Република

Република (лат. res publica — ’општа ствар’ или ’опште добро’[1]) је облик државе, у коме се сви органи државне власти бирају на одређено вријеме, формирају се институције представнице власти (нпр. скупштина), а грађани имају лична и политичка права. Најважнија карактеристика републике као облика владавине је бирање шефа државе, чија функција није насљедна и не постоје методе преноса власти.

Примарна позиције моћи унутар републике нису наследне, али се остварују путем избора који изражавају „сагласност оних којима се влада”. Према томе, од таквих лидерских позиција се очекује да поштено представљају тело грађана. То је облик власти под којим шеф државе није монарх.[2][3][4] У америчком енглеском језику, дефиниција републике се такође може специфично односити на владу у којој изабране особе представљају грађанско тело, што је другде познато као представничка демократија (демократска република)[5] и извршна моћ базирана на владавини права (конституциона република).[6][7][3]

Године 2006. од 190 држава, 140 су званично биле републике.[8] Године 2017, 159 од 206 суверених земаља у свету је користило реч „република” као део њиховог званичног имена – мада нису све од њих републике у смису постојања изабране владе, нити се реч „република” користи у именима свих нација са изабраним владама. Док шефови држава често имају тенденцију да тврде да они владају само уз „сагласност владаних”", утврђено је да су избори у неким земљама одржани само с циљем стварања илузија, пре него ради стварне сврхе реалног пружања грађанима истинске могућности избора њихових лидера.[9]

Термин „република” је први пут био скован око 500 п. н. е. у Риму, али је током времена термин прошао кроз неколико промена значења. Иницијално латински термин „res publica” је означавају рану „парцијалну форму демократије” попут оне у Риму из периода око 500 п. н. е. до око 27 п. н. е. У тој раној Римској парцијалној демократији, моћ аристократије или патрицијске класе која је држала сва места у Римском сенату, била је под контролом институције конзулата, чија су два конзула/вице-владара бирали годишње слободни грађани или Плебејци Рима. Древна Римска дефиниција речи разликује се од модерне употребе тог термина, где нема руководећих позиција које се ограничавају само на „владајућу класу”.[10][11]

Најчешће је република једна суверена држава, али постоје и потсуверени државни ентитети који се називају републикама, или који имају владе које су описане као републиканске по природи. На пример, члан IV устава Сједињених Америчких Држава „гарантује свакој држави у овој унији републиканску форму владе”.[12] У контрасту с тим, бивши Совјетски Савез, који је описивао себе као групу „република” и исто тако као „федералну мултинационалну државу састављену од 15 република”, у ствари је имао ауторитарну форму владе уместо републиканске. Изборни систем у тој држави је имао такву структуру да је аутоматски био гарантован избор кондидата које је спонзирала влада.[13]

Порекло појма

У средњовековној северној Италији велики број држава је по облику државне владавине био комуна или сињорија. У касном средњем вијеку хуманисти, историчари и хроничари, укључујући и Ђованија Виланија, почели су размишљати о природи тих земаља, које се разликују од других облика власти, укључујући и ограничене монархије. Средњовековни писци за описивање слободних грађана користе израз слободни људи (лат. Libertas Populi). У 15. веку је обновљено интересовање за дјела старих Римљања, што је довело до измене у терминологији, тј. поједини аутори су почели да користе античку терминологију. За опис немонархијских држава аутори, укључујући Леонарда Брунија, користили су латински израз res publica.[14]

Историја

Док се филозофска терминологија развила у класичној Грчкој и Риму, као што је већ напоменуо Аристотел постојала је већ дуга историја градова држава са широким варијететом конституција, не само у Грчкој већ и на Средњем истоку. Након класичног периода, током Средњег века, поново су се развили многи слободни градови, као што је Венеција.

Класичне републике

Модерни тип републике се разликује од типа државе која је постојала у класичном свету.[15][16] Упркос тога, постојале су бројне државе у класичној ери које се данас називају републикама. Тиме су обухваћени древна Атина, Спарта и Римска република. Док је структура и начин управљања тих држава био веома различит од било које модерне републике, постоји расправа о томе колико класичне, средњевековне и модерне републике формирају историјски континуитет. Џ. Г. А. Покок је тврдио да се особена републичка традиција протеже од класичног света до садашњег.[17][18] Други научници се с тим не слажу.[17] Пол Рах, на пример, тврди да су класичне републике имале форму владе која је у малој мери повезана са било којом модерном земљом.[19]

Политичка филозофија класичних република је у сваком случају имала утицаја на републикански начин размишљања током наредних векова. Филозофи и политичари који су се залагали за републике, као што су Макијавели, Монтескје, Адамс, и Медисон, у знатној мери су се ослањали на класичне грчке и римске изворе који описују различите врсте режима.

