Речна долина

Речна долина је уже или шире удубљење у рељефу са обе стране речног корита, односно, релативно уски и издужени равничарски појас уз реку који се карактерише општим падом према ушћу реке. Долине реке се спајају, никада не пресецају и сливају у једну долину. Својим ерозивним деловањем реке константно продубљују речно корито и проширују речну долину.

Састоји се од дна у коме је усечено речно корито, долинских страна и речног корита.

Teesta River Valley, Sikkim
Речна долина Теста у Сикиму

Формирање речних долина

Формирање речних долина је резултат различитих процеса који су, у току њихове историје, утицаји на њихово формирање. То пре свега може бити проточна вода, као и геолошки фактори:

Одлике

Реке у равницама имају плитке и широке речне долине, док реке у планинама имају дубоку и уску речну долину. Уске долине стрмих страна су клисуре, а долине са готово вертикалним странама су кањонске долине.

Подела

У зависности од тога како су формиране

  • ерозионе — резултат активности проточних вода,
  • тектонске — резултат дејства тектонских процеса,
  • вулканске — формиране под утицајем вулканских процеса и
  • ледничке — формиране као последица кретања ледника.
Речна долина Арбиње
Речна долина Арбиње

По геолошкој старости

  • младе долине и
  • старе долине.

По израженом удубљењу

  • теснаци или пукотине,
  • кањони, речне долине скоро вертикалних страна,
  • клисуре, уске долине стрмих страна.
  • нормалне долине.

Младе долине

Младе долине су долине слабо разрађене проточном водом. Имају попречне профиле са вертикалним странама и уским дном. У хоризонталном плану ове долине се представљају изломљеном степенастом линијом. Својствене су планинским регионима. Њихово дно и обале се састоје од чврстих стена због чега се првобитни облик задржава веома дуго. Дубоке су и уске, карактеришу се стрмим падинама, које се називају клисуре.

Старе долине

Старе долине се налазе у ерозионим наслагама и у хоризонталној пројекцији су представљене правилним елипсоидним линијама. Подужни профил им равномерно пада ка мору. Имају благе обале и широко дно које је напуњено речним наносом.

Између ова два типа долина, постоји мноштво међуформи које су, у већој или мањој мери, сличне горе наведеним облицима.

Фосилне речне долине

Фосилне речне долине спадају у фосилне флувијалне облике. Ови облици више се не изграђују непосредним деловањем активног флувијалног процеса. Кроз фосилне речне долине данас не протичу речни токови, оне су суве и ван хидрографске функције.

У класификацији фосилних речних долина издвајају се: прадолине, уади, преграбенске, пиратеријске, потопљене, суве крашке и субмаринске (подморске) долине.

Прадолине су фосилне долине настале усецањем речних токова који су настајали отапањем ободних делова Инландајса током Плеистоцена. Након повлачења Инландајса према северу, са престанком Леденог доба, ове речне долине остале су суве. Делови ових фосилних долина запажају се данас у северној Немачкој и Пољској.

Уади (вади) су суве речне долине у пустињским областима. Њих су усекле реке које су текле у прошлости, када је у тим областима владала влажнија клима. Они су бројни у Сахари. После ретких плаховитих киша у њима се могу јавити повремени речни токови.

Преграбенске долине су некадашње долине које су услед радијалних тектонских покрета остале ван своје хидрографске функције. Оне се запажају у рељефу Средишње зоне раседних планина и котлина. Један од примера је Тетовска суходолица између Скопске и Полошке котлине.

Пиратеријске долине остале су ван хидрографске функције захваљујући појави пиратерије. Један од типских примера је долина Сувог дола између Блаца и Стубаља, чији је узводни део пиратерисала Блаташница, притока Расине.

Потопљене долине постале су при трансгресији мора, које је продрло у речни слив, при чему је један део речне долине преобраћен у мореуз. Према Јовану Цвијићу мореузи Босфор и Дарданели су делови некадашње долине плиоцене реке која је текла из Украјине а утицала у Средоземно море између Родоса и Крита. Сличан пример је потопљена долина Зрмање код Маслинице, која повезује у виду мореуза Јадранско и Новиградско море.

Суве крашке долине карактеристичне су за крашке пределе. Деловањем крашког процеса површинско отицање преобраћа се у подземно те низводни део долине остаје без воде. Овакве долине бројне су у динарском красу и красу источне и западне Србије.

