Рима

Рима или слик је реч грчког порекла која означава гласовно подударање слогова на крају стихова, најчешће у лирским песмама. Њена функција и значење се разликују у зависности од песничке епохе или школе[1]. Са књижевнотеоријског аспекта, рима се може поделити на неколико врста.

Функција риме

Осим своје основне улоге да ствара структуру песме који је пријатна за слушање[2], рима је саставни део песничког ритма. Она означава и наглашава крај стиха, и ствара специфичне звуковне ефекте, што доприноси мелодији песме[3]. Такође појачава унутрашњу повезаност и јединство строфа[3]. Симетричност стихова се постиже захваљујући рими[2]. Она доприноси емоционално-смисаоном значењу песме (на пример, приликом исказивања укрштености или паралелности осећања, потребе за нежношћу).

Историја риме

Још пре настанка писане речи, рима се користила у усменој књижевности првих људских заједница[2]. Пошто је олакшавала памћење различитих предања, често су је користили бардови и песници, приликом преношења историјских и културних аспеката своје цивилизације млађим генерацијама. У средњем веку рима је била главна особина стиховног израза[1]. Током епохе симболизма, крајем 19. века, рима се почела третирати на флексибилнији начин[1]. Римоване речи се више нису морале строго слагати у гласовима и акценту. То значи да се врши слободније фонолошко грађење риме, примењује необавезност у њеној употреби, чиме се нарушава њена звуковна идентичност и доследност, те граде њени нови облици. Деканонизација риме се наставила и током 20. века, и поделила у два правца[1]. Први се залагао за смањење хомофоније, што је значило да се различитост у гласовном склопу римованих речи више разликовао. Други правац се заснивао на ставу да не треба постојати законитост употребе риме, те је она добила већи степен необавезности.

Врсте рима

Правилна, чиста и богата рима

  • Код правилне риме се подударају наглашени вокали речи, као и сви остали гласови, који следе после наглашеног вокала.
Болна лежи, а нас вара нада
Оздравиће, оздравиће млада!
— Јован Јовановић Змај, „Ђулићи увеоци“
  • Чиста рима настаје ако се подударају и акценти наглашених вокала.
Много ми пута дрхташе груди,
Много ми срца цепаше људи,...
— Ђура Јакшић, „Поноћ“[4]
  • Рима је богата ако подударање почиње и пре наглашеног вокала.
Около жуте лојане свијеће,
Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће, ...
— Алекса Шантић, „Претпразничко вече“[5]

Мушка, женска и дактилска рима

Код мушке риме, подударање је само у једном слогу (нпр. свет-цвет), код женске у два (гасе-красе, личе-диче), а код дактилске у три (младости-радости).

Парна, укрштена и обгрљена рима

  • Код парне риме се римују два узастопна стиха, по шеми 1a, 2a, 3b, 4b (истим словима су обележене речи које се римују).
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни‘...
— Јован Јовановић Змај, „Светли гробови“[6]
  • Код укрштене риме се римују први и трећи, односно други и четрвти стих, по шеми 1a, 3b, 2a, 4b.
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
— Милан Ракић, „Симонида“[7]
  • Код обгрљене риме се римују први и четврти, односно други и трећи стих, по шеми 1a, 4b, 2b, 3a.
Над острвом пуним чемпреса и бора,
Младо крупно сунце пржи, пуно плама;
И трепти над шумом и над обалама
Слан и модар мирис пролетњега мора.
— Јован Дучић, „Подне“[8]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „II. РИМА У СТИХУ – МОДЕЛИ И ФУНКЦИЈЕ”. Пројекат „Растко“. Приступљено 13. 12. 2013. line feed character у |title= на позицији 26 (помоћ)
  2. 2,0 2,1 2,2 „What Is the Function of Rhyme in Poetry?”. wiseGEEK. Приступљено 13. 12. 2013.
  3. 3,0 3,1 „Osnovni elementi poezije – podsetnik i vodič za tumačenje”. serbiana1. Приступљено 13. 12. 2013.
  4. ^ „Djura Jaksic Ponoc”. Caffe del Montenegro. Приступљено 13. 12. 2013.
  5. ^ „Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ”. Поезија суштине. Приступљено 27. 08. 2017.
  6. ^ „Jovan Jovanović Zmaj, Pesme”. Приступљено 13. 12. 2013.
  7. ^ „Милан Ракић, Симонида”. Архивирано из оригинала на датум 02. 11. 2013. Приступљено 13. 12. 2013.
  8. ^ „Jovan Ducic, Podne”. www.boske.rs. Приступљено 13. 12. 2013.

