Република Босна и Херцеговина

Република Босна и Херцеговина је назив бивше државе која је постојала за вријеме рата у Босни и Херцеговини. Све до 9. априла 1992. године за ову државу се званично користио стари назив Социјалистичка Република Босна и Херцеговина.[1]

Иако међународно призната у границама југословенске републике СР БиХ, она је дефакто постојала само на простору који је био под контролом Армије РБиХ. Од тог простора и територије Хрватске Републике Херцег-Босне Вашингтонским споразумом 1994. године је договорено формирање Федерације БиХ. Дејтонским споразумом Федерација БиХ постала је један од два ентитета Босне и Херцеговине.

Република Босна и Херцеговина
Социјалистичка Република Босна и Херцеговина
Босна и Херцеговина
Химна
Једна си једина
(бошњ.
Jedna si jedina)
BeforeDayton

Територија под контролом Армије РБиХ (зелено) пред преговоре у Дејтону
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Главни град Сарајево
Друштво
Службени језик српскохрватски (ијекавски изговор)
Политика
Облик државе република
 — Председник Алија Изетбеговић
 — Премијер Харис Силајџић
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1992.
 — Укидање 1995.
 — Статус бивша држава
Догађаји  
 — Референдум о независности 29. фебруар — 1. март 1992.
 — СРБиХ примљена у УН 22. мај 1992. 
 — Вашингтонски споразум 18. март 1994. 
 — Дејтонски споразум 21. новембар 1995. 
Географске и друге карактеристике
Валута босанскохерцеговачки динар
Земље претходнице и наследнице
Босне и Херцеговине
Претходнице: Наследнице:
Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg СФР Југославија Босна и Херцеговина Flag of Bosnia and Herzegovina.svg
Flag of Bosnia and Herzegovina (1946–1992).svg Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (СФР Југославија) Српска Република Босна и Херцеговина Flag of the Republika Srpska.svg
Хрватска Република Херцег-Босна Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg
Портал:Историја

Историја

Референце

  1. ^ "Службени лист РБиХ", број 1, 9. априла 1992.

Литература

Босанскохерцеговачки динар

Босанскохерцеговачки динар, или краће Босански динар, назив је за валуту Републике Босне и Херцеговине у периоду од 1992. до 1998. године. Кориштен је на подручју под контролом Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ). Влада Републике Босне и Херцеговине је босанскохерцеговачки динар увела као замјену за југословенски динар.

На подручју Републике Српске званична валута је била динар Републике Српске, док се на подручју Херцег-Босне користио хрватски динар, али и босанскохерцеговачки динар.

Босна и Херцеговина на Зимским олимпијским играма 1994.

Република Босна и Херцеговина је први пут учествовала на Зимским олимпијским играма у Лилхамеру са 10 спортиста од којих је било 8 мушкараца и две жене, који су се такмичили у 4 спорта.

Најмлађи такмичар била је алпска скијашица Аријана Борас са 17 година, а најставији је био такмичар у бобу Здравко Стојнић са непуних 37 година.Заставу на свечаном отварању носио је Беким Бабић такмичар у скијашком трчању.

Такмичари Републике Босне и Херцеговине на овим Играма нису освојили ниједну медаљу.

Босна и Херцеговина на Летњим олимпијским играма 1992.

Републику Босну и Херцеговину у свом првом самосталном учествовању, после стицања независности, на Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони 1996. имала је десет спортиста, од којих 6 мушкараца и 4 жене, који су се такмичили у 6 индивидуалних спортова.

Екипа Републике Босне и Херцеговине није освојила ниједну медаљу.

Најмлађа такмичарка у екипи Босне и Херцеговине била је пливачица Ања Маргетић, која је имала 17 година и 1 дан, а најстарија Мирјана Јововић-Хорват, која се такмичила у стрељаштву са 42 година и 302 дана. Мирјана Јововић-Хорват је била и најуспешнији такмичар који је у дисциплини ваздушна пушка, освојила осмо место.

Влада Ђуре Пуцара Старог

Влада Ђуре Пуцара Старог је била Влада Народне Републике Босне и Херцеговине. Формирана је септембра 1948. и трајала је до децембра 1953. године. Ова Влада је наследила је другу владу Родољуба Чолаковића.

Влада Авде Хумa

Влада Авде Хума је била Извршно веће СР Босне и Херцеговине. Формирана је децембра 1953. и трајала је до 1956. године. Ова Влада је наследила је Владу Ђуре Пуцара Старог.

