затим околина Чачка, долина реке Ибар (Корлаћа) и долина Топлице.

Барит

Барит је значајан минерал који се користи у нафтној индустрији тј. приликом екплоатације бушотина нафте и гаса у циљусмањења притиска. Налазишта ово неметала у Србији концентрисана су у Карпатском пределу, тачније у долини Поречке реке.

Магнезит

Магнезит је високоприменљив минерал, који се користи у грађевинарству, медицини, за прављење термоизолација, у војнној индустрији и др. Налазишта овог неметала у Србији су - Бадањ, Горњи Милановац, Чачак и Краљево.

Графит

Графит је угљеников минерал сиве боје. Користи се као термоизолатор, проводник, приликом електролизе и у електроиндустрији. Налазишта овог неметала у Србији су у околини Бујановца и у долини реке Топлице.

Кварц

Кварц је један од најраспрострањенијих минерала на планети. Његова примена је вишеструка, а најчешће се користи у грађевинској индустрији и при производњи накита. Налазишта овох неметала у Србији су у околини Аранђеловца, и у Рготини

Глина

Глина је седимент различитог минералног састава (каолинска, бентонитска, лапоровита). Њен значај је велики, па се користи у медицини, грађевинској индустрији, пољопривреди, као и у грнчарству. Најзначајнија налазишта глине у Србији су у околини Аранђеловца.

Мермер

Мермер је метаморфна стена, веома значајна и вишеструко применљива. Користи се у грађевинској индустрији, затим у уметности (као постоље за споменике, за скулптуре и сл), па чаки и у прехрамбеној индустрији. највеће и најпознатије налазиште мермера у Србији је на планини Венчац у близини Аранђеловца.

Цементи лапорац

Лапорац је седиментна стена чија је основна намена за добијање цемента у грађевинској индустрији. У Србији се налази значајна лежишта овог минерала. Најпознатија су Беочин на Фрушкој гори, затим Раља, Косјерић и Поповац.

Гипс

Гипс је врло мекан калцијумом минерал који се највише користи у грађевинарству за прављење гипсаних плоча и зидова и у медицини за фиксирање повреда и прелома. Најзначајније лежиште гипса у Србији је у долини реке Груже.

Зеолит

Зеолит представља хидратисани алукосиликат калцијума, натријума и калијума. Користе се у индустрији као адсорбенти гасова и течности, као катализатори и пречишћивачи. Најпознатија лежишта у Србији су Златокоп, Јабланица, Лужница, Топоница, Мионица, затим Сланци, Велико Село и Игрош[2].

Види још

Референце

  1. ^ Отркивена налазишта литијума у Србији („Курир“, 18. новембар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Лежишта зеолита у Србији, Приступљено 24. 4. 2013.

Литература

  • Павловић, М. (1998): Географија Југославије 2, Савремена администрација, Београд
  • Група аутора (2007): Атлас Србије, Монде Неуф, Београд
  • Павловић, М. (1998): Географске регије Југославије, Географски факултет, Београд
  • Мркобрад, Душан (2006). „Српско рударство у привреди Косова и Метохије - средњи век”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 379—395. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 3. 2016. Приступљено 1. 8. 2017.

Спољашње везе

Rudarsko-topioničarski basen Bor

Rudarsko-topioničarski basen Bor je jedini proizvođač bakra i plemenitih metala (zlata i srebra) u Srbiji. Svi proizvodi su berzanski i njihov kvalitet, tražnja, prodajne cene i uslovi trgovanja uređeni su pravilima koja propisuju svetske berze obojenih metala. RTB već više od 100 godina kopa i topi rudu bakra, a u borskoj topionici proizvode se katodni bakar i plemeniti metali visokog kvaliteta. Proizvodnja bakra počela je 1903. godine i to na lokalitetima Bora i Majdanpeka.

Kao osnova industrije i ekonomije u zemlji, biznis s bakrom državi donosi nekoliko stotina miliona dolara godišnje, a RTB Bor Grupa, kao jedinstven sistem, proizvodi rudu bakra i svojom aktivnošću podstiče razvoj čitavog regiona. Otuda je kombinat bakra, sa svojim potencijalima i obilnim prirodnim resursima, strateški veoma važno preduzeće za razvoj celokupne srpske privrede, a kao veliki potencijal za ekonomski prosperitet vide ga i zemlje u okruženju.

Благојев Камен (рудник)

Рудник Благојев Камен је бивши рудник злата у Источној Србији основан 1902. а неактиван од 1961.Налази се на надморској висини од 252 метра.

Вигњиште

Вигњиште је место где је некад била турска ковачница у којој се ковало гвожђе у великим полугама. Долази од речи „вигањ“ што значи ковачница, односно ковачко огњиште.

У средњовековној Србији Турци су углавном експлоатисали гвоздену руду површинским копом, а онда је топили у примитивним пећима помоћу ћумура и ковали у гвоздене полуге.

Данас у многим нашим крајевима, особито у јужној Србији, постоје места са називима Вигњиште, а која су сачувала трагове некадашњег топљења гвоздене руде и ковања. Ти трагови су најчешће сачували згуру или шљаку.

Гламско сребро

Гламско сребро (лат. argentum de glama) представља мешавину сребра и злата. Његово најпознатије налазиште у Србији је било у Новом Брду. Кроз средњи век и касније ту је био богат рударски живот, рудари Саси и други били су главни мајстори у преради и изради предмета од овог сребра.