Субмаринске или подморске су некадашње речне долине потопљене под морски ниво. Постоје две групе ових долина: субмаринске шелфске и субмарински кањони. Субмаринске шелфске су плиће, секу целу ширину континенталног шелфа а завршавају се на континенталном одсеку. Оне се јављају на континенталном шелфу Јапана, Северне Америке, Гвинејског залива итд. Подморска долина Дунава у Црном мору лежи на дубини од 70-80 m а подморска долина Неретве на око 100 m.

Субмарински кањони су дубоко усечени у континенталном шелфу и континенталном одсеку а њихово подморско ушће налази се на дубини од 900 до 3000 m. Запажају се у Северној Америци, на обалама Бразила и Чилеа, на ушћу Конга, Огове и Нигера, на Златној обали итд.[1]

Литература

Референце

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
Босфор

Босфор (тур. Bogaziçi) је мореуз који повезује Црно море са Мраморним морем. Босфор се налази између Балканског полуострва и Мале Азије, раздваја Европу од Азије. Заједно са Дарданелима спаја Црно море са Средоземним морем. Оба мореуза представљају морски пут међународног значаја.

Основни подаци:

дужина: око 30 километара

ширина: од 0,7 до 3,7 километара

дубина: између 30 и 120 метараКроз Босфор пролазе две морске струје:

површинска, брзине 4 km/h која износи слатку воду из Црног мора, и

дубинска, супротног смера од прве, великог салинитетаБосфор је у ствари речна долина која је одавно потопљена, стрмих стеновитих обала. На њему леже многи заливи, а на највећем од њих, Златном рогу, лежи Истанбул.

У Истанбулу су саграђена три моста која спајају обале Босфора:

„Босфорски мост“, саграђен 1973. и дугачак 1.074 метра

„Мост Мехмеда Освајача“, саграђен 1988. и дугачак 1.090 метара

„Мост Јавуз султан Селим“, саграђен 2013. и дугачак 2.164 метра.

Валов

Валов, или ледничко корито, је долина којом се креће ледник. Његов попречни профил има стрме стране и широко, заравњено дно. Најчешће наслеђује речну долину. У општем случају, речна долина има попречни профил латиничног слова В. Стране речних долина могу бити блаже или стрмије, али никада не могу бити толико стрме као што су стране валова. Ово повећање нагиба долинских страна код валова у односу на речну долину објашњава се вертикалном глацијалном ерозијом, која је условљена тежином ледника. Кретањем низ долину, ледник врши подсецање и поткопавање њених страна, чиме изазива колувијалне појаве, пре свега одроњавање и осипање. Због недостатка воде практично нема појава делувијалног и пролувијалног процеса, који би могли ублажити долинске стране валова.

За разлику од речне долине, чији талвег има континуиран пад, уздужни профил валова нема континуиран пад. На њему се јављају бројне депресије, раздвојене преградама од метарских до декаметарских висина. Депресије условљавају додатно гомилање леда. Повећањем масе леда повећава се и његова ерозиона моћ, чиме се депресије све више продубљавају, а преграде између њих постају све више. После повлачења ледника, након завршетка глацијалног процеса, у тим депресијама формирају се језера, тако што се вода допуњава атмосферским падавинама и површинским водама. Постоје бројна језера која су настала на овај начин: Боденско, Циришко, Женевско и Нешателско језеро у Швајцарској; Бледско и Бохињско језеро у Словенији, итд.

Долина

У геологији, долина је депресија са доминантом дужином у једном правцу, у односу на остале. Представља ерозиони облик који се јавља у неколико геоморфолошких процеса. Веома дубоке речне долине називају се кањони и клисуре. Долине могу имати два основна облика, U-облик и V-облик. Највећи број долина припада једном од ова два основна типа, или неком типу њихове комбинације.

Ежовица

Ежовица је лева притока Нишаве у коју се улива на 148-ом речном километру, на надморској висини од 485 метара, код села Драгоиле у Републици Бугарској.

Епигенија

Епигенија или епигенетска долина је речна долина усечена у виши део терена, који је изграђен од отпорнијих стена (нпр. гранит), упркос томе што се у непосредној близини налази терен изграђен од мекших стена (нпр. лес).

