Ресавска пећина

Ресавска пећина је заштићени споменик природе и сврстава се у заштићено подручје прве категорије (природна добра националног значаја).[1] Ресавска (Дивљаковачка) пећина је пећина у Централној Србији na 20 km од Деспотовца, у кречњачком брду Бабина Глава, на ободу крашког поља Дивљаковац, код села Јеловац.[2] Спада међу највеће и најлепше пећине у Србији. Дуга је 4,5 km.

Ресавска пећина
Ресавска пећина

Ресавска пећина
Положај
Место
(река)
Деспотовац
(Клочаница)
Одлике
Геологија (тип) речна
Дужина 2.304 m
Старост 80 мил. година
Бр. нивоа четири
Resavska pecina 3
Ресавска пећина

Идентитет природног добра

Ресавска пећина је једна од најзначајнијих туристичких пећина у Србији. Налази се у источној Србији, Горњој Ресави, Дивљачковог поља, испод венца Бабине главе а припада територији општине Деспотовац, атар села Јеловац. Од престонице Београда, удаљена је 152 км, од Деспотовца 20 а од села Јеловца око 5 км. Њена надморска висина је 483 м. Површина намењена за заштиту је 10,87 ха и обухвата непосредну околину пећине, на падини која се спушта од 120 метара изна улаза до дна Дивљаковачке увале. Обухвата 14 и по катастарских парцела.

Опис природног добра

Resavska pećina cave1
Улаз у пећину

Ресавска пећина је вишеспратни спелелошки објекат укупне дужине испитаних канала од око 400 метара и висинске разлике између улаза и најнижег дела пећине (Бобанова дворана) око 30 м. Дужина Ресаске пећине износи 2.800 м,[3] а настала је ерозивним радом некадашњег воденог тока који је био развијен у Дивљачковој ували при вишем стању његовог дна који је понирао на месту данашљег пећинског улаза. Она нема сталан нити повремени водени ток а активност прокапних вода зависи од падавина на површини терена.

Сви делови пећине, осим Улазне дворане, богати су кристалном калцитном орнаметиком. Заступљене су скоро све врсте пећинских украса китњастих форми од масивних стубова сталагмита и сталактита до малих кадица са перлама на пећинском дну. Поједине групе сталагнита или колонаде добиле си посебно име попут "Кошнице", "Деда и баба", "Породица Тарана", и др.

Након уређивања колоније слепих мишева су напустиле ово пребивалиште. Детаљним истраживањем утврђено је да су у праисторији у њом боравили људи првенствено проналаском, оруђа, клинова и камених врхова копаља. Од 1972. године отворена је за туристичке посете па је тих година достизала посету од око 150.000 људи годишње. Тај број се временом смањивао па је 1990. године пећину посетило 46.000 људи, 1991, 32-33.000 а 1992. 25. 000 људи. Туристичка стаза износи 402 метара, има бетонску подлогу и степениште. Извршена је расвета а на улаз је постављена одговарајућа капија.

У њој се и даље врше истраживања које обухварају:

  1. континуирано осматрање микроклиматских чинилаца у пећини (температура и влажност);
  2. биолошко истраживање уз праћење присуства слепих мишева у зимском периоду;
  3. наставак спеолошких истраживања најнижих хоризоната пећинских канала (на дну Дивљачковог поља);
  4. флористичку-вегетацију и хидролошко истраживање кришке увале Дивљаковац.

Заштита

Resavska pecina 5
Слепи мишеви у Ресавској пећини

Ресавска пећина је вреднована као природно добро од изузетног значаја те је донет акт о стављању под заштиту од стране Владе Републике Србије на предлог Министарства заштите животне средине. Овај режим заштите обухвата:

  • забрану радова и активности у пећини и на заштићеном простору које могу неповољно деловати на морфолошка, хидрографска и микроклиматска обележја пећинских канала;
  • забрану изградње стамбених, викенд објеката и објеката за потребе пољопривредне и индустријске производње;
  • забрану шумарских, пољопривредних, техничких и земљаних радова који могу нарушити естетске вредности заштићеног простора.

Радови који нису забрањени, као и радови ван заштићеног простора за које се сумња да могу имати лоше последице за заштићен споменик природе, подлеже процедури обезбеђења анализе утицаја и прибављања сагласности и дозвола у складу са законом.

