Ресавица

Ресавица је градско насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 2035 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Ресавица коју су чинила насељена места: Баре, Двориште, Јеловац, Језеро, Маквиште, Поповњак, Равна Река, Ресавица, Ресавица (село), Сењски Рудник, Сладаја, Стењевац, Стрмостен, Жидиље (сада у општини Деспотовац), Кованица (сада у општини Ћуприја) и Сисевац (сада у општини Параћин).

У Ресавици се налази железничка станица пруге Марковац-Свилајнац-Деспотовац-Ресавица, дуге 42 километара[1], а кроз насеље пролази и регионални пут Р-103.

Овде се налазе Запис Симионовића липа (Ресавица), Запис липа код дома (Ресавица) и Запис Илића липа (Ресавица).

Ресавица
РЕМБАС у Ресавици
РЕМБАС у Ресавици
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Пад 2035
Географске карактеристике
Координате44°02′22″ СГШ; 21°34′54″ ИГД / 44.039307° СГШ; 21.581632° ИГДКоординате: 44°02′22″ СГШ; 21°34′54″ ИГД / 44.039307° СГШ; 21.581632° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина470 м
Ресавица на мапи Србије
Ресавица
Ресавица
Ресавица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35237
Позивни број035
Регистарска ознакаDE

Демографија

У насељу Ресавица живи 1881 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,5 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 858 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 453
1953. 829
1961. 2.224
1971. 2.936
1981. 2.716
1991. 2.693 2.580
2002. 2.365 2.509
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.196 92,85 %
Црногорци
  
25 1,05 %
Југословени
  
19 0,80 %
Муслимани
  
17 0,71 %
Македонци
  
11 0,46 %
Хрвати
  
6 0,25 %
Словенци
  
5 0,21 %
Бугари
  
5 0,21 %
Албанци
  
4 0,16 %
Власи
  
3 0,12 %
Роми
  
2 0,08 %
Немци
  
2 0,08 %
Мађари
  
2 0,08 %
непознато
  
4 0,16 %

Инфраструктура

Црква Св. Пантелејмона у Ресавици
Црква Св. Пантелејмона у Ресавици, освештена 2012

У Ресавици се налазе:

  • административни центар РМУ „Рембаса“, предузећа за подземну експлоатацију високо квалитетног мрког угља, једног од најквалитетнијих који се вади на територији Србије. Ово предузеће има веома богату историју рударства, дугу преко 150 година[5][6]
  • седиште производно акционарског предузећа „Застава Метал“, основано 1958. године за производњу делова за моторна возила, производа за кабловску индустрију, термотехнику, рударску, пољопривредну опрему и остало, које запошљава преко сто радника[7][8]
  • топлана у саставу РМУ „Рембас“ за топлификацију целог насеља, који је почео са радом 1960. године[9]
  • водовод у саставу РМУ „Рембас“ за производњу, пречишћавање и дистрибуцију пијаће воде, основан 1938. године[9]
  • седиште предузећа „Ђула“ за угоститељство, повртарство, сточарство, производњу млека, трговину и туризам, основано 2005. године [10][11]
  • Здравствена станица „Ресавица“, за примарну здравствену заштиту, која је почела са радом 1962. године и обухвата општу медицину, медицину рада, лабораторију, стоматологију, поливалентну патронажу и истурена апотекарску јединицу и чији лекари свакодневно опслужују и Здравствену станицу „Сењски Рудник“, која нема сталног лекара[12]
  • Дечји вртић „Рада Миљковић“, основан 1981. године[13]
  • Основна школа „Вук Караџић“ основна 1955. године[14][15]
  • Народна библиотека „Ресавска школа“, основана 31. марта 1966. године, са главном управом у Деспотовцу[16][17]
  • КУД „Бранислав Нушић“ основано 1945. године, које окупља око 150 чланова и има 3 секције: фолклорноу, музичку и драмску[18][19]
  • Црква Св. Пантелејмона, чија је иницијатива за изградњу започела августа 1997, а освештена је 2012. године [20][21]
  • терени за тенис (бетон и шљака), мали фудбал и кошарку[22]

Познате личности

У Ресавици је рођен Драган Здравковић рекордер Србије у атлетици на 1.500 метара.[23]