Жупа у време Немањића

У време Немањића (1171—1371) жупа или жупанија била је мала територијална јединица, основа већих покрајина. Обично је то била само кратка речна долина или котлина, али свакако мања од немачке жупе или угарске жупаније. Да је жупска територија била мала види се из пописа жупа у приморју и набрајања група од жупа у манастирским повељама.

Индо-ганшка низија

Индо-ганшка низија, позната и као „Северноиндијска речна долина“ је плодно низијско подручје које се простире на 255 милиона хектара и оно обухвата већи део северне и источне Индије, источне делове Пакистана и читаву површину Бангладеша. Овај регион је добио име по рекама Инд и Ганг, и обухвата читав низ великих урбаних подручја.

Индо-ганшка низија је на северу оивичена Хималајима који водом пуне велики број река и представљају извор плодног наноса депонованог широм региона путем два речна система. Јужни руб низије наслања се на висораван Чота Нагпур. На западу се издиже Иранска висораван.

Кашинка

Кашинка (рус. Кашинка) река је која протиче преко територије Кесовогорског и Кашинског рејона Тверске области, у европском делу Руске Федерације и лева је притока реке Волге и део басена Каспијског језера.

Извире код села Болдејева на територији Кесовогорског рејона, тече у правцу југоистока и након 128 km тока улива се у Волгу, односно у вештачко Угличко језеро. Површина сливног подручја Кашинке је 661 km².

Њене најважније притоке су Вонжа и Кист.

Речна долина је доста плитка, и у горњим деловима тока веома уска. Ширина обалне равнице је између 100 и 150 метара, са максималним дубинама до 2 метра. У горњем делу тока корито је ширине од 5 до 10 метара и шири се до максималних 800 метара у зони ушћа. Карактерише је веома слаб проток, у просеку око 4,5 m³/s, тако да у току лета њено корито готово у целости зарасте у бујну вегетацију.

Под ледом је од средине новембра до средине априла. Пловна је дужином од 25 km узводно од ушћа.

На њеним обалама лежи варошица Кесова Гора и град Кашин.

Кањон

Кањон је речна долина чија дубина премашује половину распона (распон је растојање између врхова страна). То су веома дубоки делови речних долина, који могу бити усечени и више стотина метара а чије је долинско дно сведено на ширину речног тока. Нагиб страна кањона у целини достиже 60° а има кањона и са потпуно вертикалним странама. Кањони се јављају у областима које су изложене младим тектонским покретима издизања. За њихово усецање потребно је постојање дебелих стеновитих маса, снажног речног тока и великих падова на уздужном речном профилу. Углавном су формирани у планинским областима, пресецају платое или планинске пределе. Најкарактеристичнији су за кречњачке и базалтне терене. Највећи и најпознатији кањон на свету је Велики кањон Колорада, у САД који је усечен у пешчарима. Дубок је до 2000 m a пружа се на дужини од 446 km. У свом најужем делу широк је 120 m. Други највећи кањон на свету је Кањон Усак у Турској са дужином од 45 km и највећом ширином од 500 m.

У нашем региону али и у Европи, најдубљи је Кањон реке Таре на деоници код Обзира у Црној Гори. Ту његова дубина износи 1300 m. Дубоке кањоне у региону усецају и Морача (кањон Платије, дубок до 900 m), река Пива (кањон испод Пивске планине, дубок 1100 m), Дрина (испод Звијезде, дубок 1000 m) итд. Познати кањони у Србији су кањони Градца, Ђетиње, Ресаве итд.

Композитна долина

Композитна долина (лат. compositus — састављен) или сложена долина је речна долина која се састоји од више наизменичних ерозионих проширења и сужења, тј. у њој се смењују клисуре и котлине. Најчешће је условљена геолошком грађом или околношћу да река на свом току пресеца стене различите отпорности, састава и склопа.

У Србији најпознатије композитне долине имају Дунав (у Ђердапу), затим Јужна, Западна, Велика Морава, Нишава, Црни Тимок, Дрина, Лим, Млава, Пек.

Према узроку постанка могу се издвојити три типа композитних долина. Први тип постао је због различитих падова у иницијалном рељефу. Клисуре се стварају на великим падовима иницијалног речног профила, јер на њима делује интензивна вертикална ерозија. Са друге стране, на малим падовима иницијалног уздужног речног профила делује бочна ерозија. Ова ерозија шири долину и формира флувијално-денудациона проширења.