Историја

За пећину су знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године са свилајначким планинарима. Њен изворни назив је био Дивљаковачка пећина по крашком пољу у коме се налази.[2] Детаљно су је испитали новосадски спелеолози, на челу са др. Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине су трајали 10 година. Пећина је званично отворена за посетиоце 22. априла 1972. године. Представља једну од најстарије испитаних пећина, стара је око 80 милиона година, док најстарији накит има 45 милиона година.[4] Дужина пећине је 4.500 метара, од чега је истражено до 2.850 метара, а део за туристички обилазак је дуг око 800 метара.[5]

Одлике

ПланРесавскеПећине
План Ресавске пећине

Температура је константна и износи 7 °C, док влажност ваздуха варира од 80–100%. Старост накита који се налази у пећини процењује се на 45 милиона година. Унутрашњост пећине је богата бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Због богатства и разнобојности накита Ресавску пећину зову још и „Ресавска лепотица“.[4]

Накит пећине почиње од самог улаза који се налази на 485 m надморске висине. Настаје растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који прође вода. Накит се појављује у три боје, а то су црвена, жута и бела. Најдоминантнијиа је црвена боја која потиче од оксида гвожђа, бела потиче од кристалног калцијума, а жута од примеса глине.[4]

Пећина се простире на четири нивоа, а за туристичке посете су уређени само делови прва два.[6] У горњој галерији обилазе се четири дворане:

  • Дворана сраслих стубова или колонада, одмах на улазу, названа тако због жућкастих стубова, од калцита[7], који заузимају простор од пода до таванице, где су сталактити срасли са сталагмитима[8]. Ови занимљиви вертикални облици стене, према научним сазнањима, ломљени су услед сеизмичких потреса, а затим су се током векова поново спајали. [9]
  • Дворана кошница са три сталагмита у облику старе кошнице - плетаре[10], које су се некада правиле од прућа и блата.[7] У двораније је таваница прекривена сталактитима који се још увек формирају. Другу и трећу дворану спаја канал црвених бреча, по чему је Ресавска пећина јединствена. Тај кањонски канал је најсувљи део пећине и ту нема пећинског накита. По средини канала налази се понор Слепи тунел, дужине 25 метара, који је испитан, али није уређен за разгледање. Кањонским каналом стиже се до треће дворане
  • Предворја историје, тако назване јер су у њој пронађени камена секира и врхови копља, лобања поларне лисице и огњиште праисторијског човека. Краћим тунелима, који су накнадно пробијен, долази се до Стазе окамењених водопада, и пећинских оргуља, које при сваком додиру сталактита производе различит звук.[11] У њој су и два кристално бела кипа названи Баба и деда. Дужим вештачким тунелом се стиже до следеће дворане[7]
  • Кристална дворана је најбогатија пећинским накитом и кристалним формама названим: Обешено јагње, Затвор или Кавез, Стопало слона, Пољубац кроз хиљаду година[8], занимљив случај где фали само један кубни цемнтиметар да би се сталактит и сталагмит спојили, зашта је потребно хиљаду година.[12]

На нижем нивоу налази се доња галерија, чијим је разлагањем и ерозијом кречњачког материјала временом настало неколико посебних дворана, као што је:

  • Концертна дворана или Дворана кипова највећа и најлепша, односно главна дворана, на најнижој тачки од 405 мнв и дубини од 80 м, у односу на улазну дворану. Веома је пространа. У централном делу се налази главни носећи стуб висине преко 30 м и пречника око 27 м. Назив дворане потиче од њене акустичности, а ту су и кипови карактеристичних форми који носе посебне називе: мајка са дететом (заштитни знак Ресавске пећине), висок око 12 метара направљен од црвеног сталагмита, осим лица мајке и детета који су од белог кристала, Афродита, криви торањ у Пизи, џамија. Испод ње се налази трећи ниво пећине, који је још увек затворен за посетиоце и у њему је још активна понорница.[8]
  • Бобанова дворана налази се иза Концертне дворане и преградног зида Ћеле-куле, чији украси имају облик људских лобања.[7] Добила је име по деветогодишњем дечаку, сину др. Петровића[11], који је први крочио у ову дворану и силазио са спелеолозима, приликом истраживања пећине. У њој се налази три издвојена сталагмита названа Породица Тарана. Иза ове дворане налази се мала галерија названа Менза, са водопадом од белог кристала, коју су спелеолози користили за обедовање.[8]
  • Корални канали дворана са формацијама, који подсећају на морске корале[7]
  • Блатна дворана или Кепина дворана, по рониоцу и спелеологу Кепи Радаковићу[11], је сиромашна накитом, а на њеним зидовима се налазе наслаге глине.[7]

Ресавска пећина има статус заштићеног споменика природе, укључујући и непосредну околину површине 11 хектара.

Туризам

Пећина је до сада детаљно истражена у дужини од 2830 m, а за посетиоце је уређено око 800 m.

