Република Црна Гора (1991—2006)

Република Црна Гора (1991-2006) је била федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991. године, чиме извршена је промјена дотадашњег државног назива, који је гласио: Социјалистичка Република Црна Гора.[1]

Република Црна Гора
Црна Гора
Химна
"Хеј Словени", "Ој свијетла мајска зоро"
Montenegro in Europe

Положај у Европи
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  СР Југославија
 Србија и Црна Гора
Главни град Подгорица
Друштво
Службени језик српски
Религија православље, ислам, католицизам
Политика
Облик државе Република
 — Председник Момир Булатовић
Мило Ђукановић
Филип Вујановић
 — Премијер Мило Ђукановић (први)
Филип Вујановић
Мило Ђукановић (последњи)
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1991.
 — Укидање 2006.
Догађаји  
 — Референдум о независности 1. март 1992.
 — Устав Савезне Републике Југославије 27. април 1992
 — НАТО бомбардовање 24. март10. јун 1999
 — Уставна повеља
Србије и Црне Горе
4. фебруар 2003
 — Референдум о независности 21. мај 2006
 — Проглашење независности: 3. јун 2006
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 13.812 km²
Становништво 620.145 (2003)
Валута Југословенски динар, Немачка марка, Евро
Земље претходнице и наследнице
Црне Горе
Претходнице: Наследнице:
Flag of Montenegro (1946–1993).svg СР Црна Гора (СФР Југославија) Црна Гора Flag of Montenegro.svg
Портал:Црна Гора

Историја

Scg01
Црна Гора унутар треће Југославије
Coat of arms of Montenegro
Грб Црне Горе од 13. јула 2004.

У вријеме распада Југославије, Република Црна Гора након бурних политичких потреса одлучила да остане у саставу заједничке државе са Србијом, сто је довело до стварања Савезне Републике Југославије, која је проглашена 27. априла 1992. године. Након постизања политичког споразума о редефинисању односа између Црне Горе и Србије, створена је Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је проглашена 4. фебруара 2003. године.

Крајем 1993. године усвојени су нови државни симболи, који су 2004. године поново промјењени.

Република Црна Гора, за разлику од Србије, у коме је новац био југословенски динар, имала је као новац немачку марку, а потом евро (од 2002).

Након референдума о независности Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006, на којем је гласало 86,5% бирача, од којих је 55,5% подржало „Демократски Блок-Мило Ђукановић“, уз проценат изнад прага од 55% договорене са Европском унијом да би референдум био валидан, апсолутни минимум гласова је премашен за 2300 гласова. Скупштина Црне Горе је предузела законске процедуре да би прогласила независност, процес који је завршен 3. јуна 2006. године са проглашењем независности. Након 88 година заједничке државне заједнице се завршила унија Србијанаца и Црногораца.

Територијална подјела

Montenegro municipalities
Подела Црне Горе по општинама

Република Црна Гора је административно била подељена на 21 општину.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

Демографија

Укупан број становника Црне Горе према попису из 2003. је 620.145.

Етнички састав:

   

Језички састав:

Верски састав:

Види још

Референце

  1. ^ Службени лист Републике Црне Горе, год. 47, бр. 33, од 3. августа 1991. године.

Литература

Банат у Другом светском рату

Банат је у току Другог светског рата (од 1941. до 1944. године) био аутономни политички ентитет у саставу Србије под немачком окупацијом. Ентитет је успостављен после окупације и поделе Краљевине Југославије од стране сила Осовине. Иако је званично био у саставу Србије, Банат је имао аутономију и власт у њему је била у рукама локалне немачке мањине. Обласни цивилни комесар био је Јозеф-Сеп Лап. После пораза Сила Осовине 1944. године и завршетка немачке окупације Србије ова област се опоравила и највећи део територије Баната је припојен аутономној покрајини Војводини у саставу нове социјалистичке Србије и СФРЈ.

Банатска република

Банатска република је била краткотрајна држава, проглашена 31. октобра 1918. у Темишвару, након распада Аустроугарске.

Босна и Херцеговина (1918—1924)

Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Република Србија (1990—2006)

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Република Црна Гора

Појам Република Црна Гора може да се односи на:

Народна Република Црна Гора (1946-1963), федерална јединица у саставу ФНРЈ

Социјалистичка Република Црна Гора (1963-1991), федерална јединица у саставу СФРЈ

Република Црна Гора (1991-2006), федерална јединица у саставу СФРЈ (1991-1992), СРЈ (1992-2003) и СЦГ (2003-2006)

Република Црна Гора, након 2006. године - самостална држава

САО Босанска Крајина

САО Босанска Крајина (Српска Аутономна Област Босанска Крајина) је била српска аутономна област на подручју СР БиХ. Називана је још и Аутономна Област Крајина. САО Босанска Крајина се налазила у Босанској Крајини, и њен главни град је била Бања Лука. Касније, ова област је постала део Републике Српске.

