Ристовац

Ристовац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 342 становника (према попису из 1991. било је 336 становника).

Овде се налази Железничка станица Ристовац.

Ристовац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.342
Географске карактеристике
Координате42°28′04″ СГШ; 21°50′20″ ИГД / 42.467833° СГШ; 21.839° ИГДКоординате: 42°28′04″ СГШ; 21°50′20″ ИГД / 42.467833° СГШ; 21.839° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина383 м
Ристовац на мапи Србије
Ристовац
Ристовац
Ристовац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17521
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Прошлост

Године 1906. Ристовац је био "чиновничка колонија" на жељезничкој прузи. Ту се налазила жељезничка станица, са свим надлештвима државних органа, а поред ње двоспратна зграда са чиновничким становима.[1]

Маја 1917. године бугарски окупатор је мучио и живе спалио Србе, становнике Ристовца. Ту је смрт нашло у највећим мукама 170 људи, жена и деце. Као српска омазда, војвода Коста Пећанац је са четницима заузео и спалио Босиљград, који су држали Бугари.[2]

Демографија

У насељу Ристовац живи 254 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,5 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 98 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 397
1953. 389
1961. 423
1971. 370
1981. 343
1991. 336 334
2002. 342 363
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
339 99,12 %
Македонци
  
3 0,87 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ "Политика", Београд 1906. године
  2. ^ "Време", Београд 5. март 1927. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Железничка станица Ђорђево

Железничка станица Ђорђево је једна од станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Велика Грабовница у граду Лесковцу. Пруга се наставља ка Грделици у једном и Лесковцу у другом смеру. Железничка станица Ђорђево састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Џеп

Железничка станица Џеп је једна од железничких станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Џеп у оптшини Владичин Хан. Пруга се наставља ка Момином камену у једном и Предејану у другом смеру. Железничка станица Џеп састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Белотинце

Железничка станица Белотинце је једна од станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Белотинац у општини Дољевац. Пруга се наставља ка Дољевцу у једном и Међурову у другом смеру. Железничка станица Белотинце састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Винарци

Железничка станица Винарци је једна од станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Винарце у граду Лесковцу. Пруга се наставља ка Лесковцу у једном и Печењевцу у другом смеру. Железничка станица Печењевце састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Врање

Железничка станица Врање је једна од железничких станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Врање у граду Врању. Пруга се наставља ка Ристовцу у једном и Врањској Бањи у другом смеру. Железничка станица Врање састоји се из 5 колосека.

Железничка станица Дољевац

Железничка станица Дољевац је једна од станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Дољевац у општини Дољевац. Пруга се наставља ка Брестовцу у једном смеру, у другом према Белотинцу и трећем према Житорађи. Железничка станица Дољевац састоји се из 6 колосека.

Железничка станица Међурово

Железничка станица Међурово је једна од железничких станица Нишког железничког чвора и пруге Ниш - Прешево. Налази се у насељу Доње Међурово, у градској општини Палилула, у граду Нишу. Пруга се наставља у једном смеру ка Белотинцу, у другом према Нишу и у трећем према Ниш ранжирној. Железничка станица Међурово састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Ниш

Железничка станица Ниш је главна станица Нишког железничког чвора, последња станица на прузи Београд—Ниш и прва станица на пругама Ниш—Прешево и Ниш—Димитровград. Налази се у насељу Палилула у Нишу. Пруга се наставља у једном правцу према Међурову, у другом према Ћеле-кули, у трећем према Црвеном Крсту, у четрвтом према Ниш ранжирној.

Железничка станица Предејане

Железничка станица Предејане је једна од железничких станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Предејане у граду Лесковцу. Пруга се наставља ка Џепу у једном и Грделици у другом смеру. Железничка станица Предејане састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Прешево

Железничка станица Прешево је последња станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Прешево у општини Прешево. Пруга се наставља ка Табановцету у једном и Букаревцу у другом смеру. Железничка станица Прешево састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Ристовац

Железничка станица Ристовац је једна од станица на прузи Ниш-Прешево. Налази се у насељу Ристовац у граду Врању. Пруга се наставља ка Бујановцу у једном и Врању у другом смеру. Железничка станица Ристовац састоји се из 6 колосека.

Железничка станица Табановце

Железничка станица Табановце је прва станица на прузи Скопље—Табановце. Налази се насељу Табановце у општини Куманово.

ОШ „1. мај“ Вртогош

Основна школа "1. мај" Вртогош налази се у Пчињском округу, у околини Врања. Нова саграђена школа у Вртогошу је почела са радом 1989. године. И данас, у овој школи похађају око 150 ученика. Школа у Вртогошу, има осам одељења. Поред осмогодишње школе у Вртогшу, постоје и одељења по другим селима, које се воде под основном школом ``1. мај`` Вртогош. Четворогодишња одељења се налазе у селима Ристовац, Карадник, Давидовац, Катун, Содерце, а поред осмогодишње школе у Вртогошу постоји и осмогодишња школа у Дубници, која се води под школом ``1. мај `` Вртогош. Све школе које се воде под основном школом `` 1. мај`` Вртогош, имају укупно око 300 ученика.

ОШ „Вук Караџић“ Пуковац

Пуковац лежи на 43° 9! и 52!! северне географске ширине и 21° 51! и 28!! источне географске дужине. Конкретније насеље се простире у северном делу Лесковачког поља, на половини пута између Ниша и Лесковца на обалама Пусте реке, која се после четири километара улива у Јужну Мораву. Пуковац припада нишавском округу, конкретније, општини Дољевац, заузимајући њен јужни део. Пуковац заузима повољан географски положај, јер га пресецају главне копнене саобраћајнице. Наиме, преко ауто пута ( коридора 10 ), железничке пруге Ниш – Ристовац и регионалног пута Ниш – Лесковац, Пуковац је веома добро повезан са нишавским, јабланичким и топличким округом а преко њих и са осталим деловима Републике Србије.

Овадија Естреја Мара

Овадија Естреја Мара (Битољ, 25. децембар 1923 — Кајмакчалан, 26. август 1944), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Општина Прешево

Општина Прешево је територијална јединица која се налази на југу Србије и припада Пчињском управном округу. Средиште је насељено место Прешево. Према процени из 2011. године на подручју општине било је 29.600 становника.

Ратибор Ђурђевић

Ратибор Рајко Ђурђевић (Ристовац, 1915 — Београд, 31. мај 2011) био је српски психолог и књижевник. Основао је и водио издавачку кућу Ихтус – Хришћанска књига. Надимак му је Реј (енгл. Ray).

Трећа македонска ударна бригада

Трећа македонска ударна бригада НОВЈ формирана је 26. фебруара 1944. у селу Жегљане код Куманова. У њеном саставу били су битољско-преспански партизански батаљон „Стив Наумов“ и два кумановска батаљона, „Јордан Николов Орце“ и „Христијан Тодоровски Карпош“.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.