Референдум о независности Босне и Херцеговине

Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине од СФРЈ одржан је 29. фебруара и 1. марта 1992. године.

Када су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини СР БиХ 15. октобра 1991. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем Српских аутономних области, а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.[1] Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.[1] На дан 9. јануара Српска скупштина је прогласила Српску Републику Босну и Херцеговину која је саставни дио Југославије.[1]

Дана 25. јануара 1992. представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности СР БиХ. Ову одлуку су донијели пошто је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да бојкотују референдум.[2]

По скупштинској одлуцу, референдумско питање је гласило: "Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?". Муслиманске и хрватске странке позвале су становништво на излазак, док су српске стране позвале на бојкот референдума. Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. На референдуму је гласало 63,6 % становника, од којих се 99,7 % изјаснила за независност.[3]

Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.[1] Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.[1][4]

Референдум о независности Босне и Херцеговине
ЛокацијаСР Босна и Херцеговина
Датум29. фебруара и 1. марта 1992.
Резултати
Гласови %
Да 2.061.932 99,71 %
Не 6.037 0,29 %
Валидни гласови 2.067.969 99,73 %
Невалидни гласови 5.227 0,25 %
Укупни гласови 2.073.568 100,00 %
Излазност ? 3.253.847 63,73 %

Нереди

На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник Зелених беретки Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на Башчаршији и притом убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима (Шамац, Дервента, Оџак). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Радован Караџић и Алија Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао укидање Републике Босне и Херцеговине и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентитета - Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине.

Први март се сматра почетком рата у БиХ.[2][5]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Некад било: Сви наши референдуми”. РТРС. 10. 5. 2011.
  2. 2,0 2,1 „Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.”. Радио-телевизија Републике Српске. 29. 2. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.
  3. ^ Вукоја, Ситарски, 2016.. стр. 25.
  4. ^ Нова српска политичка мисао: Дан независности - Од кога и чега? 10.03.2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 8, 2011) (на језику: енглески) (на језику: српски)
  5. ^ „Српска не празнује 1. март”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 3. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.

Литература

Спољашње везе

Босна

Босна је историјско-географска област на Балканском полуострву око истоимене реке и северни део Босне и Херцеговине. У раном средњем веку су је населили Словени, па се касније јавља и под именом Врхбосна и била је под влашћу породица босанских племића који су били вазали угарских краљева све до 1377. када постаје краљевина и свој врхунац достиже под босанским владаром Твртком I Котроманићем који се проглашава краљем Србља, Босне, Далмације те западниех страна. Првобитно (12 cт.) је обухватала област око горњег тока истоимене реке и слив Лашве до Криваје, док се данас под термином Босна подразумева много шира област која обухвата северни део Босне и Херцеговине са вододелницом Црног и Јадранског мора као њеном грубо повученом јужном границом.

Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина (скраћено БиХ) држава је у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Претежно је планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km2. На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. Три најбројнија народа су Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република СФР Југославије. По распаду Југославије, избио је рат; завршен је 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.

Бошњачки концепт унитарне Босне

Бошњачки концепт унитарне Босне је посебан етнополитички концепт, који заговарају поједине странке и организације етничких Бошњака, а огледа се у залагању за увођење политичког унитаризма у Босни и Херцеговини. Овај концепт тежи рушењу постојећег уставног и државног поретка Босне и Херцеговине, којим је загарантована равноправност два политичка ентитета и три конститутивна народа. Заговорници овог концепта теже ка стварању унитарне државе, под доминацијом једног народа, етничких Бошњака, који у етнички мешовитој Босни и Херцеговини чине око половине становништва (50,1% према званичним, али спорним резултатима пописа из 2013. године).Бошњачки концепт унитарне Босне не треба мешати са "грађанским" концептом унитарне Босне, за који се залажу поједине мање странке социјалдемократског и грађанско-либералног усмерења. Иако се разликују по реторици и политичкој тактици, оба концепта теже као истом циљу, односно ка стварању унитарне државе.

Меморандум о суверености Босне и Херцеговине

Меморандум о суверености Босне и Херцеговине је конститутивни акт којег су на сједници Скупштине Босне и Херцеговине одржане 14. октобра 1991. године донијели муслимански и хрватски посланици, док су се српски посланици успротивили већинском прегласавању и напустили сједницу.

Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини

Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини о останку у заједничкој држави Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године. Организовала га је Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, која је конституисана неколико дана раније.

Плебисцитско питање је гласило: „Да ли сте сагласни са Одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини, од 24. октобра 1991. године, да српски народ остане у заједничкој држави Југославији, са Србијом, Црном Гором, САО Крајина, САО Славонија, Барања и Западни Срем, те другим који се за тај останак изјасне?“, а према подацима које су организатори плебисцита објавили, на гласање је изашло око 1.350.000 грађана или 85%, од којих се 98% изјаснило за останак.

Ратко Младић

Ратко Младић (Божановићи код Калиновика, 12. март 1942) српски је генерал, начелник Главног штаба Војске Републике Српске (1992—1995) и један од српских вођа током распада Југославије. За вријеме ратних сукоба у Хрватској и Босни и Херцеговини, командовао је низом кључних војних операција.

Младић је прво распоређен у трећу армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, гдје је са чином потпоручника командовао водом 89. пјешадијског пука. Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одјељењу за оперативну наставу у команди гарнизона Скопље. Затим је постављен на положај команданта 39. пјешадијске бригаде у Штипу.

Године 1991. Младић се налазио на дужности помоћника команданта Приштинског корпуса на Косову и Метохији. Убрзо након његовог именовања, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су се водила између хрватских паравојних снага и дијела ЈНА, па је крајем јуна премјештен у Книн као командант 9. корпуса ЈНА. На дужност начелника Главног штаба Војске Републике Српске постављен је у мају 1992, а на тој дужности је остао до децембра 1996. године.

Хашки трибунал је 1995. године подигао оптужницу против Младића. Његово хапшење и изручење било је један од услова отпочињања преговора за приступање Србије Европској унији; за информације које могу допринијети његовом хапшењу нуђена је награда од 1 до 10 милиона евра. Младић је 26. маја 2011. године ухапшен у Србији, а 31. маја исте године изручен Хашком трибуналу. Суђење је почело 16. маја 2012. године. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. године осуђен је на доживотан затвор.

Референдум о аутономији Санџака 1991.

Референдум о аутономији Санџака 1991. одржан је 25, 26. и 27. октобра 1991.

Референдум о независности Хрватске

Референдум о независности Хрватске од СФРЈ одржан је 19. маја 1991. године. На том референдуму грађани Републике Хрватске су одлучивали о будућности Хрватске одговарајући на два понуђена питања.

Тадашњи Предсједник Републике Хрватске Фрањо Туђман донио је 25. априла 1991. године „Одлуку о распису референдума“ у Републици Хрватској за дан 19. маја 1991. године, а у вези са преговорима о разрјешењу државне кризе у СФРЈ.

Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине

Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) је хрватска босанскохерцеговачка политичка странка. Основана је 1990. године као подружница Хрватске демократске заједнице која је дошла на власт у СР Хрватској након првих демократских избора.

Босна и Херцеговина Избори и референдуми у Босни и Херцеговини
Избори за Предсједништво
Избори за Парламент БиХ
Избори у Ентитетима БиХ
Локални избори
Референдуми

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.