Кроз пећину посетиоци се крећу спиралном бетонском стазом, која пролази кроз различите дворане на два нивоа (горња и доња галерија). Најнижа тачка до које долазе посетиоци налази се на 405 m надморске висине. Посета пећини траје око 40 минута, а могућа је у периоду од 1. априла до 31. октобра (8-6.30 ч.), а у периоду од 1. новембра до 31. марта (10-5 ч.) посете се заказују.[5]

По отварању, пећина је имала и преко 200.000 посетилаца годишње. Данас ову пећину обиђе између 40 и 50.000 људи на годишњем нивоу, због чега се сматра једним од најпосећенијих туристичких објеката у Србији.[2]

Величанствена Ресавска пећина

Величанствена Ресавска пећина

Ресавска пећина - излаз
Ресавска пећина - једна од дворана
Ресавска пећина - дворана
Ресавска пећина - пећински накит

Ресавска пећина - пећински накит

Ресавска пећина - сводови
Ресавска пећина - сталагмити

Ресавска пећина - сталагмити

Ресавска пећина - сталактити у дворани

Ресавска пећина - сталактити у дворани

Ресавска пећина - сталактити
Ресавска пећина - становници

Ресавска пећина - становници

Ресавска пећина - улаз у дворану

Ресавска пећина - улаз у дворану

Ресавска пећина - улаз
Ресавска пећина сталагмити
Ресавска пећина - авантура парк

Ресавска пећина - авантура парк

Ресавска пећина - место за одмор

Ресавска пећина - место за одмор

Споменик природе Ресавска пећина

Улаз у Ресавску пећину

Споменик природе Ресавска пећина3

Траг сталактита

Споменик природе Ресавска пећина4
Споменик природе Ресавска пећина5
Споменик природе Ресавска пећина7

Референце

  1. ^ Васиљевић, Божидар - Предлог за стављање под заштиту споменика природе "Ресавска пећина" као природног добра од изузетног значаја (1993) Завод за заштиту природе Србије, Београд
  2. 2,0 2,1 2,2 Интернет сведок: И пећински човек уживао у „Афродити“ и „обешеном јагњету“, Андреј Димитријевић, Приступљено 25. 12. 2012.
  3. ^ Према Ј. Петровићу (1971. и 1976) међутим он је у Ресавску пећину укњучио и понорске канале који нису физички везани са пећином или су непроходни и недоступни за даље проучавање
  4. 4,0 4,1 4,2 Ресавска пећина: О пећини Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 13, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 24. 12. 2012.
  5. 5,0 5,1 Ресавска пећина: Информације Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 29, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 24. 12. 2012.
  6. ^ Бељаница: Ресавска пећина, Приступљено 24. 12. 2012.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 ТВ Ресава: Ресавска пећина, 8. 9. 2011, Приступљено 25. 12. 2012, видео Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 27, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Ресавска пећина: Кроз пећину Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 19, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 24. 12. 2012.
  9. ^ Двери српске: Ресавска пећина – чаролија природе, Драгиша Спремо, Приступљено 24. 12. 2012.
  10. ^ Пчеларство: Плетара, 2. 4. 2011., Приступљено 25. 12. 2012.
  11. 11,0 11,1 11,2 Деспотовац, Ресавска лепотица и водопад Лисине, Приступљено 25. 12. 2012.
  12. ^ Глас јавности: Од Ресаве до Манасије, Жаклина Миленковић, 28. 8. 2003., Приступљено 24. 12. 2012.

Литература

  1. ОГК СФРЈ, 1:100.00, Лист Жагубица, САвезни геолошки савод, Београд, 1968.
  2. Петровић, Ј. (1971): Ресавске пећине, Туристички савез Србије, Београд.
  3. Петровић, Ј. (1974): Крш Источне Србије, Послебна издања Српског географског друштва, књ. 40. Београд.
  4. ЛАзареевић, Р. (1991): Резултати микроклиматскох мерења у Ресавској пећини, Заштита природе, бр. 43-44. Републички завод за заштиту природе, Београд.
  5. Петровић, Ј., Божовић, Б. (1991): Учесталост и величина понорница у кршу источне Србије, Зборник радова Одбора за крас и спелеологију САНУ, IV, Посебна издања одељења природно-математичких наука, књ. 67. Београд.

Спољашње везе

Јужни Кучај

Јужни Кучај је планински масив у источној Србији. На северу се граничи са реком Ресавом и планином Бељаницом, са истока Злотском реком и Црним врхом, са југа реком Честобродицом и са запада долином реке Велике Мораве.

Бељаница

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Пружа се од запада ка истоку у дужини од 24 km, са просечном ширином од око 12 km. Захвата површину од 309 km², од чега 246 km² изразит крашки рељеф у кречњацима.