Аристотелова Политика дискутује разне форме владе. Једна форма коју Аристотел назива politeia, састоји се од мешавине других форми. Он је тврдио да је то био један од идеалнијих облика власти. Полибије је проширио многе од његових идеја, поново стављајући фокус на идеју мешовите владе. Најважнији римски рад у овој традицији је Цицерова De re publica.

Током времена, класичне републике биле надвладане царствима или су настајале нове. Већину грчких република је анексирало Македонско царство Александра Великог. Римска република се драматично проширила покоравајући друге државе Медитерана, неке од који су се могле сматрати републикама, као што је Картагина. Сама Римска република је затим постала Римско царство.

Друге древне републике

Ashoka pillar at Vaishali, Bihar, India
Вајшали је био престоница Ваџијске конфедерације, једне ране републике у древној Индији

Термин република није често кориштен у контексту прекласичних држава градова, посебно оних изван Европе и области која је била под Грчко-Римским утицајем.[17] Међутим неке ране државе изван Европе су имале владе које се понекад у данашње време смтарају сличним републикама.

На древном Блиском истоку, гројни градови Источног Медитерана остварили су колективну управу. Арадос се наводи као један од најранијих примера републике, у којој су људи, уместо монарха, описани као суверени.[20] Израелитска конфедерација из ере пре Уједињене монархије се исто тако сматра типом републике.[17][21] У Африци Аксумска империја је била организована као конфедерација којом је управљано попут краљевске републике.[22] Слична томе је Игбо нација, која је сад део Нигерије.[23]

Индијски потконтинент

Древни Индијски потконтинент је имао бројне ране републике познате као махаџанападе.[24] Махаџанападе су се састојале од шеснаест олигархијских република које су постојале током периода од шестог века п. н. е. до четвртог века п. н. е.[25][26][27] Мада нису сачувани устави или политичко филозофски радови из овог периода у историји Индије, преживели религиозни текстови наводе бројне да су бројне државе имале сабе или гана санге, тип републике или државе базиране на већу, за разлику од монархијске управе. Антички грчки писци помиљу да се Александар сусрео са градовима-државама и регијама где је савет старешина имао највиши ауторитет.[28]

Исландски комонвелт

Исландски комонвелт су успоставиле 930. године избеглице из Норвешке, који је побегле од уједињења земље под краљем Харалдом Лепокосијем. Комонвелт се састојао од бројних кланова којима су руководили поглавари, и алтинг је комбинација парламента и врховног суда у којем су решавани апели одлука нижих судова, доношени су закони и одлуке од националног значаја. Један такав пример је била христијанизација Исланда 1000 године, при чему је алтинг донео одлуку, како би спречио инвазију, да се сви Исландари морају покрштити и донета је забрана прослављања паганских ритуала. Насупрот већини држава, Исландски комонвелт није имао званичног лидера.

У раном 13. веку, у епохи Стурлунга, коменвелт је почео да јењава због дугорочних конфликата између зараћених кланова. То у комбинацији са притиском норвешког краља Хакона IV да се Исланђани поново придруже норвешкој „фамилији”, навела је исландске поглаваре да прихвате Хакона IV као краља потписивањем Gamli sáttmáli („Старог споразума”) 1262. године. Тиме је ефективно окончан комонвелт. Алтинг је међутим још увек исландски парламент, скоро 800 година касније.[29]

Трговачке републике

Giambattista Tiepolo - Venezia riceve l'omaggio di Nettuno - 1745-50
Ђовани Батиста Тијеполо, Нептун нуди богатство мора Венецији, 1748–1750. Ова слика је алегорија моћи Републике Венеције.

