Речно језеро

Речно језеро је тип језера који настаје ерозионим или акумулационим радом речне воде. Овакав тип језера је бројан у низијским пределима где брзина тока реке слаби и кривуда. Ерозиона речна језера су мртваје и она настају меандрирањем реке и одсецањем меандра у коме се вода ујезерава. Она су издуженог или полумесечастог облика. Акумулациона речна језера се називају још и травертинска, а настају у проширењима речних долина, где се акумулира већ количина воде.

Овој групи могу се приписати и приморска језера (лагуне и лимани), која представљају потопљена ушћа река.

Речна језера у Србији

Речна језера у Србији најбројнија су у Панонском делу. Реке овог дела слободно меандрирају и често напуштају своја корита па има пуно пресечених и напуштених меандара који представљају речна језера. Језера постала на овај начин бројна су око Дунава, Тисе, Саве и Велике Мораве. Има их и дубоких и плитких. Нека плића језера претворена су у баре. У некима од њих вода се обнавља за време поплава, нека се хране путем издани а код неких је вода устајала и не обнавља се.

Језеро Русанда код Меленаца, недалеко од Зрењанина, је типичан пример језера чија се вода не обнавља. Услед великог испаравања његова вода је полуслана и лековита (алкално-муријатична). Због овога, оно је претворено у лековито-муријатично лечилиште. Језеро је настало у напуштеном меандру реке Тисе. Дугачко је око 2,5 km, широко 400 m и дубоко око 1 m. Његова површина износи 1,52 km2. Салинитет воде достиже 40-60 промила. Језеро се храни изданском водом и падавинама а губи је испаравањем. Боја воде је мркозелена и незнатне провидности.

Многа речна језера у Србији претворена су у баре и мочваре обрасле барским биљкама и насељене пернатом дивљачи. Таква је Обедска бара која представља најтипичније речно језеро у Србији. Скоро целокупна површина овог језера обрасла је вегетацијом. Без вегетације је само неколико „ока”, у којима су највеће дубине. Обедска бара је највећа орнитолошка станица птица селица у југоисточној Европи па је, због тога, законом заштићена.

Познатих речних језера у Банату има код Елемира и Чоке (долина Тисе), код Сакуле и Опова (око Тамиша). Речна језера око Велике Мораве и њених саставница називају се „моравишта”. Поједина речна језера претворена су у рибњаке (Ечка, Живача и др.) и користе се за спортски риболов. [1]

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд

Референце

  1. ^ Родић, Драган; Павловић, Мила (1994). Географија Југославије I. Београд: Савремена администрација, Д.Д.
Језеро

Језеро је природно удубљење, депресија, на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем, а које је релативно великих димензија. Званично у класификацији се не примењује минимална површина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара. Језера леже на копну и нису део океана, те се стога она разликују од лагуна, а исто тако су већа дубља у односу на језерца, мада не постоји формална или научна дефиниција.Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским покретима, односно тектонским поремећајима Земљине површине. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1.620 m). Најбројнија су ледничка језера.

Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Ејр које је већину времена суво али се напуни током сезонских обилних киша. Многа језера су вештачка па се стварају за хидроелектричну производњу (претварање хидро у електричну енергију - струју), рекреацију (пливање...), снадбевање водом, итд.

Финска је позната као држава хиљаду језера, а Минесота као земља десет хиљада језера. Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера налази се у Канади претежно зато што овом земљом доминира неуланчани систем отицања.

Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снадбевање водом и регулисање водостаја на рекама.

Јирол (језеро)

Јирол (енгл. Lake Yirol) је речно језеро у Јужном Судану у вилајету Ел Бухајрат, око 5 километара северно од града Јирола. Захвата површину од око 16 км², дугачко је 9 км, а широко 2,5 километара. Окружено је са свих страна мочварним земљиштем и богато травном вегетацијом, па је и станиште бројних врста птица. Налази се у долини реке Јирол, на надморској висини од 440 метара.

Њиропо (језеро)

Њиропо (енгл. Lake Nyiropo) је речно језеро у Јужном Судану у вилајету Ел Бухајрат, око 150 километара западно од града Бора. Захвата површину од око 7 км², дугачко је 5 км, а широко 1,5 километара и дубоко око 3 метра. Окружено је са свих страна мочварним земљиштем и богато травном вегетацијом, па је и станиште бројних врста птица. Налази се у долини реке Јирол, на надморској висини од 500 метара.

Ада Сафари

Ада Сафари је природно језеро на полуострву Ада Циганлија, у близини доњег шпица, између реке Саве и Чукаричког рукавца, у Београду, на 5 km од строгог центра града. Језеро је у облику латиничног слова S, површине око 6 хектара и просечне дубине око 2 метара. Првенствено је намењено за спортски риболов, али је отворено и за остале посетиоце. Окружено је густом столетном шумом.

Ањи (вишезначна одредница)

Ањи се може односити на:

Ањи (франц. Agny), насеље и општина у североисточној Француској у региону Север-Па де Кале, у департману Па де Кале која припада префектури Арас.

Ањи (енгл. Lake Anyi), речно језеро у Јужном Судану у вилајету Ел Бухајрат.