Северни део је висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама (Бусовата, Речке са понором дубоким 150 м). Јужни део је стеновит, кречњачки гребен Бељаница (1.339 м), који стрмим одсеком пада у клисуру реке Чемернице, десне притоке реке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих је највећа Велика Атула (560 м). У подножју гребена налазе се Мало и Велико врело, а у подножју северног обода Врело Млаве код Жагубице.

Велики бук (Лисине)

Велики Бук или Лисине је водопад у источној Србији, на падинама Бељанице. Водопад се налази на речици Врелу, десној притоци реке Ресаве. Смештен је на око 380 метара надморске висине, у близини Ресавске пећине. Према типу настанка спада у акумулационе водопаде, настале акумулацијом бигра. У подножју је формирано језерце мале дубине, окружено бигреним блоковима. Заједно са извором речице Врело под заштитом је државе, као споменик природе „Водопад Лисине“ и као објекат геонаслеђа Србије. Врело сакупља воде са широких крашких предела Бељанице, а директна хидрографска веза установљена је са рекама понорницама из увала Речке и Бусовате.Водопад Лисине дуго је сматран највишим водопадом у земљи, са висином од 25 метара, док током 1990-их нису откривени водопади на Старој планини.

Географија Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Геонаслеђе

Геонаслеђе су све геолошке, геоморфолошке, педолошке и арехолошке вредности које настају у току формиранја литосфере.Појмом геонаслеђе су обухваћена природна добра са доминантно израженим геолошким, геоморфолошким, педолошким и археолошким обележјима.Геонаслеђе Србије,његово очување и заштита представљају значајан део савременог концепта заштите природе. Од самог почетака, односно оснивања Завода геолошко наслеђе Србије се штити. О чему сведоче уредбе о заштити природних објеката геонаслеђа донете још 50-их година прошлог века (Велика и Мала Рипаљка, Пребреза, Ресавска пећина...). Током свог вишедеценијског рада, дужег од педесет година, Завод за заштиту природе Србије је развио мрежу заштићених објеката на читавој територији Републике и допринео да се и геонаслеђе сврста као неодвојива компонента природних вредности. Напредак је започет 90-их година,када су у ову делатност укључени еминентни стручњаци свих геодисциплина.Највећи замах је учињен када се формирала међународниа асоцијација које се баве идентификовањем и приказивањем објеката геонаслеђа, као што је Европска асоцијација за конзервацију геолошког наслеђа чија је чланица и наша земља.Инвентар објеката геонаслеђа обухвата око 650 геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких, спелеолошких и неотектонских објеката. Завод је до сада заштитио око 80 објеката геонаслеђа, углавном спелеолошког карактера. У сарадњи са Националним саветом за геонаслеђе, Рударско-геолошким факултетом, Географским факултетом и другим институцијама које се баве проучавањем Земље, Завод за заштиту природе Србије је успоставио мрежу сарадње, промоције и популаризације геонаслеђа у нас. Тако је 2004. године, када је наша земља у том периоду била председавајућа Радне групе за југоисточну Европу ПроГЕО (ProGEO WG1),организован Други научни скуп о геонаслеђу Србије са међународним учешћем, који је био од великог научног и стручног значаја за утврђивање стања геонаслеђа Србије.

Деспотовац

Деспотовац је градско насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 4197 становника. У близини се налази Ресавска пећина као и Манастир Манасија.

У Деспотовцу се сваке године одржавају „Дани српског духовног преображења“, 2013. године су одржани 21. пут.Овде се налази Народна библиотека Ресавска школа Деспотовац.

ОШ „Стеван Синђелић“ Велики Поповић

Основна школа „Стеван Синђелић“ је осморазредна школа у Великом Поповићу. Њој територијално припадају и четвороразредне школе у Богави, Брестову, Медвеђи, Балајнцу и Јасенову. Носи име познатог српског војводе Стевана Синђелића.

Општина Деспотовац

Општина Деспотовац се налази у Поморавском округу у Србији, око 130 km југоисточно од Београда. Према попису становништва из 2011. године, општина има 23.191 становника. На територији општине се налази Манастир Манасија.

Река Ресава протиче кроз овај крај па се и читав овај крај зове Ресава. Горњи ток Ресаве је живописан са кањонима и клисурама, а од села Двориште тече наредна 24 километра ка ушћу у Велику Мораву мирнијим током кроз плодну равницу.

Ресава (река)

Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.

Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Хронологија СФРЈ и СКЈ 1972. (2)

Детаљан хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у другом тромесечју 1972. године.

Напомена: Овај чланак представља други део чланка Хронологија СФРЈ и СКЈ 1972., који је због обимности подељен на четири дела.

Објекти геонаслеђа Србије
Национални паркови
Предели изузетних одлика
Резервати природе
Споменици природе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.