Ровни

Ровни је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 135 становника.

Овде се налази вештачко језеро.

Ровни
Rovni - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 1
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 135
Географске карактеристике
Координате44°14′21″ СГШ; 19°44′32″ ИГД / 44.239166° СГШ; 19.742166° ИГДКоординате: 44°14′21″ СГШ; 19°44′32″ ИГД / 44.239166° СГШ; 19.742166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина444 м
Ровни на мапи Србије
Ровни
Ровни
Ровни на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Ровни живи 138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (44,0 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 373
1953. 348
1961. 313
1971. 290
1981. 275
1991. 187 187
2002. 169 169
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
167 98,81 %
непознато
  
1 0,59 %

Галерија

Rovni - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 12

Ровни - панорама

Rovni - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 16

Ровни - панорама

Rovni - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 12

Ровни - панорама

Rovni - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 14

Ровни - панорама

Rovni - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 15

Ровни - панорама

Rovni - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 6

Ровни - панорама

Rovni - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 8

Ровни - панорама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Балиновић

Балиновић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 140 становника.

Ваљево

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 km југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 59.073 становника, а цела општина Ваљево има 90.312. Налази се на просечној надморској висини од 185 m.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Колубара Прерада (Лазаревац)

Педесетих година прошлог века стратегијски интерес СФРЈ је био ослонац на сопствене енергетске изворе и обезбеђивање довољних количина квалитетног угља за индустрију и широку потрошњу. Окосницу пвог петогодишњег плана чинила је изградња енергетских објеката који је требало да створе услове за динамички привредни раст читаве Југославије. Оваква енергетска политика условила је припреме за градњу енергетског првенца Србије ТЕ „Колубара“ у Великим Црљенима, чија је изградња завршена тек десет година касније, 20. октобра 1956. године, због прекида економских и политичких односа са земљама Источне Европе и обуставе испоруке опреме за електрану.

Медведник

Планина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.

Ровни језеро

Ровни је вештачко језеро у западној Србији, настало преграђивањем реке Јабланице и најкрупнији је објекат регионалног водопривредног система „Стубо-Ровни“.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак језера у Србији

У Србији је највеће Ђердапско језеро вештачко акумулационо језеро на Дунаву, а за њим следе Власинско и Перућачко језеро. Туристички су посебно занимљива: Лудашко, Палићко, Сребрно и Белоцркванска језера.Следи списак језера и других стајаћих вода у Србији.

Црква Светог Арханђела Михаила у Тубравићу

Црква Светог Арханђела Михаила у Тубравићу, позната и као Ваљевска Грачаница је настала, по процени, половином 15. века и припадала је епархији Ваљевској. Након измештања и зидања нове цркве, стара зграда цркве је потопљена 2016. године формирањем језера Ровни у оквиру припреме за брану „Стубо-Ровни“.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.