Референце

  1. ^ Деспотовац Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 6, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  5. ^ ЈП ПЕУ Ресавица: Рембас историјат, Приступљено 12. 12. 2012.
  6. ^ Ресавица: Историјат Рембаса, Приступљено 12. 12. 2012.
  7. ^ Ресавица: Застава метал Архивирано на сајту Wayback Machine (август 26, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  8. ^ Застава метал Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 19, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  9. 9,0 9,1 Ресавица: Комунални сектор Архивирано на сајту Wayback Machine (август 26, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  10. ^ Ђула, Приступљено 12. 12. 2012.
  11. ^ Ресавица: Ђула Архивирано на сајту Wayback Machine (август 24, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  12. ^ Ресавица: Здравствени центар Архивирано на сајту Wayback Machine (август 28, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  13. ^ Ресавица: Вртић „Рада Миљковић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 13, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  14. ^ Ресавица: Основна школа Архивирано на сајту Wayback Machine (август 27, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  15. ^ Основна школа „Вук Караџић“ Ресавица, Приступљено 12. 12. 2012.
  16. ^ Ресавица: моја библиотека Архивирано на сајту Wayback Machine (август 24, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  17. ^ Званична презентација општине Деспотовац: Ресавска школа, Приступљено 12. 12. 2012.
  18. ^ Ресавица: Историјат културно-уметничког друштва Архивирано на сајту Wayback Machine (август 28, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  19. ^ КУД „Бранислав Нушић“ Ресавица Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 5, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  20. ^ Ресавица: Црква Архивирано на сајту Wayback Machine (август 23, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  21. ^ Билтен ЈП ПЕУ Ресавица „Рудар“, јул-августа 2012, стр. 5, Приступљено 12. 12. 2012.
  22. ^ Ресавица: историјат Архивирано на сајту Wayback Machine (август 26, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.
  23. ^ Ресавица: Легенда којом се дичимо Архивирано на сајту Wayback Machine (август 26, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 12. 12. 2012.

Спољашње везе

Јужни Кучај

Јужни Кучај је планински масив у источној Србији. На северу се граничи са реком Ресавом и планином Бељаницом, са истока Злотском реком и Црним врхом, са југа реком Честобродицом и са запада долином реке Велике Мораве.

Боговина

Боговина је градско насеље у општини Бољевац у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 1151 становника.

Велика Морава

Велика Морава или само Морава, је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km.

Врело (Сокобања)

Село Врело (сокобањско) налази се 15km источно од Сокобање према Књажевцу. У селу се налази извор реке Моравице и црква Св. Илије. На ободу села налази се Рудник мрког угља „Соко“ који припада ППЕ „Ресавица“.

Двориште (Деспотовац)

Двориште је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве, 7 км од Деспотовца, на путу који води према Ресавској пећини, односно Ресавици. Кроз село пролази железничка пруга Марковац-Ресавица, као и регионални пут Р-103. Надморска висина села је 240 метара.Овде се налазе Запис јасен (Двориште), Запис крушка код моста (Двориште) и Запис Миленковића орах (Двориште).

Запис Илића липа (Ресавица)

Запис Илића липа (Ресавица) се налази на парцели чији је власник Илић Мијаило.

Запис Симионовића липа (Ресавица)

Запис Симионовића липа (Ресавица) се налази на парцели чији је власник Симионовић Илија.

Запис липа код дома (Ресавица)

Запис липа код дома (Ресавица) се налази на парцели чији је власник Општина Деспотовац.

Зона Запад у фудбалу

Зона Запад је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Источне Србије када су уместо дотадашњих Нишке и Поморавско-Тимочке настале три нове зоне - Запад, Исток и Југ. Виши степен такмичења је Српска лига Исток, а ниже су окружне лиге - Поморавска окружна лига, Топличка и Прва расинска. Првак лиге иде директно у Српску лигу Исток.

Милена Стевановић

Милена Стевановић (Ресавица, 1959) је научни саветник Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду.

Општина Деспотовац

Општина Деспотовац се налази у Поморавском округу у Србији, око 130 km југоисточно од Београда. Према попису становништва из 2011. године, општина има 23.191 становника. На територији општине се налази Манастир Манасија.

Река Ресава протиче кроз овај крај па се и читав овај крај зове Ресава. Горњи ток Ресаве је живописан са кањонима и клисурама, а од села Двориште тече наредна 24 километра ка ушћу у Велику Мораву мирнијим током кроз плодну равницу.

Поморавска окружна лига у фудбалу

Поморавска окружна лига је једна од 31 Окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова.

Територијално покрива Град Јагодину и општине Параћин, Деспотовац, Рековац, Ћуприја и Свилајнац.

Виши степен такмичења је Зона Запад, a нижи Међуопштинска лига "Север" и Међуопштинска лига "Југ".

Прскало

Водопад Прскало се налази на обронцима јужног Кучаја, у долини реке Некудово, удаљен 13 км од најближег насеља Ресавица у општини Деспотовац, Поморавски управни округ.

Поред самог водопада пролази пут који води од Ресавице ка Честобродици.

Висина водопада је 15 метара, а занимљива чињеница је да је сиромашан водом, чак и у пролеће, али никад не пресушује.

Прскало подсећа на високу, камену скулптуру и то је најнеобичнија природна појава на Кучају, купаста формација стена саграђених од бигрених наслага које је током векова наталожила вода која тече уским каналом по самом врху и прави пад са најистуреније ивице.Сам водопад је прилично непознат, што због слабе промоције, што због тога што је за време највеће активности водопада пут до њега због густе вегетације скоро непроходан.

Ресавица (село)

Ресавица (село), познато и по називу железничког стајалишта Дутово, је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 132 становника.

Рудник Рембас

Рудник Рембас је рудник мрког угља у насељу Ресавица код Деспотовца.

Списак записа у Србији

Следи допуњиви списак записа на територији Републике Србије.

Табела записа у Србији организована по окрузима.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Српска лига Исток

Српска лига Исток је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне - Запад, Исток, Југ и Центар. До сезоне 2006/07. имала је 18 чланова, док од сезоне 2007/08. броји 16 чланова.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.