Ромски језик

Ромски језик (ром. romani ćhib), један је од неколико језика Рома и спада у индоаријску групу индоевропских језика.[7] По Ethnologue, седам варијанти ромског језика је довољно различита да се могу сматрати одвојеним језицима. Највеће су влашки ромски (око 500.000),[8] балкански ромски (око 600.000)[9] и синти ромски (око 300.000).[10] Неке ромске заједнице говоре помјешаним језиком који је настао на основу околних језика са вобакуларом задржаним из ромског језика – ти језици су у лингвистици познати као параромске варијанте, и чешће су од самих дијалеката ромског језика.[11]

Разлика између различитих сорти може бити велика као, на примјер, између различитих словенских језика.[12]

ромски
romani
Регионсредња и источна Европа и ромска дијаспора
Број говорника
4 милион или знатно више (нема поузданих процјена) (2011)[1] (недостаје датум)
ромски алфабет
Званични статус
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-2rom
ISO 639-3rom
{{{mapalt}}}
Дијалекти ромског језика у Европи

Име

Говорници ромског језика обично језик називају řomani čhib (ромски језик) или řomanes (на ромски начин).[13] Називи су настали од ромске ријечи řom, што значи „припадник (ромске) скупине“ или „муж“.[13]

Ромски језик у Србији

Октобра 2005. године објављена је прва граматика ромског језика у Србији, коју је написао лингвиста Рајко Ђурић под насловом „Gramatika e Rromane čhibaki - Граматика ромског језика“.

Године 2011. године Бајрам Халити је објавио „Српско-ромски речник“ у издању Издавачке куђе Прометеј, Нови Сад.

Слова

Слово Фонема Пример
A a /a/ akana (сада)
B b /b/ barvalo (богат)
C c /ts/ cirdel (вуче)
Č č /tʃ/ čačo (истина)
Čh čh /tʃʰ/ čhavo (дечак)
D d /d/ dorjav (река)
Dž dž /dʒ/ džukel (пас)
E e /e/ ertimos (опроштај)
F f /f/ foros (град)
G g /ɡ/ gadže (stranac)
H h /h/ harmasari (пастув)
I i /i/ ičarel (мрви)
J j /j/ jag (ватра)
K k /k/ kaj (где)
Kh kh /kʰ/ khamesko (сунчано)
L l /l/ lašo (добро)
M m /m/ manuš (човек)
N n /n/ nav (име)
O o /o/ oxto (осам)
P p /p/ pekel (пече)
Ph ph /pʰ/ phabaj (јабука)
R r /r/ rakli (девојка)
S s /s/ sunakaj (злато)
Š š /ʃ/ šukar (слатко/лепо/добро)
T t /t/ taxtaj (шоља)
Th th /tʰ/ them (земља)
U u /u/ voš (усна)
V v /ʋ/ voro (рођак)
X x /x/ xarano (мудар)
Z z /z/ zeleno (зелено)
Ž ž /ʒ/ žoja (четвртак)

Види још

Референце

  1. ^ Romani Project: Numbers and distribution, University of Manchester
  2. ^ „Ley de lenguas nativas” (PDF) (на језику: шпанском). Bogotá: Ministry of Culture of Colombia. 2010. Приступљено 21. 07. 2014.
  3. ^ „Regional- und Minderheitensprachen” (PDF) (на језику: немачком). Berlin: Federal Ministry of the Interior. 2008. Приступљено 12. 08. 2012.
  4. ^ „National and Ethnic Minorities in Hungary” (PDF). Facts About Hungary (на језику: мађарском). Приступљено 12. 08. 2012.
  5. ^ „National minorities and minority languages”. Swedish Ministry for Integration and Gender Equality. 2007. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2012. Приступљено 12. 08. 2012.
  6. ^ „Law of Ukraine "On Principles of State Language Policy" (Current version — Revision from 01.02.2014)”. Document 5029-17, Article 7: Regional or minority languages Ukraine, Paragraph 2. Zakon2.rada.gov.ua. 1. 2. 2014. Приступљено 30. 4. 2014.
  7. ^ „Romani (subgroup)”. SIL International. n.d. Приступљено 15. 09. 2013.
  8. ^ „Romani, Vlax”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
  9. ^ „Romani, Balkan”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
  10. ^ „Romani, Sinte”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
  11. ^ Matras (2006)"In some regions of Europe, especially the western margins (Britain, the Iberian peninsula, Scandinavia), Romani- speaking communities have given up their language in favor of the majority language, but have retained Romani-derived vocabulary as an in-group code. Such codes, for instance Angloromani (Britain), Caló (Spain), or Rommani (Scandinavia) are usually referred to as Para-Romani varieties."
  12. ^ Hübschmannová, Milena (1993). Šaj pes dokaveras - Můžeme se domluvit . Olomouc: Pedagogická fakulta UP Olomouc: p. 23. ISBN 978-80-7067-355-3.. (Czech)
  13. 13,0 13,1 Matras (2005, 1.1 Names)

Спољашње везе

Бољ

Бољ (мађ. Bóly, нем. Bohl, хрв. Boja), до 1950. године Немачки Бољ (мађ. Németbóly) град је у Мађарској. Бољ се налази у оквиру жупаније Барања.