У Европи нове републике су се јавиле у касном Средњем веку када су бројни мали градови прихватили републичке системе власти. Они су углавном били мале, али богате, трговачке државе, као што су италијански градови-државе и Ханшка лига, у којима је трговачка класа уздигла до проминенције. Кнуд Хаконсен је напоменуо да је, до времена ренесансе, Европа била подељена на државе под контролом монархистичке елите и оне које је контролисала републиканска комерцијална елита.[30]

Широм Европе се богата трговачка класа развијала у важним трговачким градовима. Упркос њиховог богатства, они су имали мало моћи у феудалном систему у којем су доминирали рурални земљопоседници, те су широм Европе почели да се залажу за своје сопствене привилегије и моћ. Централизоване државе, попут Француске и Енглеске, издале су ограничене градске повеље.

Commencement république messine Auguste Migette 1862
Почетак Мецке републике. Избор првог старешинског већника 1289. године, на слици Аугуста Мигета. Мец је у то време био слободни царски град цара Светог римског царства.

У Светом римском царству које није имало снажну централну власт, 51 највећих градова су постали слободни царски градови. Док су они и даље били у доминиону светог римског цара, највећи део моћи је био локално држан и многи су усвојили републичке облике власти.[31] Иста права на империјалну непосредност била су осигурана главним трговачким градовима Швајцарске. Градови и села алпске Швајцарске су захваљујући свом географском положају исто тако у знатној мери били искључени из централне контроле. За разлику од Италије и Немачке, највећи део руралних области није био под контролом феудалних барона, већ независних фармера који су исто тако користили комуналне облике власти. Кад су Хабзбурзи покушали да поново успоставе контролу над регионом рурални фармери и градски трговци су се здружено побунили. Швајцарци су надвладали, и прокламисана је Швајцарска конфедерација, и Швајцарска је задржала републиканску форму управе до данашњег дана.[21]

Италија је била најгушће насељена област Европе, а исто тако је имала једну од најслабијих централних влада. Многи градови су стога стекли знатну независност и усвојили су општинске форме власти. Потпуно ослобођене од феудалне контроле, италијанске градске државе су се прошириле и стекле контролу над руралном околином.[31] Две најмоћније су биле Млетачка република и њен ривал Република Ђенова. Свака од њих је имала велике трговачке луке, и додатно се проширила кориштењем поморске моћи ради контроле великих делова Медитерана. У Италији се развила идеологија која се залаже за републике. Писци као што су Толомео да Лука, Брунето Латини, Марсиљи од Падове, и Леонардо Бруни видели су средњовековне градове-државе као носиоце наслеђа Грчке и Рима.

Два руска града са моћном трговачком класом — Новгород и Псков — исто тако су усвојила републичке облике власти у 12. и 13. веку, респективно, што је окончано кад је републике покорила Московка Русија крајем 15. – почетком 16. века.[32]

Доминантне облике власти у овим раним републикама су контролисали уски савети елитних патриција. У оним областима које су одржавале изборе, имовинска квалификација или чланство у цеху ограничиле су и оне који би могли да гласају и ко би могао да буде кандидован. У многим државама нису одржавани директни избори, а чланови савета су били наследно постављани или их је именовао постојећи савет. То је остављало велику већину становништва без политичке моћи, те су нереди и побуне нижих класа били су чести. У касном средњем веку дошло је до више од 200 таквих побуна у градовима Светог римског царства.[33] Сличне побуне су се јављале у Италији, као што је на пример Чомпска попуна у Фиренци.

Трговачке републике изван Европе

Након колапса Румског султаната и успостављања турских Анадолских бејлика, Ахиско трговачко братство је успоставило државу центрирану у Анкари, која се понекад пореди са италијанским трговачким републикама.