Влада Османа Карабеговића

Влада Османа Карабеговића је била Извршно веће СР Босне и Херцеговине. Формирана је 1956. и трајала је до 1963. године. Ова Влада је наследила је Владу Авде Хума.

Влада Хасана Бркића

Влада Хасана Бркића је била Извршно веће СР Босне и Херцеговине. Формирана је 1963. и трајала је до 14. јуна 1965. године. Ова Влада је наследила је Владу Османа Карабеговића.

Дан устанка народа Босне и Херцеговине

Дан устанка народа Босне и Херцеговине је био државни празник у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, који се прослављао 27. јула.

Дан устанка обележаво је годишњицу оружане акције коју су 27. јула 1941. године извели герилски одреди Босанске крајине. Они су тада, уз помоћ сељака из околних места, напали и заузели Дрвар и Босанско Грахово, уништили жандармеријске станице Оштрељ, Манастир Рмањ, Потоке, Грковце и разбили неколико мањих одреда усташа, жандарма и домобрана који су покушали да од Срнетице, дуж железничке пруге, продру у Дрвар. Касније, крајем јула и почетком августа народни устанак, под руководством Покрајинског комитета Комунистиче партије Југославије за Босну и Херцеговину, је добио масовне размере и проширио се на источну Босну и Херцеговину.

После распада СФРЈ, 1991. године, овај празник је укинут, а данашња Босна и Херцеговина званично не прославља ни један дан као Дан устанка, док се 27. јули и даље незванично прославља у организацији Савеза антифашиста и бораца Народноослободилачког рата Босне и Херцеговине (бивши СУБНОР БиХ) и група грађана.

Земљотрес у Бањалуци 1969.

Земљотрес у Бањалуци 1969. је био потрес магнитуде (ML) 6.4 по Рихтеровој скали и интензитета у епицентралном подручју од 8 степени по Меркалијевој скали, који се десио 27. октобра 1969. године. Почео је неуобичајено јаким претходним ударом, у ноћи 26. октобра у 02.55 часова; подрхтавање тла се наставило до 08.53. Земљотрес се збио у 16.35. Хипоцентар је био 20 километара испод града.

Земљотрес је 1969. девастирао град. Погинуло је 15 Бањалучана, а 1.117 људи су били теже и лакше повређени. Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова или 3,7 x 106 m² стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпила значајне губитке. Сва предузећа су наредни период радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потуно престала са производњом. Аутобуси су из Бање Луке одвезли основце и средњошколце који су, скоро започету, школску годину завршили у разним крајевима бивше Југославије. Убрзо је почела реконструкција и санација девастираних објеката, обновљена је градска инфраструктура и почела брза урбанизација.

Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, од 1953. до 1991, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР БиХ представљало извршни орган Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине и сачињавали су ју - председник, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР БиХ, од 1945. до 1992. године, били су:

Влада Федералне Државе Босне и Херцеговине - од 1945. до 1946. године

Влада Народне Републике Босне и Херцеговине - до 1946. до марта 1953. године

Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине - од марта 1953. до 1963. године

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине - од 1963. до 1992. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће, да би се разликовало од Савезног извршног већа. Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР БиХ или Извршно веће БиХ.

Историја Републике Српске (1992—1995)

Историја Републике Српске од 1992. до 1995. године је обиљежена њеним проглашењем, успоставом власти на терену, одбраном граница и политичког система Републике од муслиманско—хрватске агресије током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992–1995), те међународним признањем унутар нове Босне и Херцеговине, признате Дејтонским миром. Иако првобитно формирана са намјером да своју будућност настави у оквиру (неке нове) Југославије, Република Српска је фактички од априла 1992. до децембра 1995. дјеловала као независна држава.

Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.

Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990. су одржани 18. новембра. Док је 2. децембра одржан други круг избора за посланике у Вијећу општина.

Ово су били први вишестраначки избори после краја комунистичког режима у СФРЈ. Ове изборе победиле су тзв. националне странке: Странка демократске акције, Српска демократска странка и Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине. Ове три странке су након избора постигле договор и расподелиле власт. Председник републике је постао Муслиман Алија Изетбеговић (СДА), председник скупштине Србин Момчило Крајишник (СДС) а председник владе Хрват Јуре Пеливан (ХДЗ БиХ). Ова антикомунистичка коалиција је задржала власт до почетка грађанског рата 1992.

Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1981.

