Република Србија (1990—2006)

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Република Србија
Србија
Serbia on the globe (claimed) (Europe centered)

Положај у Европи
Географија
Континент Европа
Регија Балкан и Панонска низија
Земља  СФРЈ
 СР Југославија
 Србија и Црна Гора
Главни град Београд
Друштво
Службени језик српски
Религија православље, ислам, католицизам, протестантизам
Политика
Облик државе Република
 — Председник Слободан Милошевић
Милан Милутиновић
Борис Тадић
 — Премијер Станко Радмиловић (први)
Војислав Коштуница (последњи)
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1990.
 — Укидање 2006.
Догађаји  
 — Устав Републике Србије 28. септембар 1990.
 — Устав Савезне Републике Југославије 27. април 1992
 — НАТО бомбардовање 24. март10. јун 1999
 — Уставна повеља
Србије и Црне Горе
4. фебруар 2003
 — Проглашење независности Црне Горе 3. јун 2006
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 88.361 km²
Становништво 9.778.991 (1991.)
Валута Југословенски динар, Српски динар
Земље претходнице и наследнице
Србије
Претходнице: Наследнице:
Flag of Serbia (1947–1992).svg СР Србија (СФР Југославија) Србија Flag of Serbia (2004–2010).svg
Портал:Историја

Историја

MapaSrbijeiCrneGore
Србија унутар треће Југославије

Доношењем Устава из 1990. године одлучено је да се име Социјалистичка Република Србија промени у Република Србија, која је задржала то име и после 1992. године.

Део Србије су биле и аутономне покрајинеː Војводина са Новим Садом као главним градом, и Косово и Метохија са Приштином као главним градом. Од 1999. после рата на Косову и Метохији и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Космет је постао међународни протекторат УНМИК-а у саставу Републике Србије, чиме је Србија де факто изгубила контролу над својом јужном покрајином.

4. фебруара 2003. у савезном парламенту у Београду, усвојена је Уставна повеља Србије и Црне Горе чиме је реконструисана федерација и СР Југославија је престала да постоји. Тиме је Република Србија ушла у састав Државне заједнице Србија и Црна Гора.

2004. године усвојене су нова застава и грб републике.

Coat of arms of Serbia (2004-2010)
Грб Републике Србије усвојен 2004. године

Године 2006, након проглашења независности Црне Горе (које је уследило после референдума), СЦГ је распуштена и наслеђе Републике Србије је прикупљено од стране српске државе. Република Србија је, по Уставној повељи Државне заједнице Србија и Црна Гора, држава-континуитета (иста држава, само са другим називом и територијом, али са истим правима и обавезама) са Државном заједницом Србија и Црна Гора.

Административна подела

Okruzi Srbije
Административна подела Србије по окрузима

Република је административно била подељена на 29 округа и Град Београд.

Поред округа, Република Србија била је подељена и на општине.

Srbija - Teritorijalna organizacija 1993
Административна подела Србије по општинама, према Закону из 1993. године

Демографија

- Попис 1991:

Укупно — 9.778.991

Етнички састав:

- Попис 2002.:

Укупно — 7.498.001 (без Косова и Метохије)

Етнички састав:

Функционери Републике Србије

Председници

Премијери

Види још

Литература

Влада Драгутина Зеленовића

Влада Драгутина Зеленовића изабрана 1991. године и трајала до оставке владе исте године.

Владу је изабрао први сазив Народне скупштине Републике Србије.

Влада Зорана Живковића

Влада Зорана Живковића изабрана 18. марта 2003. године.

То је друга влада коју је изабрао пети сазив Народне скупштине Републике Србије.

Влада Миломира Минића

Прелазна (привремена) влада Миломира Минића је била на власти у Србији од 25. октобра 2000. године до 25. јануара 2001. године.

Ово је била прелазна влада формирана у октобру 2000. године после победе коалиције ДОС на савезним изборима СПС-ДОС-СПО су постигли договор о формирању прелазне републичке владе до превремених републичких избора крајем 2000.

То је друга влада коју је изабрао четврти сазив Народне скупштине Републике Србије.

Влада Николе Шаиновића

Влада Николе Шаиновића изабрана 10. фебруара 1993. године и трајала до 15. марта 1994. Владу је изабрао други сазив Народне скупштине Републике Србије. Ово је била мањинска влада уз подршку Cрпске радикалне странке.

Влада Радомана Божовића

Влада Радомана Божовића изабрана 1991. године и трајала до 1993.

То је друга влада коју је изабрао први сазив Народне скупштине Републике Србије.

Прва влада Мирка Марјановића

Прва влада Мирка Марјановића изабрана марта 1994. године и трајала до 1998.

Владу је изабрао трећи сазив Народне скупштине Републике Србије.

У владајућу већину је прешла Нова демократија Душана Михајловића која је пре тога била члан опозиционе коалиције ДЕПОС.

Прва влада Мирка Марјановића имала је 31 члана – председника, пет потпредседника, 21 министарство и четири министра без портфеља. После прве реконструкције, маја 1996. године, Марјановићева влада постаје бројнија и има укупно 32 члана (основано Министарство за туризам), али нова реконструкција фебруара 1997. доноси и нови рекорд – 35 чланова (премијер, пет потпредседника и 29 министара од којих је шест без портфеља).

Република Србија

Република Србија се може односити на:

Народна Република Србија, име једне од шест република у ФНР Југославији, од 1946. до 1963. године.

Социјалистичка Република Србија, име једне од шест република у СФР Југославији, од 1963. до 1990. године.

Република Србија (1990–2006), име једне од шест република СФР Југославије од 1990. до 1992. године, једна од две републике СР Југославије од 1992. до 2003, а потом једна од две републике Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године.

Србија, самостална држава која је држава наследница Државне заједнице Србије и Црне Горе, настала 2006. године.

Република Црна Гора (1991—2006)

Република Црна Гора (1992-2006) је била федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991. године, чиме извршена је промјена дотадашњег државног назива, који је гласио: Социјалистичка Република Црна Гора.

САО Босанска Крајина

САО Босанска Крајина (Српска Аутономна Област Босанска Крајина) је била српска аутономна област на подручју СР БиХ. Називана је још и Аутономна Област Крајина. САО Босанска Крајина се налазила у Босанској Крајини, и њен главни град је била Бања Лука. Касније, ова област је постала део Републике Српске.

САО Западна Славонија

САО Западна Славонија (Српска аутономна област Западна Славонија) је била српски самопроглашени ентитет унутар СР Хрватске. Створена је 12. августа 1991. и касније је укључена у састав Републике Српске Крајине.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Социјалистичка Република Црна Гора

Социјалистичка Република Црна Гора (скраћено СР Црна Гора) је била једна од шест федералних јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Њено формирање је започело током НОБ (1941—1945), а званично је конституисана 1946. године као Народна Република Црна Гора. У склопу уставне реформе која је спроведена 1963. године, преименована је у Социјалистичку Републику Црну Гору. Уставним амандманом LXXXIV, који је усвојен 2. августа 1991. године, извршена је промјена званичног државног назива чиме је дотадашња СР Црна Гора преименована у Републику Црну Гору.Била је најмања федерална јединица у СФРЈ, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица). Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Републике
Аутономне покрајине
Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.