Град има 4.002 становника према подацима из 2010. године.

У Бољу постоји мањинска самоуправа српске мањине у Мађарској.

Брадишору де Жос

Брадишору де Жос (рум. Brădișoru de Jos), до 1956. године Мајдан (рум. Măidan), насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Оравица. Насеље се налази на надморској висини од 170 m.

Броштени (Караш-Северин)

Броштени (рум. Broșteni) је насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Оравица. Oпштина се налази на надморској висини од 147 m.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Главни град Подгорица

Сједиште Главног града Подгорице је градско насеље Подгорица. Главни град Подгорица има једну градску општину Голубовци.

Европска повеља о регионалним и мањинским језицима

Европска повељa о регионалним и мањинским језицима је међународна конвенција која се бави заштитом језичких права традиционалних културних заједница Европе.

Повељу је донео Савет Европе 1992. године, а ступила је на снагу 1. марта 1998. године. До данас је Повељу ратификовало 25 држава чланица Савета Европе (Велика Британија, Лихтенштајн, Луксембург, Румунија, Словачка, Украјина, Швајцарска, Аустрија, Босна и Херцеговина, Данска, Јерменија, Кипар, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Шведска, Шпанија), а још 8 држава је потписало и очекује се и њихова ратификација.

Србија је Повељу ратификовала 15. фебруара 2006. године. Као мањинске језике Србија је препознала: албански, хрватски, влашки, бошњачки, бугарски, мађарски, румунски, русински, ромски, словачки и украјински језик.

Ешелница

Ешелница (рум. Eșelnița) или Јешелница (рум. Ieșelnița) је село која припада округу Мехединци у Републици Румунији. Ешелница је административни центар истоимене општине у којој је и једино насеље.

Од Букурешта је удаљено 297 километара западно, од Дробета-Турну Северина 24 километара, од Крајове 122 km западно, а од Темишвара 147 километара.

Индоаријски језици

Индоаријски, индоаријевски или индијски језици, су група индоевропских језика којима говори већина становника Индије, Пакистана, Бангладеша, Непала, Шри Ланке и Малдива. У ову групу спада и ромски језик, који се претежно говори у југоисточној Европи. Индоаријски језици се сврставају у индоиранске језике, заједно са иранским језицима и нуристанским језицима.

Кало

Кало (шп. caló), други назив за жаргон којим говоре шпански Роми. Граматичка основа је у основи веома слична шпанском језику, док је лексика преузета из ромског језика.

Роми углавном користе кало као језик дискреције, тајних договора и сл. Без обзира на то, неке од речи су ушле у шпански језик, кроз текстове фламенко песама, андалузијско наречје шпанског језика и жаргон криминалаца.

Каравласи

Каравласи, познати још и као Црни Власи или Коритари, етничка су група која живи на територији Републике Српске, а припада групи Рома која је свој првобитни језик замијенила румунским језиком. Претежно живе на територији Града Бијељине и општина Власеница и Лакташи. Говоре српским и румунским језиком, а искључиво су православне вјероисповјести. Каравласи немају признат статус националне мањине у Републици Српској, па сходно томе немају представнике и делегате у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Комло

Комло (мађ. Komló) град је у Мађарској. Комло је други по величини град у оквиру жупаније Барања, после седишта жупаније Печуја.

Град има 26.210 становника према подацима из 2008. године.

Град је познат као једно од средишта рударства у Мађарској.