САО Западна Славонија

САО Западна Славонија (Српска аутономна област Западна Славонија) је била српски самопроглашени ентитет унутар СР Хрватске. Створена је 12. августа 1991. и касније је укључена у састав Републике Српске Крајине.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Северна Србија (1919—1922)

Северна Србија је био назив за покрајину, у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од 1919 до 1922. Нестанак је био планиран Видовданским уставом из 1921. године. Имала је површину 49.950 квадратних километара. У истом периоду је постојала и покрајина Јужна Србија, која је заједно са Северном чинила покрајину Србију.

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (скраћено СР Босна и Херцеговина или СР БиХ) је била једна од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Постојала је од априла 1945. до марта 1992. године и у том периоду је променила неколико назива — најпре је априла 1945. названа Федерална Држава Босна и Херцеговина, доношењем првог Устава 1946. названа је Народна Република Босна и Херцеговина, а у „Социјалистичку Републику“ преименована је кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године.

Спадала је међу средње развијене југословенске републике. По привредном развоју иза ње су биле СР Црна Гора и СР Македонија. Била је трећа по величини после СР Србије и СР Хрватске. Главни град је био Сарајево.

Конститутивни народи у СР БиХ били су — Муслимани (званично шеста југословенска нација, од 1971. године, данас користе назив Бошњаци), Срби и Хрвати. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били Украјинци, али нису имали статус званичне народности.

Независност Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је проглашена марта 1992. године, а 8. априла 1992. године „крње Председништво” јој је променило назив у Република Босна и Херцеговина. Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је прогласила своју независност од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине дан пре промене имена, 7. априла 1992. године. По проглашењу независности Босне и Херцеговине, у њој је избио грађански рат, који је трајао до 1995. године када је потписивањем Дејтонског споразума створена нова Босна и Херцеговина.

Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија (скраћено СР Србија) је била једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, састојала се из три дела — уже Србије и две аутономне покрајине — САП Војводине и САП Косова. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије — Београд.

СР Србија настала је дефакто одмах по ослобођењу Србије, крајем 1944. године, када је у Београду новембра 1944. одржано Прво заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). Под називом Федерална Држава Србија званично је настала 9. априла 1945. године на заседању АСНОС-а. После проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 19. фебруара 1946. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.

Социјалистичка Република Црна Гора

Социјалистичка Република Црна Гора (скраћено СР Црна Гора) је била једна од шест федералних јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Њено формирање је започело током НОБ (1941—1945), а званично је конституисана 1946. године као Народна Република Црна Гора. У склопу уставне реформе која је спроведена 1963. године, преименована је у Социјалистичку Републику Црну Гору. Уставним амандманом LXXXIV, који је усвојен 2. августа 1991. године, извршена је промјена званичног државног назива чиме је дотадашња СР Црна Гора преименована у Републику Црну Гору.Била је најмања федерална јединица у СФРЈ, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица). Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Српско-мађарска република Барања-Баја

Српско-мађарска република Барања-Баја или Барањско-Бајска Република (мађ. Baranya-Bajai Szerb-Magyar Köztársaság) је била краткотрајна држава проглашена у Печују 14. августа 1921. Њену територију су чинили северни делови географских регија Барање и Бачке.

Црна Гора (вишезначна одредница)

Црна Гора може бити:

Црна Гора, независна држава у југоисточној Европи

Стара Црна Гора, историјска област у Црној Гори

Ужичка Црна Гора, област у Србији

Банатска Црна Гора, област у Румунији

Мализи или Црна Гора, област у Албанијиисторијски:

Санџак Црна Гора, турски санџак у првој половини 16. века

Владичанска Црна Гора, полунезависна држава, која је постојала до 1852. године, када је проглашена књажевином

Књажевина Црна Гора, књажевина од 1852. до 1910. године, када је проглашена краљевином

Краљевина Црна Гора, краљевина од 1910. до 1918. године, када је уједињена са Србијом

Црна Гора (1918-1922), привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Краљевина Црна Гора (1941-1944), формални назив за квислиншку творевину под италијанском и немачком окупацијом

Демократска Црна Гора (1944-1946), колоквијални назив за федералну јединицу Црну Гору у раздобљу између ослобођења у јесен 1944. године и установљења Народне Републике Црне Горе у јануару 1946. године

Народна Република Црна Гора (1946-1963), једна од шест федералних јединица у саставу ФНР Југославије

Социјалистичка Република Црна Гора (1963-1991), једна од шест федералних јединица у саставу СФР Југославије

Република Црна Гора (1991-2006), федерална јединица у саставу СФРЈ (1991-1992), СР Југославије (1992-2003) и Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006)или неколико насеља:

Мала Црна Гора, насеље у Црној Гори

Црна Гора (Перничка област), село у Бугарској

Црна Гора (Старозагорска област), село у Бугарскојили неколико планина:

Црна гора (планина у Херцеговини), планина у Херцеговини

Црна гора (планина у Србији), планина у западној Србији

Скопска Црна Гора, планина у Републици Македонији и Србији

Црна гора (планина у Бугарској), планина у западној Бугарској

Црна гора (планина у Грчкој), планина у Егејској Македонијиили:

Радио Црна Гора, радио у Црној Гори у оквиру Радио-телевизије Црне Горе

Републике
Аутономне покрајине
Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.
Теме Црне Горе 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.