Види још

Референце

  1. ^ „Рес публика”. vokabular.rs/. Вокабулар.
  2. ^ Bohn 1849, стр. 640.
  3. 3,0 3,1 „Definition of Republic”. Merriam-Webster Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 18. 02. 2017. »a government having a chief of state who is not a monarch ... a government in which supreme power resides in a body of citizens entitled to vote and is exercised by elected officers and representatives responsible to them and governing according to law«
  4. ^ „The definition of republic”. Dictionary.com. Приступљено 18. 02. 2017. »a state in which the supreme power rests in the body of citizens entitled to vote and is exercised by representatives chosen directly or indirectly by them. ... a state in which the head of government is not a monarch or other hereditary head of state.«
  5. ^ „republic – government”. Encyclopædia Britannica.
  6. ^ Allan, T. R. S. (01. 01. 2003). Constitutional Justice: A Liberal Theory of the Rule of Law (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780199267880. »When the idea of the rule of law is interpreted as a principle of constitutionalism, ...«
  7. ^ Peacock, Anthony Arthur (01. 01. 2010). Freedom and the Rule of Law (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 9780739136188. »The rule of law is fundamental to all liberal constitutional regimes...«
  8. ^ „Республика”. Архивирано из оригинала на датум 19. 11. 2011. Приступљено 13. 03. 2012.
  9. ^ North Korea Elections: A Sham Worth Studying Time magazine. By Emily Rauhala. Mar 10, 2014.
  10. ^ How Democratic Was the Roman Republic? History of the Ancient World.com. By Allen M. Ward. 2004.
  11. ^ Definition of Republic Dictionary.com. 2017.
  12. ^ „Transcript of the Constitution of the United States – Official Text”.
  13. ^ Sorensen, Georg (07. 8. 2007). Democracy and Democratization: Processes and Prospects in a Changing World, Third Edition. Avalon Publishing. стр. 15. ISBN 978-0-7867-3312-5.
  14. ^ Rubinstein 1993, стр. 4.
  15. ^ Nippel, Wilfried. "Ancient and Modern Republicanism." The Invention of the Modern Republic ed. Biancamaria Fontana. Cambridge University Press, 1994 p. 6
  16. ^ Reno, Jeffrey. "republic." International Encyclopedia of the Social Sciences p. 184
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 "Republic"j, New Dictionary of the History of Ideas. Ed. Maryanne Cline Horowitz. Vol. 5. Detroit: Charles Scribner's Sons, 2005. p. 2099
  18. ^ Pocock, J.G.A. The Machiavellian Moment: Florentine Political Thought and the Atlantic Republican Tradition (1975; new ed. 2003)
  19. ^ Paul A. Rahe, Republics, Ancient and Modern, three volumes, University of North Carolina Press, Chapel Hill, 1994.
  20. ^ Martin Bernal, Black Athena Writes Back (Durham: Duke University Press, 2001), p. 359.
  21. 21,0 21,1 Everdell (2000)
  22. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Aksum”.
  23. ^ "Concepts of Democracy and Democratization in Africa Revisited". Paper presented at the Fourth Annual Kent State University Symposium on Democracy. by Apollos O. Nwauwa
  24. ^ 16 Mahajanapadas - Sixteen Mahajanapadas, 16 Maha Janapadas India, Maha Janapada Ancient India. Iloveindia.com. Приступљено 2013-07-12.
  25. ^ Anguttara Nikaya I. p. 213; IV. pp. 252, 256, 261.
  26. ^ Singh & Rothermund 2004
  27. ^ Sharma, RS. Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India. Motilal Banarsidass Publ., 1999 p. xxix
  28. ^ Altekar, Anant Sadashiv (01. 04. 2002). State and Government in Ancient India. Motilal Banarsidass Publications. стр. 36—40. ISBN 978-81-208-1009-9. Приступљено 09. 04. 2017.
  29. ^ Chu, Henry (02. 04. 2011). „Iceland seeks to become sanctuary for free speech”. Los Angeles Times.
  30. ^ Haakonssen, Knud. "Republicanism." A Companion to Contemporary Political Philosophy. Robert E. Goodin and Philip Pettit. eds. Cambridge: Blackwell, 1995.
  31. 31,0 31,1 Finer, Samuel. The History of Government from the Earliest Times Oxford University Press, 1999. pp. 950–55.
  32. ^ Ferdinand Joseph Maria Feldbrugge. Law in Medieval Russia, IDC Publishers, 2009
  33. ^ Finer, pp. 955–956.