Према попису становништва 1981. у СФРЈ године на површини од 51.197 km2 1981. године у СР БиХ живјело је 4.124.256 становника.

Број становника: 4.124.256

Број становника женског пола: 2.073.343 (+22.430)

Број становника мушког пола: 2.050.913

Број жена у односу према броју мушкараца 1011 : 1000

број домаћинстава: 1.030.689

величина просјечног домаћинства: 4.0 члана/домаћинству

густоћа насељености: 80.6 становника /km2

просјечна старост жена: - година

просјечна старост мушкараца: - године

Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.

По попису становништва 1991. у СФРЈ у СР Босни и Херцеговини је живјело 4.364.649 становника. Од тога је Хрвата било 755.883, Муслимана 1.905.274, Срба 1.369.883, Југословена 239.857 и осталих 93.752. Укупна површина СР БиХ је 5.051.145 ha (50.511,45 km2).

Подаци су прикупљени током последње недеље у марту те године. Било је 109 општина, од којих 10 је било у Сарајеву.

Предсједништво Републике Босне и Херцеговине

Предсједништво Републике Босне и Херцеговине је било највиши извршни орган Републике Босна и Херцеговине од проглашења њене независности до Дејтонског мировног споразума. Предсједништво се састојало из седам чланова, по два члана из муслиманског, српског и хрватског народа, те једног члана из реда осталих.

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

Савез комуниста Босне и Херцеговине

Савез комуниста Босне и Херцеговине (СК БиХ) је био политичка партија, која је као републичка организација Савеза комуниста Југославије, деловао на територији Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

Настао је 1948. године под називом Комунистичка партија Босне и Херцеговине (КП БиХ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину. Године 1952. после Шестог конгреса КПЈ, на коме је Комунистичка партија Југославије (КПЈ) променила назив у Савез комуниста Југославије (СКЈ) и Комунистичка партија Босне и Херцеговине је променила назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине.

Године 1981. Савез комуниста Босне и Херцеговине имао је 391.244 чланова.

Почетком 1990. године Савеза комуниста БиХ је променио назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине — Странка демократских промјена (СК БиХ — СДП), а потом у Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП БиХ) која данас представља његовог правног наследника. На првим вишестраначким изборима у Босни и Херцеговини, који су одржани новембра 1990. године, СК БиХ — СДП освојила је 6% или 12 посланичких места.

Скупштина СР Босне и Херцеговине

Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, од 1945. до 1992. године.

Скупштина СР Босне и Херцеговине је конституисана 28. априла 1945. године на Трећем заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБИХ) када је ЗАВНОБИХ преименован у Народну скупштину Босне и Херцеговине. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 13. октобра 1946. године, Народна скупштина је 31. децембра 1947. године донела Устав НР Босне и Херцеговине којим је Скупштина променила назив у Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине. Овај назив Скупштина је носила до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У складу одлуком крњег Председништва БиХ, Скупштина је 8. априла 1992. године преименована у Скупштину Републике Босне и Херцеговине.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. године је имала више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Непосредно пред одржавање првих вишестраначких избора, Скупштина је усвајањем измена Устава, јула 1990. године, поново имала два већа — Веће грађана и Веће општина. Извршни орган Скупштине је представљало Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине, а пре тога Влада НР Босне и Херцеговине.

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (скраћено СР Босна и Херцеговина или СР БиХ) је била једна од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Постојала је од априла 1945. до марта 1992. године и у том периоду је променила неколико назива — најпре је априла 1945. названа Федерална Држава Босна и Херцеговина, доношењем првог Устава 1946. названа је Народна Република Босна и Херцеговина, а у „Социјалистичку Републику“ преименована је кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године.

Спадала је међу средње развијене југословенске републике. По привредном развоју иза ње су биле СР Црна Гора и СР Македонија. Била је трећа по величини после СР Србије и СР Хрватске. Главни град је био Сарајево.

Конститутивни народи у СР БиХ били су — Муслимани (званично шеста југословенска нација, од 1971. године, данас користе назив Бошњаци), Срби и Хрвати. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били Украјинци, али нису имали статус званичне народности.

Независност Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је проглашена марта 1992. године, а 8. априла 1992. године „крње Председништво” јој је променило назив у Република Босна и Херцеговина. Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је прогласила своју независност од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине дан пре промене имена, 7. априла 1992. године. По проглашењу независности Босне и Херцеговине, у њој је избио грађански рат, који је трајао до 1995. године када је потписивањем Дејтонског споразума створена нова Босна и Херцеговина.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.