Родопи (планина)

Родопи (раније Деспот Даг, односно Деспотова планина[1][2] или Деспотово брдо[3]; буг. Родопи, Родопа, Родопите, грч. Ροδόπη) је планина у Бугарској и Грчкој, део Родопског масива. Они су најдужи планински масив у Бугарској и заузимају око 1/7 бугарске територије. Дужина планине је око 220-240 km, а ширина - до 100 km. Заузима укупну површину од 18.000 km², од којих је 14.571 km² у Бугарској. Највиши врх Родопа је Велики Перелик (буг. Голям Перелик) са 2.191 m нмв. који се налази на планини Чернатици у западним Родопима.

Родопи
Rhodopen Balkan topo de
Мапа масива Родопи
Географске карактеристике
Координате41°36′04″ СГШ; 24°34′27″ ИГД / 41.6011° СГШ; 24.5742° ИГД Координате: 41°36′04″ СГШ; 24°34′27″ ИГД / 41.6011° СГШ; 24.5742° ИГД
Географија
Родопи на мапи Бугарске
Родопи
Родопи
Државе Бугарска
 Грчка

Види још

Референце

  1. ^ Вукићевић 1904, стр. 188.
  2. ^ Larousse 1900, стр. 27.
  3. ^ Гавриловић 1863, стр. 80.

Литература

  • Гавриловић, Јован (1863). Малиj земљопис Србије и Турске. Београд.
  • Larousse (1900). Presqu'ile des Balkans. Paris.
  • Вукићевић М., Миленко (1904). Историја српског народа за средње школе. Београд.

Спољашње везе

Родопи

Родопи се може односити на:

Родопске планине, планински масив на Балканском полуострву

Родопи (планина), планина између Бугарске и Грчке

Родопи (округ), округ у северној Грчкој

Родопи (митологија)

166 Родопи, астероид главног астероидног појаса

Родопске планине

Родопске планине (Родопи) су најстарији планински масив на Балканском полуострву. Простире се између реке Марице на истоку, Динарског и Шарско-пиндског планинског ланца на западу и Карпатско-балканских планина на североистоку.

Планине су грађене од кристаластих шкриљаца, са мермером, гранитом и млађим вулканским стенама.

Старе стене, набране у горњем палеозоику, касније еродоване и поново уздигнуте окомитим кретањем дуж раседа.

Највећа распрострањеност је у јужној Бугарској, где се налази најстарије језгро масива ( прави Родопи), са највишим врхом на планини Рили (Мусала 2925 m). Родопске планине се пружају и на територије Северне Македоније и Србије.

У Северној Македонији обухватају подручје између долине Вардара и македонско-бугарске границе (Осоговска планина (2252 m), Плачковица (1754 m), Огражден (1744 m). Правим Родопима је сличан Пелагонијски масив (Јакупица (2540 m) западно од Вардара.

У Србији између река Ибра и Мораве и у Шумадији, преовладавају нижа родопска побрђа и осамљене планине од мезозојских и терцијарних седимената на старој подлози. Родопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске планине.

Планине су богате лежиштима: хрома, олова, цинка, гвожђа, златоносне и других руда.

Природна шумска вегетација је проређена. Највише планинске делове од 1800 до 2000 m, покривају пашњаци.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.