Литература

  • Sorensen, Georg (07. 8. 2007). Democracy and Democratization: Processes and Prospects in a Changing World, Third Edition. Avalon Publishing. стр. 15. ISBN 978-0-7867-3312-5.
  • Altekar, Anant Sadashiv (01. 04. 2002). State and Government in Ancient India. Motilal Banarsidass Publications. стр. 36—40. ISBN 978-81-208-1009-9. Приступљено 09. 04. 2017.
  • Kulke, Hermann; Rothermund, Dietmar (2004). A history of India. Routledge. стр. 57. ISBN 978-0-415-32919-4.
  • Singh, Upinder (2008). A History of Ancient and Early Medieval India: From the Stone Age to the 12th Century. Delhi: Pearson Education. стр. 260—64. ISBN 978-81-317-1120-0.
  • Rubinstein, Nicolai (1993). „Machiavelli and Florentine Republican Experience”. Ур.: Bock, Gisela; Skinner, Quentin; Viroli, Maurizio. Machiavelli and Republicanism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43589-5.
  • Martin van Gelderen & Quentin Skinner, eds., Republicanism: A Shared European Heritage, v. 1, Republicanism and Constitutionalism in Early Modern Europe, Cambridge: Cambridge University Press., 2002
  • Martin van Gelderen & Quentin Skinner, eds., Republicanism: A Shared European Heritage, v. 2, The Values of Republicanism in Early Modern Europe, Cambridge: Cambridge U.P., 2002
  • Willi Paul Adams, “Republicanism in Political Rhetoric before 1776,” Political Science Quarterly 85(1970), pp. 397–421.
  • Joyce Appleby, “Republicanism in Old and New Contexts,” in William & Mary Quarterly, 3rd series, 43 (January, 1986), pp. 3–34.
  • Joyce Appleby, ed., “Republicanism” issue of American Quarterly 37 (Fall, 1985).
  • Sarah Barber, Regicide and Republicanism: Politics and Ethics in the English Republic, 1646–1649, Edinburgh: Edinburgh University Press, 1998.
  • Gisela Bock, Quentin Skinner & Maurizio Viroli, eds., Machiavelli and Republicanism, Cambridge: Cambridge U.P., 1990.
  • Everdell, William R. (2000), The End of Kings: A History of Republics and Republicans (2nd изд.), Chicago: University of Chicago Press
  • Eric Gojosso, Le concept de république en France (XVIe – XVIIIe siècle), Aix/Marseille, 1998, pp. 205–45.
  • James Hankins, "Exclusivist Republicanism and the Non-Monarchical Republic," Political Theory 38.4 (August 2010), 452–82.
  • Frédéric Monera, L'idée de République et la jurisprudence du Conseil constitutionnel – Paris: L.G.D.J., 2004 Fnac, LGDJ.fr
  • Philip Pettit, Republicanism: A Theory of Freedom and Government, Oxford: Clarendon Press, 1997, pp. x and 304.
  • J. G. A. Pocock, The Machiavellian Moment: Florentine Political Thought and the Atlantic Republican Tradition, Princeton: Princeton University Press, 1975
  • J. G. A. Pocock, “Between Gog and Magog: The Republican Thesis and the Ideologia Americana,” Journal of the History of Ideas 48 (1987), p. 341
  • J. G. A. Pocock, "The Machiavellian Moment Revisited: A Study in History and Ideology” Journal of Modern History 53 (1981)
  • Paul A. Rahe, Republics Ancient and Modern: Classical Republicanism and the American Revolution, 3 v., Chapel Hill: U. of North Carolina Press 1992, 1994.
  • Jagdish P. Sharma, Republics in ancient India, c. 1500 B.C.–500 B.C., 1968
  • David Wootton, ed., Republicanism, Liberty, and Commercial Society, 1649–1776 (The Making of Modern Freedom series), Stanford, CA: Stanford University Press, 1994.

Спољашње везе

Јужноафричка Република

Јужноафричка Република (скраћено ЈАР), званично Република Јужна Африка (краће Јужна Африка), држава је на крајњем југу Африке. Налази се на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Свазилендом. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km². По површини Јужноафричка Република је 25. држава у свету, а 9. на континенту. Према процени из јула 2015. Јужноафричка Република има 54.960.000 становника. Главни градови Јужноафричке Републике су Преторија, Блумфонтејн и Кејптаун, док је највећи град Јоханезбург.