Литература

  • Раде Радмиловић, Дара Ињац, „Књижевни приручник“, ИПП Змај, Нови Сад, 1998.
  • мр Љиљана Николић, Босиљка Милић, „Читанка са књижевнотеоријским појмовима за трећи разред средње школе“, ЗУНС, Београд, 2012.
19. јул

19. јул (19.7.) је 200. дан године по грегоријанском календару (201. у преступној години). До краја године има још 165 дана.

Абруцо

Абруцо (итал. Abruzzo) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем делу земље. Главни град је Л'Аквила, а највећи град и економско средиште је Пескара.

Покрајина Абруцо је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Албум

Албум може да се односи на:

Албум (плоча), плоча на којој су се исписивали важни догађаје током години у време старог Рима;

Фото албум, књига фотографија;

Музички албум, колекција звучних записа;

Студијски албум;

Стрип албум, врста стрипа, колекција више стрипова;

Албум (филателија), албум за саклупљања поштанских марака.

Антички Рим

Антички Рим (често називан и као стари или древни Рим) је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.

Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век.

Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет.

Ватикан

Ватикан (итал. Vaticano, лат. Civitas Vaticana), званично Град-држава Ватикан (итал. Stato della Città del Vaticano, лат. Status Civitatis Vaticanae), најмања је независна држава на свету и по површини и по броју становника. Налази се у средишту Рима (Италија) и има површину од свега 44 хектара. У Организацији уједињених нација има статус земље посматрача под именом Света столица и класификује се као земља јужне Европе. Ово име није баш најприхватљивије, јер тело под тим именом функционише независно од државне власти Ватикана.

Гаета

Гаета (итал. Gaeta) је град у средишњој Италији. Гаета је четврти по величини и значају град округа Латина у оквиру италијанске покрајине Лацио.

Град Гаета је познат као важна поморска база од времена старог Рима до данас.

Кастел Гандолфо

Кастел Гандолфо (лат. Castrum Gandulphi) је мали италијански град у покрајини Лацио, 30 km југоисточно од Рима. Познат је по томе што је летња резиденција Папе. Овај италијански град има 8834 становника.

Граду такође припада цела обала језера Албано, које је окружено многим резиденцијама и вилама изграђеним у седамнаестом веку.

Лацио

Лацио (итал. Lazio), раније познат и као Лацијум (лат. Latium), је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем делу. Главни град покрајине је Рим, главни град Италије, а познати градови су и Латина, Витербо, Тиволи.

Лацио је познат као „срце Италије“ заједно са главним градом покрајине, али и целе Италије. Такође, област древног Лацијума, која се приближно поклапа са данашњом покрајином, била је средиште староримске државе и матично подручје латинског језика.

Марке

Марке (итал. Marche) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу. Главни град је Анкона, а значајнији градови су Пезаро и Урбино.

Покрајина Марке је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Молизе

Молизе (итал. Molise) је једна од 20 покрајина Италије. Налази се у њеном јужном делу земље. Главни град је Кампобасо, а други по величини и значају је град Изернија.

Покрајина Молизе је позната као једна од најмањих покрајина у држави. Она је на зачељу и по многим другим одликама - по броју становника, по густини насељености, по нивоу развијености.

Папа Хигиније

Свети Хигиније (грч. Υγίνος, лат. Hyginus) је био римски папа од 136 до 140? године.

Био је пореклом Грк. Живео је у Атини. Био је високо образован, ерудита и мислилац, па се зато брзо уклопио у верску заједницу Рима која га је изабрала за свог епископа 136. године. Чим је ступио на дужност настојао је да уведе већи ред у организацији и хијерархији цркве у Риму. Неки историчари приписују му увођење кумства код крштења што се до данас сачувало у оквиру хришћанске цркве.

Рим

Рим (итал. Roma) је главни град Италије и регије Лацио, такође највећи и најбројнији град у Италији са око 2,8 милиона становника, и четврти највећи град у Европској унији. На ширем подручју града живи нешто више од четири милиона становника. Рим се налази на западу централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Тибар.

Према легенди, град је основан 753. п. н. е., те самим тим има историју дугу готово два и по миленијума, што га после Атине ставља на друго место најстаријих европских престоница. С правом се сматра другом колевком западне цивилизације, будући да је био престоница великих светских сила античког доба — Римског краљевства, Римске републике и Римског царства. Од првог века нове ере, постао је центар хришћанског света, а од осмог века подручје новостворене Папске државе, која је постојала до 1870. године. Наредне године, када је дошло до уједињења апенинских држава у Краљевину Италију, Рим је постао њена престоница. Године 1946. проглашена је Република Италија, те је Рим на неки начин постао једна од најмлађих европских престоница. Данас се на подручју Рима налази Ватикан — најмања држава на свету, те се Рим често наводи као престоница двају држава.Захваљујући културној свести папа попут Александра Шестог и Лава Десетог, и њиховој склоности ка лепим уметностима, која је од Рима направила ренесансни и барокни центар Европе, овај град се данас налази на листи десет најпосећенијих дестинација света, и три највеће атракције Европске уније (после Париза и Лондона). Познат је још и као Престоница света (Caput mundi), Вечни град (la Città Eterna), Апостолски праг (Limen Apostolorum), Град седам брежуљака (la città dei sette colli) или једноставно Град (l'Urbe).