Узрок постанка другог типа композитних долина јесте разлика у отпорности стена у којима је долина усечена. Вертикална ерозија делује на местима где се речни ток усеца у отпорне стене и на тим местима се стварају клисуре. На местима где речни ток тече преко меких стена или растреситих седимената, уздужни речни профил ће се брже усагласити па ће се јавити бочна ерозија која ће стварати проширења. Ово је добар пример селективне ерозије.

Трећи тип композитних долина јавља се услед појаве локалних тектонских покрета разламања у речној долини. Појава негативног радијалног разламања у делу речне долине створиће тектонску котлину, у виду рова, у којој се могу створити привремена језера. Отоке ових језера усецаће клисуре у пречагама између котлина, а на исушеном дну језера речни ток ће створити широку и пространу долину. Дакле, бочна ерозија у овом случају јавља се у котлинама насталим појавом тектонских покрета док се вертикална ерозија јавља у деловима речне долине који су заостали на првобитној висини између спуштених котлина.

Крива река (притока Пчиње)

Крива река је највећа притока реке Пчиње у Северној Македонији и најзначајнија река у североисточном делу земље, дуга 75 km, са сливом површине 1.002 km².

Мухавец

Мухавец (блр. Мухавец; рус. Мухавец) река у западном делу Брестске области у Републици Белорусији. Десна је притока реке Буг (део сливног подручја реке Висле и Балтичког мора).

Настаје спајањем потока Муха и канала Вец код града Пружана. Тече ка западу регијом Полесја, преко Пружанског, Кобринског, Жабинкавског и Брестског рејона и улива се у реку Буг у западном делу града Бреста. Пловна је од Кобрина до ушћа где се налази брана. Каналом Дњепар-Буг повезана је са речним системом Дњепра и са Црним морем.

Укупна дужина водотока је 113 km, са површином слива од 6.350 km². Просечан проток у зони ушћа на годишњем нивоу је око 33,6 m³/s, а највиши водостај је крајем марта када се топи снег у подручју њеног басена. Под ледом је од средине децембра до друге половине марта.

Речна долина је доста ниска, местимично замочварена са просечном ширином у средњем делу тока до 600 m (при ушћу и до 2 km). Обале су доста ниске, висине између 0,5 и 2 метра.

Најважније притоке су Трасцјаница, Асиповка и Рита (све леве притоке).

Мухавец протиче кроз градове Кобрин, Жабинка и Брест.

Нишча

Нишча (блр. Ні́шча; рус. Нища) руско-белоруска је река и десна је притока реке Дрисе (део басена Западне Двине и Балтичког мора).

Река Нишча је отока истоименог језера на крајњем југу Себешког рејона Псковске области, одакле тече у смеру југа преко Полацке низије, и улива се након 85 km тока (од тога 65 km преко територије Белорусије) у реку Дрису у Расонском рејону Витепске области.

Типична је равничарска река са бројним меандрима и мртвајама уз речно корито, и са просечним падом од свега 0,3 метра по километру тока (укупан пад од извора до ушћа је 29,1 метар). Укупна пчовршина подручја које отиче ка овој реци је 1.380 km². Најважније језеро кроз које протиче је Межева, а степен ујезерености корита је око 4%.

Ширина речног корита је у просеку између 25 и 30 метара, док је речна долина трапезоидног облика, ширине између 100 и 200 метара. Највиши водостај је половином априла и максимално износи до 5,1 метар (у просеку око 3 метра). Под ледом је од средине децембра до почетка априла.

Хидролошка испитивања водотока обављају се од 1955. године.

Река

Река (ијек. ријека) велики је природни водоток, који сачињавају усечено корито и водена маса која се у њему креће од извора до ушћа у другу реку, језеро или море. Реке примају воду од притока и подземних токова и тако се "хране". Проучавањем река и речних токова бави се засебна наука — потамологија, док лимнологија генерално изучава воду у унутрашњости копнених области.У неким случајевима река тече у подземље и исушује се на крају свог тока без досезања до неког другог тела воде. Мале реке се обично називају потоцима. Не постоји званична дефиниција за генерички термин реке у смислу географских својстава, мада је у неким земљама или заједницама поток дефинисан по његовој величини. Многа имена за мале реке су специфична за географске локације. Понекад се река дефинише као водени ток који је већи од потока, мада то није увек случај, јер језик може да буде нејасан.Реке су део хидролошког циклуса. Вода се генерално сакупља у рекама из преципитације кроз дренажни басин из површинских токова и других извора као што су обновљена подземна вода, извори, и испуштања воде задржане у природном леду и накупинама снега (нпр., из глечера).

