Рисовача

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе.[1] Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Рисовача
Рисовача

Улаз у пећину
Положај
Место
(планина, река)
Одлике
Геологија (тип) речна
Дужина 800 m
Надм. висина 17 m

Карактеристике

Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273m). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).

Археолошка ископавања

Рисовача је истраживана 1955-1961. под руководством др Бранка Гавеле. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура Мустеријен је названа према пећини франц. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи).

Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита.

Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов.

За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.

Галерија

Porodica pracoveka risovaca

Породица прачовека

Wiki Šumadija XI Risovača 095

Породица прачовека

Wiki Šumadija XI Risovača 1031 10

Пећински украси

Wiki Šumadija XI Risovača 122

Пећински украси

Wiki Šumadija XI Risovača 134

Пећински украси

Pecinski ukrasi risovaca

Пећински украси

Wiki Šumadija XI Risovača 096

макета пећинског лава

Литература

  • Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
  • J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297. (на језику: словеначки)

Извори

  1. ^ Пећина Рисовача Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 1, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 3. 8. 2015.

Спољашње везе

Географија Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Крашки процес

Крашки процес је геоморфолошки процес који настаје дејством текуће и атмосферске воде на растворљиве стенске масе. Најзаступљеније растворљиве стене у природи су карбонатне стене (кречњаци и, у мањој мери, доломити). Крашки процес се може, мада у мањој мери, развијати и на гипсу, анхидриту, лежиштима соли, мермеру, итд.

Крашки процес карактерише се развојем на великим површинама. У питању су стотине и хиљаде квадратних километара. Процес је дуготрајан, развија се у времену, које се мери геолошким мерилима времена.

Термин крас добио је назив по географској области, која се налази на граници између Италије и Словеније (види: Крас (географија)). Област је ограничена потезом Монфалконе – Трст – Пивка – Постојна – Випава – Горица. У Италији та област се назива Карсо (италијански: Carso). Словеначки назив је крас, немачки карст, а српски крас или крш. Назив области с типским развојем процеса усвојен је као термин који означава геоморфолошку појаву, односно специфичан процес, али и као назив за специфичне хидрогеолошке појаве, понирање вода, њихове подземне токове и поновно појављивање на површини терена.

Основе научног познавања краса поставио је Јован Цвијић (1893). Он је у светску литературу увео и велики број српских термина, који се данас интернационално користе („поље“ као термин за крашко поље, „долина“, као термин за вртачу, „увала“).

Крашки процес је развијен широм света. Његови облици срећу се на свим континентима у различитим варијететима, у зависности од климатских услова и геолошких карактеристика терена. Познате области представљају крас Пелопонеза, Јамајке, Кине, Моравски крас околине Брна у Чешкој, крас писаће креде у Енглеској, итд.

Народни музеј Аранђеловац

Народни музеј Аранђеловац је основан 1981. године и смештен у наменски грађено здање чија се архитектура ослања на традиције народног градитељства Шумадије. Изложбена делатност Музеја одвија се у два простора: партерном (актуелна стална поставка Миленијуми) и галеријском (изложба експоната савремене уметничке керамике из музејске збирке). Део изложбеног простора у партеру намењен је организовању тематских и гостујућих изложби.

Палеолит

Палеолит или старије камено доба, је период који се протеже од пре 2,6 милиона година до 10.000. године п. н. е. Обележио га је настанак и развој хоминида и првобитног оруђа и оружја, најчешће од камена (треба напоменути да су нађени и остаци оруђа и оружја и од кости и рога) по чему и добија назив камено доба. Антрополози су проучавањем скелетних остатака могли да одреде физичке особине тадашњих организама.

Сама реч палеолит потиче од грчке сложенице παλαιολιθικός - од речи - παλαιός - „стар“ и λίθος - „камен“.

Палеолит смењује следеће доба - мезолит.

Пећина Градац

Пећина Градац је пећина која се налази у близини Баточине. Ова пећина је из доба Палеолита која и настала је око 25.000 година пре нове ере. Представља један од најстаријих локалитета у Србији и једно од првих места праживота у Србији.

Локалитет је мустеријерско налазиште(култура Мустеријер је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи), нађени су тоугаони шиљци, издужени стругачи, листолики делтоидни шиљци, као и 2 огњишта (ватришта).

Праисторија на тлу Србије

Праисторија на тлу Србије обухвата период историје Србије од појаве првих људи на њеном тлу око 40.000. године п. н. е, до доласка Римљана крајем III века п. н. е.