Закон о рудницима

Закон(ик) о рудницима или Новобрдски законик је скуп закона које је 29. јануара 1412. године објавио деспот Стефан Лазаревић (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427), али се сматра да је формулисан још 1390. године. Сам документ је јединствен правни споменик средњовековне Србије и по својој правној и историјској вредности превазилази српске националне оквире. Поред закона који се односе на само рударство, у склопу текста се налазе законске одредбе које се тичу уређења и живота у Новом Брду (тзв. Статут Новог Брда), које је у то време било највећи рудник на Балканском полуострву. Сам спис је очуван у неколико познијих преписа, од којих је најзначајнији илустровани препис из XVI века, који је откривен 1959. године када је поклоњен Српској академији наука и уметности, а данас се налази у Архиву САНУ.

Костолачки басен

Костолачки угљени басен, у најширем смислу, захвата подручје између реке Мораве на западу, голубачких планина на истоку, реке Дунав на северу и реке Ресаве и града Свилајнца на југу. Овај басен се простире на површини од око 400 km2. На том простору утврђене су богате резерве лигнита, мрког и каменог угља. Костолачки угљени басен, у ужем смислу, обухвата подручје општине Пожаревац. Руда угља је истражена и доказана на подручјима Костолца, села Дрмна, Кленовника, Ћириковца и Пољане. Овај басен простире се на површини од 100 km2.

Локалитет „Зајачак“

Локалитет Зајачак налази се на територији општине Рашка, у селу Кремиће. Представља металуршки комплекс с краја III и почетка IV века.

Метохијски угљени басен

Метохијски угљени басен у јужној српској покрајни, поред Косовског формиран је по простирању и резервама јос један значајан угљени басен−Метохијски угљени басен. Басен заузима југозападни део Покрајне и простире се од места Исток, на северу, до Призрена, на југу, и до Клине, на истоку, до Пећи, на западу. Јован Цвијић је поделио на три дела: северни- пећки део, средисњи- ђаковачки део, југоисточни- призренско суворечни део.

Метохијски басен простире се на поврсини од 1700 км квадратних. Басен, иако није јос увек довоњно проучен није угљоносан на целој површини.

Поплаве у Колубари

У ноћи између 14. и 15. маја 2014. године, први пут у историји догодило се да су сви системи на свим активним коповима „Колубаре” заустављени. Током неколико драматичних дана и ноћи, који су променили географију, али и будућност Србије, највећи произвођач угља и једна од основних тачака ослонца домаће привреде претрпела је страховит ударац.Рударски басен Колубара, који је највећи у Србији и производи више од 50 посто потреба те државе, био je под водом. Два од четири басена претворена су у језера.

Рударски одсек Рударско-геолошког факултета

Рударски одсек је један од одсека Рударско-геолошког факултета.

Рудник Вршка Чука

Рудник „Вршка Чука” је рудник антрацита. Налази на десет километара југоисточно од Зајечара.

Рудник Рембас

Рудник Рембас је рудник мрког угља у насељу Ресавица код Деспотовца.

Рудник бакра "Церово"

Лежиште „Церово“ налази се у рудном пољу Мали Кривељ – Церово, 15 километара северозападно од Бора. На овом локалитету откривена су рудна тела „Церово – Цементација 1“, „Церово – Цементација 2“, „Церово – Цементација 3“, „Церово – Цементација 4“, лежиште „Дренова“ и „Церово – примарно“.

Овај површински коп припада порфирском типу лежишта, са основном минерализацијом насталом у хидротермално измењеним андезитским стенама.

Главни носилац бакроносног орудњења је минерал халкопирит праћен борнитом, док је пирит најзаступљенији минерал у орудњењу. У мањој мери заступљени су халкозин, ковалин и азурит.

Рудници бакра

Бакар (црвени метал) је први метал који су старе цивилизације откриле и користиле у практичне сврхе. Знање у вези са производњом предмета од бакра веома брѕо се проширило на све старе цивилизације тако да данас на трагове и производе од бакра археологија налази у готово свим крајевима света.

У новије доба бакар се користи у разним гранама индустрије, поготово у области електротехнике, хемијске индустрије и грађевинарству.

Самозапаљивост угља

Cамозапаљивост угља представља значајан проблем са аспекта сигурности, екологије и одлагања и узимања у процесу депоновања угља. При појави ендогених пожара на депонијама угља се јављају значајни економски губици услед горења угља .

Самоков

Самоков је у турско време био топионица руде. Пошто су Турци углавном површински експлоатисали гвоздену руду, то су је топили у пећима, користећи ћумур, а оне су биле у близини река, због потребе хлађења гвожђа. Данас у долинама многих наших река постоје топоними, па и насеља са називом Самоков, Самоковиште, која означавају места где се топила руда и ковало гвожђе. Та места су као трагове топљења сачувала згуру или шљаку.

Термоцентрала рудника угља у Врднику

Термоцентрала рудника угља у Врднику је стављена у погон 1911. године, има статус споменика културе од великог значаја. Током НАТО бомбардовања зграда је претрпела колатерална оштећења. Међутим, по завршетку бомбардовања у периоду 1999-2000. године, локалне власти су централу до темеља срушиле и развукле метална постројења и опеку које су коришћене за градњу стамбених и пословних објеката. Правосудни органи ни до данас нису процесуирали ову тоталну девастацију.

Управљање ризицима у рударству

Управљање ризицима у рударству се темељи на дефинисању експлицитног упутства за избор битних структура и компоненти техничких система. Успоставља се усклађеност са техничким стандардима и важећом законском регулативом. Успоставља се критеријум ризика инперформанси уз могућности процене вероватноће ризика на основу дефинисаног ранга компоненти свих техничких карактеристика.

Фрања Шистек

Фрања Шистек (češ. František Šistek, 1854 — 1907) био је рудар, инжењер рударства, проналазач и први директор Борских рудника.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.