Ањи, народ из скупине Акан.А може се односити и на:

Ања, женско име

Ањи (језеро)

Ањи (енгл. Lake Anyi) је речно језеро у Јужном Судану у вилајету Ел Бухајрат, око 20 километара јужно од града Јирола. Захвата површину од око 14 км², дугачко је 6,5 км, а широко 1-2 километара. Окружено је са свих страна мочварним земљиштем и богато травном вегетацијом, па је и станиште бројних врста птица. Налази се у долини реке Јирол, на надморској висини од 450 метара.

Гвер (језеро)

Гвер (енгл. Lake Gwer) је речно језеро у Јужном Судану у вилајету Вараб, око 25 километара североисточно од града Гогријала. Захвата површину од око 1 км², дужине 0,5-1 и ширине до 1 километра. Окружено је са свих страна мочварним земљиштем које је за време кишне сезоне прекривено водом. Настало је меандрирањем реке Џур, која је након тога напустила овај басен и формирало се језеро. Око 5 километара североисточно налази се језеро Лојнг.

Дрим

За остале употребе, погледајте Дрим (вишезначна одредница)Дрим (алб. Drini, мкд. Дрим), односно Велики Дрим, је река на југозападу Балкана. Просечни проток воде у Дриму је 189 m³/s. Слив Дрима покрива територију од 11.756 km², северну и источну Албанију, западну Македонију и западни део Метохије. Протиче кроз дубоке клисуре и није плован.

Река Дрим настаје спајањем Белог и Црног Дрима код града Кукес у североисточној Албанији. Од тог места до ушћа у Јадранско море Дрим је дугачак 160 km. Са Белим Дримом, укупна дужина реке је 335 km. Близу Скадра, Дрим се дели на два рукавца (бифуркација). Један од њих се улива у Јадран јужно од града Љеш, а други, мањи, улива се у реку Бојана. Други рукавац је настао 1858.

Река Дрим је од великог значаја за албанску привреду, посебно за производњу електричне енергије. На реци су изграђене 3 бране које служе за производњу струје. Вештачко језеро Фјерза је са 73 km² највеће вештачко језеро у Албанији. Наредно језеро у низу има површину од 25 km².

Задрима је област код реке Дрим између Скадра и Љеша. Иван Јастребов је набројао мостове и прелазе на Дриму који су постојали у његово време. На Црном Дриму је био мост код Дебра, камени и чврсти, и другог моста нема до Везирова моста. Арнаути се пребацују на познатим местима где је Дрим широк, а није дубок, јер не умеју да пливају. На Белом Дриму: Швањски мост, мост преко Дрима на пола сата од Љумског моста, Везиров мост (Албанија), мост испод села Блиндишта у Задрими и зове се Ура Лекес (Лекин мост), Ура Шкинес (мост православне жене). Дрим није пловна река. Ако су у старија времена чамци долазили до тврђаве Далмације, оданде нису даље ишли. Прелази преко Дрима на даскама у доба Јастребова су били: код хана Спас у области Хас и зове се Васпас (тј. спаски прелаз, Вау — место где се прелази, Спасит, генитив од Спас) прелаз код села Фирза у Алтинску област зове се Вау-фирзес, Вау-и-Шлакнут (прелаз код села Шлаку које је на десној обали, на јужним падинама планине Цукли), Вау-и-Шпорит, тј. прелаз код села Шпори у Мазреку, Вау-и-Вердес (код села Верда код старе цитаделе Дањ), Вау-и-Грамшит тј. прелаз код села истог имена у Задрими, Вау-и-Мулинавет близу села Балдрена, такође у Задрими и води до воденице (мулинавет значи млин, воденица), Вау-Лешес — Љешки прелаз. Тај прелаз је имао назив Широки Брод у Љешу. Између Балшића и Дубровчана била је потписана нарочита конвенција ниже широкога Брода у Љешу 17. јануара 1368. године у погледу царине на Дани тј. дозволили су им да пролазе кроз Дањ без плаћања царинске таксе.

Дуго језеро (Тверска област)

Дуго језеро (рус. Долгое озеро) речно је језеро типа мртваје у Бологовском рејону Тверске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Представља остатак старог корита реке Мсте (притоке језера Иљмењ) од чије матице је данас удаљено између 100 и 500 метара.

Површина језера је свега 0,1 км², а максимална дубина до 5 метара.

Лојнг (језеро)

Лојнг (енгл. Lake Loing) је речно језеро у Јужном Судану у вилајету Вараб, око 30 километара североисточно од града Гогријала. Захвата површину од око 4 км², дужине 2 и ширине до 2,5 километара. Окружено је са свих страна мочварним земљиштем које је за време кишне сезоне прекривено водом. Настало је меандрирањем реке Џур, која је након тога напустила овај басен и формирало се језеро. Око 5 километара југозападно налази се језеро Гвер.

Ходовско језеро

Ходовско језеро је тип речног језера који се формира у полупустињским и степским пределима, где речни токови пресушују током летњег периода. Вода се задржава само у већим удубљењима корита, тзв. „ходовима“. Оваква језера јављају се у близини Волгограда на реци Сарпи и у Аустралији на реци Дарлинг.

Типови језера
Тектонска
Ерозиона
Акумулативна
Вештачка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.