Рим (округ)

Округ Рим (итал. Provincia di Roma) је округ у оквиру покрајине Лацио у средишњој Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Рим, главни град државе и покрајине.

Површина округа је 5.352 км², а број становника 4.110.035 (2008. године). По броју становника то је највећи округ у целој Италији.

Рима (Верчели)

Рима је насеље у Италији у округу Верчели, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 33 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1425 м.

Рима Сан Ђузепе

Рима Сан Ђузепе (итал. Rima San Giuseppe) је насеље у Италији у округу Верчели, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 57 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1121 м.

Римска република

Римска република означава раздобље државног уређења римске државе у времену између Римског краљевства (509. п. н. е.) и успостављања Царства 13. јануара 27. п. н. е.

Тешко је одредити тачан датум настанка Римске републике. Тит Ливије наводи да је последњи римски краљ, Тарквиније Охоли, 509. п. н. е. протеран из Рима, Луције Јуније Брут и Луције Тарквиније Колатин изабрани за римске конзуле, док је 508. п. н. е. изабран и први првосвештеник, тј. понтифекс максимус (лат. Pontifex maximum).

Римски сенат

Сенат (лат. Senatus) или веће стараца, развио се од већа родовских старешина. То је стара римска институција, која је за време краљева имала велики углед и моћ, а у време ране Републике, мишљење сената је било врховна санкција. На почетку Републике било је 300 сенатора, да би их у II веку п. н. е. било 600, а у I и 900 чланова. Сенат је био састављен од актуелних и бивших највиших функционера — магистрата, који су распоређени по утврђеном списку. Тај списак се називао албум, по чијем су редоследу чланови добијали реч на расправама и претресима сената. Председавајући сената се називао принцепс, и налазио се на врху списка у албуму. Није имао извршну власт, али је морао да одобри скупштинске одлуке да би биле важеће. Принцепси су били бивши квестори и цензори, председавали су и износили мишљења и усмеравали расправу. Сенат је сазиван од стране највиших магистрата: конзула, претора, трибуна — крајем Републике. Након излагања сазивача и расправе, сенатори су одлучивали гласањем, носили су тоге са пурпурном врпцом. Одлучивано је о финансијским питањима — годишњој количини кованог новца, избору ратне политике, примао је стране државнике на преговоре, одређивао је провинције за наредну годину бившим конзулима на управу. Сенат је формално био саветодавна установа, али пошто је био сачињен од саме аристократије, постао је највиша установа републике. Решавао је религијска питања, и доносио одлуку о вредности власти — диктатури.

Тиволи

Тиволи (итал. Tivoli) град је у средишњој Италији. Тиволи је важан град округа Рим у оквиру италијанске покрајине Лацио.

Град Тиволи је познат као важно стециште летњиковаца више класе из оближњег Рима још од времена антике. Међу њима, најпознатији су остаци Хадријанове виле, која је данас под заштитом УНЕСКОа, као и Комплекс виле д’Есте, такође под заштитом УНЕСКОа.

Фрозиноне

Фрозиноне (итал. Frosinone) град је у средишњој Италији. Фрозиноне је највећи град и средиште истоименог округа Фрозиноне у оквиру италијанске покрајине Лацио.

Хуманизам

Хуманизам (од лат. humanitas — човјечност) филозофски је и етички став који наглашава вриједност и дјелатност људских бића, идивидуално и колективно, и потврђује њихову способност да побољшају своје животе кроз употребу разума и проницљивости, за разлику од слијепог праћења традиције и ауторитета или утапања у окрутност и бруталност. Термин је сковао 1808. године њемачки образовни реформатор и теолог Фридрих Нитамер. Нитамер је желио да се у њемачко образовање уведу хуманистичке вриједности античке Грчке и Рима. Он је био лутерански теолог. Од 20. вијека, англофони хуманистички покрети су углавном били секуларни, док се данас хуманизам обично односи на нетеистички животни став усмјерен на људску дјелатност и захтијева да путем науке дође до схватања свијета, а не путем откровења од натпиродних извора.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.