Ресава (област)

Ресава је географска област је која се у дужини од око 60 километра и ширини од око 30 километра простире између реке Велике Мораве и обронака Кучајских планина.

Област Ресаву по целој дужини пресеца истоимена река Ресава, која извире на обронцима Бељанице и са бројним притокама улива се у Велику Мораву.

Ресава се дели на Доњу и Горњу Ресаву.

Доња Ресава, чије је седиште Свилајнац, у природном и географском погледу је комбинација равничарског и брежуљкастог терена.

Има плодно земљиште и умерену климу, што је добра основа за развој пољопривреде, најважније делатности овог подручја.

Седиште Горње Ресаве је град Деспотовац. Горњи део слива Ресаве је типична композитна долина, састављена од низа котлиница, проширења раздвојена клисурама и кањонима. Прва у низу клисура је Манасијска клисура. Затим се улази у стењевачко-дворичку котлину, па у стрмостенско-стењевачку клисуру дугу 6 километара, чије стране нису тако високе, али су стрме. Речна долина се затим шири у омању Стрмостенску котлину (Лисине), где се стижу долине ресавских притока.

Уклештени меандар

Уклештени меандар је меандар чија речна долина у попречном профилу има карактер клисуре или кањона.

Уклештени меандри представљају изузетан пример наглог појачања вертикалне флувијалне ерозије. Наиме, река је некада била развијена на знатно вишем нивоу, где је имала нормалну долину, са широким дном, по којем је мигрирала и слободно формирала меандре. Услед наглог појачања вертикалне ерозије, река није имала времена да исправи своје корито. Усецање је настављено по меандру, па је тај део долине добио карактер клисуре.

Усвјача

Усвјача (блр. Усвяча; рус. Усвяча) руско-белоруска је река и десна притока реке Западне Двине (део басена Балтичког мора).

Извире на територији Куњског рејона у Псковској области Русије, тече ка северу кроз неколико мањих језера и на послетку се улива у Западну Двину на подручју Витепског рејона Витепске области у Белорусији на око 3 km од варошице Сураж.

Укупна дужина водотока од извора до ушћа је 100 km, од тога 31 km је на територији Белорусије. Укупна површина басена је 1.240 km². Језера чине око 6% речног корита. Просечан пад је око 0,15 метара по километру тока, а просечан годишњи проток у зони ушћа је 15,9 m³/s.

Речна долина је знатно пространија и нижа у горњим деловима тока где достиже и до 3 km, а обала је доста ниска и делимично замочварена. У доњем делу тока обала је нешто виша, а обалска равница ужа.

Хидролошки режим реке Усвјаче прати се од 1911. године.

Најважније притоке су Овсјанка, Рудња, Успол и Холујца.

Хмара

Хмара (рус. Хмара) река је у Русији која протиче преко територија Смоленске области на западу земље. Лева је притока Сожа и припада басену Дњепра и Црног мора.

Извире на Починковском побрђу (микроцелини Смоленског побрђа) на око 1,5 km југозападно од села Јасенок у Глинкавичком рејону, а улива се у Сож након 82 km тока северозападно од села Базилевка у Починковском рејону. У горњем делу тока њено корито је доста уско, а обале високе, док се у доњем делу тока речна долина шири и до 8 km.

Име реке вероватно потиче од старословенске речи хмарь, што значи сутон, док се у неким старим изворима често среће и под именом Хмора.

Црвена река (притока Нишаве)

Црвена река је већа лева притока Нишаве, у Општини Бела Паланка у Пиротском управном округу. Извире на 967 m н.в. у подножју Пасарела (1.524 m н.в), истакнутог врха који се налази на месту сучељавања северног и северозападног (главног) венца Суве планине. У Нишаву се улива на надморској висини од 268 метара, на њеном 56-ом речном километру.

Облици рељефа
Падински процеси
Флувијални процес
Крашки процес
Појаве и облици крашког процеса
са хидрогеолошком функцијом
Глацијални процес
Марински процес
Еолски процес
Остали облици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.