Руанда

Руанда, званично Република Руанда, држава је у области Великих језера на истоку централне Африке.[2] Руанда нема излаз на море: на југу се граничи са Бурундијем, на западу са Демократском Републиком Конго, на северу са Угандом и на истоку са Танзанијом. Једна је од најгушће насељених земаља Африке. Због бујне вегетације и брдовитог плодног земљишта ову невелику републику зову „земљом хиљаду брежуљака“. Руанда је постала позната по стравичном геноциду из 1994. године.

Република Руанда
Republic of Rwanda  (енглески)
République du Rwanda  (француски)
Repubulika y'u Rwanda  (кињаруанда)
Jamhuri ya Rwanda  (свахили)
Крилатица: Јединство, рад, патриотизам
(енгл. Unity, Work, Patriotism)
Химна: Прелепа Руандо
(енгл. Beautiful Rwanda)
Положај Руанде
Главни градКигали
Службени језик
Владавина
ПредседникПол Кагаме
Председник ВладеЕдуард Нгиренте
Историја
НезависностОд Белгије
1. јула 1962.
Географија
Површина
 — укупно26.338 km2(144)
 — вода (%)5,3
Становништво
 — 2012.[1]10.537.222(80)
 — густина400,08 ст./km2
Економија
ВалутаРуандски франак
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен.rw
Позивни број+250

Географија

Положај

Површином је Руанда нешто већа од Војводине, а број становника је пет пута већи него у северној покрајини Србије. Налази се у централном делу Африке, неколико степени јужно од Екватора. Од суседне ДР Конго раздвојена је на западу језером Киву и долином реке Ризизу. На југу се граничи са Бурундијем, на истоку са Танзанијом, а на северу са Угандом. Руанда има површину од 26.338 km² од којих су 1.390 km² водене површине.

Геологија и рељеф

Западним делом Руанде у правцу север-југ протеже се планински ланац који чини разводницу река Конго и Нила, а на његовом северном делу се налази највиша руанданска планина Карисимби (4.507 m). Према западу терен се спушта до 1.460 m надморске висине језера Киву. Према истоку се на планине наставља средња брежуљкаста висораван (око 1.700 m), а још источније је долина реке Кагера с бројним мочварама.

Клима

Историја

Најстарији становници Руанде су данас малобројни пигмејци народа Тва, који су живели у и око Руанде 35.000 година. Током 11. века на ове просторе се из Етиопије досељава банту народ Хути. Затим са севера долази нилотски народ Тутси који су се бавили сточарством за разлику од Хутуа који су се бавили ратарством. Тутси су преузели банту језик али се нису стопили са већинским Хутуима од којих се разликују по неким физичким својствима (виши су и светлије пути). Тутси су завладали овим просторима и створили краљевину у којој су чинили аристократију.

Колонијални период

Године 1895. Руанда и Бурунди постају немачке колоније. Немци су се у управљању ослонили на већ постојеће државне структуре Тутсија. 1911. и помагали су Тутсе да покоре хуту побуњенике на северном делу Руанде који нису хтели да прихвате централну тутску власт.

Након Првог светског рата Белгија преузима контролу на колонијом Руанда—Урунди. Белгијска власт је била много строжа него немачка, а за остваривање своје политике присилног рада и високих пореза иновачила је више слојеве Тутсија користећи их као посреднике што је довело од још већ поделе два народа. Многи су се млади сељаци да би избегли порезе и глад одселили у ДР Конго и Уганду у потрази за послом.

После Другог светског рата Руанда је постала мандатно подручје Уједињених нација под белгијском управом. Реформама које су изједначиле право гласа Хутуи су имали све већа политичка права. Након атентата на краља Мутуру 3. 1959. и бега последњег краља Кигерија 5. у Уганду нестала је монархија Тутсија и Хутуи су постали доминантна политичка снага у независној републици Руанди која је проглашена 1962.

Пост-колонијални период

Године 1990. тутсијски Патриотски фронт Руанде (РПФ) започео је из својих база у Уганди нападе на руанданску владу коју су водили Хутуи. Борбе су трајале до 1992. када је потписан мир у Арушију.