Мањински језици у Републици Српској

Устав Републике Српске у свом уводном дијелу дефинише Републику Српску као јединствен и недјељив уставноправни ентитет, земљу конститутивних народа и грађана, у којој Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској. Положај националних мањина у Републици Српској, који су у Уставу категорисани као Остали, уређује и штити Закон о заштити права припадника националних мањиина Републике Српске Национална мањина у смислу овог закона је дио становништва – држављана Републике Српске који не припадају ни једном од конститутивних народа, а сачињавају је грађани истог или сличног етничког поријекла, исте или сличне традиције, обичаја, вјеровања, језика, културе и духовности и блиске или сродне историјске прошлости и других карактеристика.Република Српска штити положај и равноправност припадника националних мањина: Албанаца, Црногораца, Чеха, Италијана, Јевреја, Мађара, Македонаца, Нијемаца, Пољака, Рома, Румуна, Руса, Русина, Словака, Словенаца, Турака и Украјинаца и других који испуњавају услове припадности националним мањинама.

Мухарем Сербезовски

Мухарем Сербезовски (2. мај 1950, Скопље, ФНРЈ) певач је народне музике, писац и политичар ромског порекла.

Роми

Роми, познати и као Цигани, су народ пореклом из Индије, коју су напустили око 10. века, а данас живе широм света, углавном у Европи.

Рома укупно има у Европи од око 5 до 13 милиона, од тога у Румунији 250.000, Бугарској 231.000, Чешкој 207.000, Србији 150.000, Русији 139.000, Ирану 117.000, Словачкој 76.000, Немачкој 55.000, Македонији 54.000, Шпанији 44.000, Турској 42.000, Авганистану 29.000, Канади 22.000, Француској 21.000, Сирији 18.000, Пољској 17.000, Ирској 14.000, Грчкој 10.000, Аустрији 10.000. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има православних хришћана и муслимана, као и других вера. Говоре ромским језиком, који припада индијској групи индоевропске породице језика. На Балкану живе етнички Египћани и Ашкалије и Бањаши, које неки сматрају потомцима румунизованих Рома.

Већина Рома у Србији су православци, али постоје неки Роми муслимани у јужној Србији, који су углавном избеглице са Косова.

Роми у Србији

Роми у Србији су грађани Србије ромске етничке припадности. На српском језичком простору су такође познати и као Цигани, мада се ово име у званичном дискурсу сматра погрдним.

Током Другог светског рата у Југославији су, уз Србе и Јевреје, били жртве нациста.

Ромска химна

Ђелем, ђелем (у преводу Путовао сам, путовао сам) је међународна химна ромског народа. Ова песма је позната под различитим именима:

„Gyelem, Gyelem“,

„Dzelem, Dzelem“,

„Djelem, Djelem“,

„Gelem, gelem“,

„Ђелем, ђелем“,

„Џелем, Џелем“,

„Джелем, джелем“,

„Opré Roma“ и

„Romale Shavale“.Жарко Јовановић, југословенски композитор ромског порекла, је у са тамбурашом Милошем (презимена се не сећа ) 1949. у Радио Београду написао текст о понижењима које су Роми преживели током Другог светског рата и додао му традиционалну мелодију. Текст описује прогоне, убиства и одвођења у концентрационе логоре односно геноцид над Ромима од стране СС дивизија „Ханџар“ и „Кама“ и Гестапоа у НДХ, што описују тзв. „Црне легије“. Текст се заснива на песми која била веома омиљена шездесетих година 20. века међу српским Ромима и вероватно потиче из Румуније. Мелодија је преузета од једне љубавне песме српских Рома, која је постала позната преко филма „Скупљачи перја“ редитеља Александра Петровића, у којем је изводи српска певачица и глумица, Оливера Катарина. Према другој верзији, забележио ју је Бугарин Милан Ајвазов, рођен 1922. године у Пловдиву, онако како ју је чуо од свог деде. Мелодије и наслова се сећао, али је текст песме заборавио.

Проглашена је за заједничку химну на првом Светском конгресу Рома 1971. године у Лондону.

Пошто ромски језик нема јединствени књижевни језик, постоје различите верзије текста, које се могу незнатно разликовати у смислу.

Иначе, ову композицију је преуредио Шабан Бајрамовић начинивши сопствену песму и сингл. Њу је наново снимио 2003. године са групом „Cubismo“.

Ромски

Ромски се може односити на:

Роми, један од индоаријских народа.

Ромски језик, један од индоаријских језика.

Ромско-српски језик

Ромско-српски језик (ISO 639-3/SIL шифра: rsb) је мешани језик у коме учествују елементи српског језика са једне стране и ромског са друге. Овај језик говоре Роми у Србији. Лингвистички, ромско-српски језик се класификује као јужнословенски језик, односно као варијанта српског језика и различит је од ромског језика, којим такође говоре Роми.

Шеље

Шеље (мађ. Sellye, хрв. Šeljin) град је у јужној Мађарској. Шеље је град у оквиру жупаније Барања.

Град има 2.911 становника према подацима из 2008. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.