Преисторија

Преисторија или праисторија (од грч. προϊστορία: προ — пре, ιστορία — прича; односно: prae — претходни, historia — латинизована реч ιστορία или лат. praehistoria) је временски период до појаве првих писама.

Пол Торнал је први смислио овај термин како би описао предмете начињене у пећинама у јужној Француској. У француски језик је ушао тридесетих година 19. века да би се описало време пре писма, а Данијел Вилсон га је у енглески језик увео 1851.

Праисторија је временски период који траје од тренутка када је преисторијски човек почео да израђује оруђе и оружје до појаве првих писама и дели се према материјалу од кога су оруђе и оружје прављено и начину његове обраде на:

старије камено доба (палеолит),

средње камено доба (мезолит),

млађе камено доба (неолит), и

метална доба:

бакарно доба или енеолит,

бронзано доба, и

гвоздено доба.

Раденко Лазаревић

Раденко Лазаревић (Стојник, код Аранђеловца, 28. август 1924) је познати српски спелеолог. Завршио је Природно математички факултет ,одсек Географија у Београду. Докторирао је 1959 године.Радио је као професор на Шумарском факултету у Београду, на Географском институту САНУ, у Савезном извршном већу (водопривреда), у Институту за Шумарство, од 1995. до 2007. на Природно математичком факултету у Бањалуци.Објавио је бројне књиге на теме спелеологије, глациологије, картирања ерозије, експерменталних истраживања водне ерозије о клизиштима. Аутор је 170 научних радова из ових облати, а урадио је више десетина спелеолошких пројеката и студија, сада је у пензији.

Рашино село

Рашино село (енгл. Rashaville) је етно-село у Србији, налази се у селу Рудовци, на територији градске општине Лазаревац, у Шумадијском округу.

У срцу колубарске Шумадије, у долини речице Пештан, налази се Рашино село, јединствени пројекат који представља спој традиционалних и савремених вредности српске историје и културе.Удаљено је на само 55 km од Београда, 18 km од устаничког Орашца, Буковичке бање, Аранђеловца, хотела Извор, пећине Рисовача, спомен костурнице Колубарске битке у Лазаревцу, 30 km од Карађорђеве Тополе и Краљевог Опленца и 5 km од Колубарског рудника угља.

Основано је и изграђено од стране српског домаћина Др Радоја Раше Станојловића - човека неисцрпне енергије, цењеног бизнисмена из Америке огромног искуства који је пропутовао читав свет и ни једног тренутка није заборавио свој народ и своје мирисне ливаде и брда.

Раша објашњава његову замисао: „Измислио сам село, оазу мира, у којој се може живети, уживати и остати заувек без жеље да се напусти а све подсећа на дедовину где се одмара срце и душа.”

У Рашином селу се издвајају необичне српске грађевине, изграђене од дрвета и камена кроз које протиче река Пештан. Спој дрвета и камена са монументалношћу објеката враћа нас у српску средњевековну културу;

Хотел РАС са апартманима - где се истиче апартман Домаћинов сан

Српски вајати: Бабин вајат, Минг-Минг вајат, вајати Близанци, Чардак (већина вајата се користе и као удобан и комфоран смештај)

Дедин вајат- кафе посластичарница

Качара - национални ресторан

Торањ Хималаји (највиша дрвена грађевина у Шумадији) (у свом саставу има звонару и кафе заљубљених на трећем спрату)

Хотел за коње Ласта (први објекат такве врсте на Балкану, можда и у Европи);

Зид радости (висок 5 а дугачак 100 m)

Отворена позорница за одржавање културних манифестација

Амфитеатар Акропољис где посебну драж овој целини даје природни поток који протиче поред

Млекар

Воденица поточара за млевење брашна

Библиотека са музејским експонатима

Дућан са народним радиностима и сувенирима

Чајџиница за егзотичним чајевима

Сала за рекреацију, масажу и медитацију

Два камена бунара

Зелене баште за органску производњу поврћа и воћаУ свакој целини се налазе и кавези са животињама као и простор где животиње слободно шетају. Љубимци Рашиног села су: коњи, балкански магарци, мангулице, моравке, козе, овце, патке, гуске, зечеви и многе друге ретке врсте домаћих животиња као Кавкаски овчар, најјачи пас Кангал који се не плаши тигрова, пулин Чупко, Гавран Милош и много птица у вртовима. Рашино село је више од етно-села и музеја, може се употребити реч: ШКОЛА СЕЛА

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Објекти геонаслеђа Србије
Национални паркови
Предели изузетних одлика
Резервати природе
Споменици природе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.