6. априла 1994. оборен је авион под неразјашњеним околностима при слетању у Кигалију у коме су се налазили председник Руанде Жувенал Хабијаримана и председник Бурундија, обојица Хутуи. Хуту екстремисти су непосредно после атентата започели масовне покоље Тутса и умерених Хутуа у којем је у наредна три месеца убијено око 1.000.000 људи. Геноцид је заустављен након што је РПФ и његов вођа Пол Кагаме преузео власт. Бојећи се освете Тутсија, више од 2.000.000 Хутуа је напустило земљу, али су се многи у међувремену вратили. Неки се хутуски паравојни одреди и даље налазе на истоку ДР Конга. Кагамеов РПФ је извршио инвазију 1996. на Источни Заир како би уништио базе Хутуа. У овом подухвату Кагамеу је помогао Жозеф Кабила марксистички револуционар на истоку Заира који је био непријатељ дугогодишњег заирског диктатора Мобуту Сесе Секоа. Ово је био увод у Први Конгоашки рат.

Владавина Патриотског фронта Руанде

Након што тутску РПФ преузива власт у држави, Кагаме поставља на месту председника Хутуа Пастера Бизимунга, 1994. Многи су сматрали да је он био марионета али кад је постао критички настројен према влади Кагамеа био је смењен 2000. На његово место долази сам Пол Кагаме. Бизимунгу је убрзо оформирао опозициону партију (ПДР), али је она убрзо била смењена од стране Кагамеове владе. Бизимунгу је био ухапшен због издаје 2002. и осуђен на 15 година затвора али је ослобођен уз извињење 2007.

Становништво

Највећи руандански језик је Кињарванда. Данас, 84% становништва чине Хутуи, 15% Тутсији и 1% Тва. Највећа вероисповест је римокатоличка 56,5 %, затим протестантска 26%, адвентистичка 11,1%, и 4,6 % су муслимани, а традиционална веровања има 0,1% становништва. Муслиманска популација се повећала после геноцида на 14%.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 19, 2013) (на језику: енглески)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
.rw

.rw је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Руанду.

Бурунди

Бурунди (кирун. Uburundi; франц. Burundi), званично Република Бурунди (кирун. Republika y'Uburundi; франц. République du Burundi) држава је у источној Африци у региону великих језера. Граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу. Главни град је Гитега, што је промена од Буџумбуре извршена у фебруару 2019. Југозападна граница је на језеру Тангањика.

Народи Тва, Хуту и Тутси су живели у Бурундију током задњих 500 година. Током више од 200 од тих година, Бурунди је био независно краљевство, до почетка 20. века, кад је Немачка колонизовала овај регион. Након Првог светског рата и немачког пораза, ова територија је уступљена Белгији. Немци и Белгијанци су владала Бурундијем и Руандом као европском колонијом познатом као Руанда-Урунди. Упркос честим заблудама, Бурунди и Руанда никада нису били под заједничком управом све до времена европске колонизације.

Бурунди је стекао независност 1962. године и иницијално је имао монархију, али је низ атентата, државних удара и општа клима регионалне нестабилности кулминирала у успостављању републике и једнопартијске државе 1966. године. Налети етничког чишћења и ултиматно два грађанска рата и геноциди током 1970-их и поново током 1990-их оставили су земљу неразвијеном и њено становништво једним од најсиромашнијих на свету. Председници Руанде и Бурундија, оба Хуту, заједно су преминули кад је њихов авион оборен у априлу 1994. Године 2015. је дошло до политичких сукоба великих размера кад је председник Пјер Нкурунзиза одлучио да се кандидује за трећи мандат, покушај пуча није успео, а парламетарне и председничке изборе земље су широко критиковали чланови међународне заједнице.

Политички систем суверене државе Бурунди је председничка репрезентативна демократска рапублика базирана на вишепартијској држави. Председник Бурундија је шеф државе и шеф владе. Тренутно постоји 21 регистрована партија у Бурундију. Дана 13. марта 1992, лидер Тутси удара Пјер Бујоја успоставио је устав, који је омогућио вишестраначки политички процес и који је одражавао вишестраначку конкуренцију. Шест година касније, 6. јуна 1998, устав је измењен, повећан је број места у Националној скупштини и уведена су два подпредседника. Због Арушких споразума, Бурунди је успоставио прелазну владу 2000. године. У октобру 2016, Бурунди је обавестио УН да намерава да се повуче из Међународног кривичног суда.

Грб Руанде

Грб Руанде је званични хералдички симбол афричке државе Републике Руанде. Грб у садашњој верзији, је у употреби од 2001. године.

Застава Руанде

Застава Руанде је прихваћена 25. октобра 2001. Застава је хоризонтална тробојка плаве, жуте и зелене боје. У горњем левом углу налази се симболички представљено Сунце у другој нијанси жуте боје.

Бивша застава је промењена јер је подсећала на Руандски геноцид.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Малави на олимпијским играма

Малави се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године и од тада је Малави пропустио учешће на само 2 Летње олимпијске игре: 1976. и 1980. године.

