Руговска клисура

Руговска клисура је 25 километара дугачка и преко 300 метара дубока клисура у Метохији, која се пружа од превоја Чакор на западу до Пећи на истоку. За заштићено подручје је проглашена 1985. године, на површини од 4301 ha.

Налази се између Проклетија на југу и Мокре планине, Хајле и Жљеба на северу. Кроз њу протиче река Пећка Бистрица. На излазу из клисуре је смештен град Пећ. Током плеистоцена, клисуром је силазио Пећки (Руговски) ледник и код Пећке патријаршије, створио је 260 метара високе морене. Клисура је популарно туристичко место.

Руговска клисура на мапи Србије
Руговска клисура
Liqeni ne Gryke te Rugoves
Опште информације
ОпштинаПећ
Држава Србија, Косово и Метохија
Врста споменикагеолошки
Година заштите1985.
Површина4,301 ha

Решење - акт о оснивању

Одлука о стављању под заштиту Руговске клисуре као споменика природе 02-број 011/312 - СО Пећ. Службени лист САПК бр. 35/88

Види још

Литература

  • Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.
  • Д. Родић и М. Павловић (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд

Спољашње везе

Јемишки Хасан-паша

Дамад Јемишки Хасан-паша (1535, Руговска клисура - 18. октобар 1603, Истанбул, Османско царство) је био османски државник који је обављао функцију великог везира од 1601. до 1603. године.

Геонаслеђе

Геонаслеђе су све геолошке, геоморфолошке, педолошке и арехолошке вредности које настају у току формиранја литосфере.Појмом геонаслеђе су обухваћена природна добра са доминантно израженим геолошким, геоморфолошким, педолошким и археолошким обележјима.Геонаслеђе Србије,његово очување и заштита представљају значајан део савременог концепта заштите природе. Од самог почетака, односно оснивања Завода геолошко наслеђе Србије се штити. О чему сведоче уредбе о заштити природних објеката геонаслеђа донете још 50-их година прошлог века (Велика и Мала Рипаљка, Пребреза, Ресавска пећина...). Током свог вишедеценијског рада, дужег од педесет година, Завод за заштиту природе Србије је развио мрежу заштићених објеката на читавој територији Републике и допринео да се и геонаслеђе сврста као неодвојива компонента природних вредности. Напредак је започет 90-их година,када су у ову делатност укључени еминентни стручњаци свих геодисциплина.Највећи замах је учињен када се формирала међународниа асоцијација које се баве идентификовањем и приказивањем објеката геонаслеђа, као што је Европска асоцијација за конзервацију геолошког наслеђа чија је чланица и наша земља.Инвентар објеката геонаслеђа обухвата око 650 геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких, спелеолошких и неотектонских објеката. Завод је до сада заштитио око 80 објеката геонаслеђа, углавном спелеолошког карактера. У сарадњи са Националним саветом за геонаслеђе, Рударско-геолошким факултетом, Географским факултетом и другим институцијама које се баве проучавањем Земље, Завод за заштиту природе Србије је успоставио мрежу сарадње, промоције и популаризације геонаслеђа у нас. Тако је 2004. године, када је наша земља у том периоду била председавајућа Радне групе за југоисточну Европу ПроГЕО (ProGEO WG1),организован Други научни скуп о геонаслеђу Србије са међународним учешћем, који је био од великог научног и стручног значаја за утврђивање стања геонаслеђа Србије.

Жути Камен

Жути камен је планина на Косову и Метохији, која припада Проклетијама, и једна од највиших са врхом висине 2.522 метара. Северно од планине је Руговска клисура, а Копраник је источно од Жутог камена. Близу планине налази се и језеро Жути камен.

Метохија

Метохија је географска област која обухвата јужни и западни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Косово.

Пећ (град)

Пећ (алб. Pejë, Peja) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији које се налази у Пећком управном округу. Према попису становништва из 2011. у граду је живело 48.962 становника, док је у општини живело 96.450 становника.Налази се на Пећкој Бистрици, притоци реке Бели Дрим и код Проклетија на истоку. Руговска клисура је једна од најдужих и најдубљих клисура у Европи која се налази око три километара од града Пећ. Град се налази 250 километара северно од Тиране, 150 километара северозападно од Скопља и 280 километара од Подгорице.

У средњем веку град је био седиште Српске православне цркве од 13. века. Касније током 1899, албаснка политичка организација, Пећка лига, основана је у граду. Манастир Пећка патријаршија је део Унескове Светске баштине средњовековних споменика на Косову.

Пећине испоснице на обалама пећке Бистрице

Пећине испоснице на обалама пећке Бистрице се налазе у Руговској клисури, на територији општине Пећ, на Косову и Метохији. Представљају непокретно културно добро као споменик културе.

Пећине у којима од неких нађени трагови праисторијске културе, у 13. и 14. веку, служиле су у већини као испоснице, о чему подједнако сведоче српска средњевековна књижевност као и остаци архитектонских интервенција. Многи познати духовници - попут патријарха Јефрема или епископа Марка Пећког - боравили су управо у овим испосницама.

На десној обали се налазе две: Маркова и Карамаказ пећина, док је на левој обали груписан већи број, од којих су четири међусобно повезане системом уклесаних степеница, рампи и стаза. Малтер у некима од испосница говори да су биле осликане.

Клисуре у Србији
Објекти геонаслеђа Србије
Национални паркови
Предели изузетних одлика
Резервати природе
Споменици природе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.