На Зимске олимпијске игре Малави није никада послао своје представнике. Представници Малавија закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малавија (Olympic and Commonwealth Games Association of Malawi) је основан 1968. а признат од стране МОКа исте године.

Мали на олимпијским играма

Мали се први пут појавио на Олимпијским играма 1964. године и од тада Мали је пропустио учешће само на Летњим олимпијским играма одржаним 1976. године.

На Зимске олимпијске игре Мали никада није слао своје представнике. Представници Малија закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малија (Comité National Olympique et Sportif du Mali) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Мозамбик на олимпијским играма

Мозамбик се први пут појавио на Олимпијским играма 1980. године и од тада Мозамбик није пропустио ни једне Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Мозамбик никада није слао своје представнике. Представници Мозамбика закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили 2 олимпијске медаље обе у атлетици, једну златну 2000. и једну бронзану на играма одржаним 1996. године.

Национални олимпијски комитет Мозамбика (Comité Olímpico Nacional de Moçambique) је основан 1979. а признат од стране МОКа 1979. године.

Пасош Руанде

Пасош Руанде је јавна путна исправа која се држављанину Руанде издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству. Пасош Руанде се издаје за неограничен број путовања.

Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Руанда је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентација Руанде је имала двојицу атлетичара, који су се такмичили у две дисциплине.На овом првенству атлетичари Руанде нису освојили ниједну медаљу, нити је оборен неки од рекорда.

Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Руанда је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Руанде представљао је један атлетичар, који је такмичио у трци на 5.000 метара., На овом првенству атлетичари Руанде нису освојили ниједну медаљу, а оборен је један лични рекорд.

Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Руанда је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Руанде представљала је 1 атлетичарка која је такмичила у трци на 10.000 метара., На овом првенству атлетичарка Руанде није освојила ниједну медаљу али је остварила најбољи лични резултат сезоне.

Руанда на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Руанда је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта шести пут. Репрезентацију Руанде представљала су два такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у трци на 3.000 метара.

Руанда није освојила ниједну медаљу али је Claudette Mukasakindi остварила национални а Роберт Кајуга је остварио лични рекорд.

Руанда на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Руанда је учествовала на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта седми пут. Репрезентацију Руанде представљала је једна такмичарка која се такмичила у трци на 1.500 метара. , На овом првенству такмичарка Руанда није освојила ниједну медаљу али је оборила национални и лични рекорд.

Руанда на олимпијским играма

Руанда се први пут појавила на Олимпијским играма 1984. године и од тада Руанда није пропустила ниједне наредне Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Руанда никада није слала своје представнике. Представници Руанде, закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу, нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Руанде (Comité National Olympique et Sportif du Rwanda) је основан 1984. а признат од стране МОКа исте године.

Руандски франак

Руандски франак је званична валута у Руанди. Скраћеница тј. симбол за франак је FRw а међународни код RWF. Франак издаје Национална банка Руанде. У 2008. години инфлација је износила 15,4%. Један франак састоји се од 100 центима.

Франак је постао валута Руанде 1916. Пре тога је у употреби био франак Белгијског Конга који је заменио рупију Немачке источне Африке. Валуту Белгијског Конга, Руанда је користила до 1960. када је уведен франак Руанде и Бурундија. Руанда је почела да издаје сопствене франке 1964.

Постоје планови за увођење јединствене валуте Источноафрички шилинг на територији пет држава чланица Источноафричке заједнице, а то су Кенија, Танзанија, Уганда, Бурунди и Руанда.

Постоје новчанице у износима 500, 1000, 2000 и 5000 франака и кованице од 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 франака.

Руксандра Драгомир

Руксандра Марија Драгомир Илије (рум. Ruxandra Maria Dragomir Ilie; 24. октобар 1972) је бивша професионална румунска тенисерка. У каријери је освојила четири појединачна турнира и тако достигла 15. место на ВТА листи у појединачној конкуренцији.

Фудбалска репрезентација Руанде

Фудбалска репрезентација Руанде је фудбалски тим који представља Руанду на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Руанде.

Репрезентација Руанде никада није учествовала на Светском првенству, а само једном је учествовала на Афричком купу нација.

Химна Руанде

Прелепа Руанда (енгл. Beautiful Rwanda, франц. Notre beau Rwanda, кињ. Rwanda nziza, свах. Rwanda nzuri) назив је за националну химну Руанде.Национална химна, под именом „Прелепа Руанда”, је прихваћена 1. јануара 2002. године. Пре ње, национална химна Руанде, била је „Наша Руанда” (енгл. Our Rwanda, кињ. Rwanda rwacu) коришћена од 1962. до 1. јануара 2002. године.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.