Најстарији становници Јужне Африке су племена Хотентота и Бушмана. Банту народи су се доселили око 1000. године. Године 1652. Холанђани су основали колонију на Рту добре наде, данашњи град Кејптаун. Године 1795. британска војска освојила је Рт добре наде и Кејптаун. Холандско (бурско) становништво 1830. године се колективно иселило на север и основало бурске републике које су Британци анектирали 1902. године после Другог бурског рата. Британске колоније су се 1910. године ујединиле у Јужноафричку Унију, која је стекла независност и иступила из Комонвелта 1961. године. Током 20. века главни проблем Јужне Африке је било питање премоћи белог становништва над црначком већином. Политика апартхејда је званично уведена 1948. После година међународног притиска и унутрашњег незадовољства, апартхејд је укинут 1990. године. На изборима 1994. Нелсон Мандела је изабран за првог црног председника државе.

Јужноафричка Република је један од оснивача Уједињених нација и Афричке уније. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Главни производи Јужноафричке републике су злато и дијаманти.

Азија

Азија (од феничанске и акадске речи asu што значи „излазак сунца”– према томе, Азија је „земља изласка сунца”), највећи је и најнасељенији континент. Она заузима 30% Земљине површине, 80% површине Евроазије и готово се у потпуности налази на северној и источној хемисфери, тек се поједина Индонезијска острва налазе ван ових граница (Архипелази на крајњем југоистоку прелазе на јужну полулопту, а Чукотско полуострво на западну полулопту). Састоји се од 49 земаља и излази на три океана: Индијски океан на југу, Северни ледени океан на северу и Тихи океан на истоку. Азија је, у просеку, највиши континент на свету (950m). Према мишљењу геолога, Азија је најстарији континент. Површина овог континента је 44,4 милиона km2 (без Антарктика).Азија је континент суперлатива, између осталог тамо се налази:

најмногољуднија држава света - Народна Република Кина

највећи део највеће државе по површини - Русије, налази се у Азији

највиши планински ланац - Хималаји и сви познати врхови изнад 8.000 m

најдубље и најстарије унутрашње језеро - Бајкалско језеро

најнижа водена површина испод нивоа мора - Мртво мореАзија је континент са најразличитијом вегетацијом која се креће од стално залеђене земље (пермафроста) у Сибиру до џунгли у југоисточној Азији. Поред екстремних климатских услова у тундрама, пустињама и тропским кишним шумама, у њој се налазе и све остале познате вегетацијске зоне. Друга специфичност Азије је да се у њој налази највећи број међуконтиненталних држава на свијету, било да се ради о азијском дијелу тих држава или територијама азијских држава на другим континентима. У те државе спадају Русија, Казахстан, Индонезија, Јапан, Египат, Грчка и Турска.

Азија је континент препун супротности. У Азији се налазе највише планине на свету, а дуж њених обала се простиру најдубље морске потолине. У Азији се налазе области са јаком вулканском активношћу, али и веома мирна подручја, највеће висоравни, велике низије и читава подручја без одводњавања ка мору. И клима Азије је веома разноврсна. Највећи део светског становништва живи у Азији, а национални и језички састав је разноврснији него на било ком другом континенту. Азију одликује богатство старих култура, али и велике верске, економске и социјалне супротности.

Аустрија

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Источна Немачка

Источна Немачка, званично Немачка Демократска Република (НДР; нем. Deutsche Demokratische Republik, DDR — ДДР) је била социјалистичка држава која је трајала од 1949. до 1990. године под бившом Совјетском окупационом зоном.

НДР је прокламована у совјетском делу Берлина 7. октобра 1949. Пуни суверенитет је добила 1945, али совјетске трупе су ступиле на њену територију после договора у Потсдаму, као одговор америчком присуству у Западној Немачкој током Хладног рата.

Главни град је Источни Берлин са 1.279.212 становника (1989), представљао је њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.

Источна Немачка је била чланица Варшавског пакта. Њена обавештајна служба био је ШТАЗИ, новинска агенција АДН, а авиопревозник Интерфлуг. После избора, ујединила се са Западном Немачком 1990. године.

Италија

Италија (итал. Italia), званично Италијанска Република (итал. Repubblica Italiana), држава је на југу Европе. Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.

Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република.

Веома је позната по кулинарским способностима, моди, дизајну, одећи, архитектури, уметности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посећују туристи. Италија је један од оснивача НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Попис становништва 1953. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику и евиденцију ФНРЈ 31. марта 1953. године. Пописница, образац је садржавао 25 питања за свако лице и Лист за домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је дошао свега 5 година после претходног, али је требало да буде први од редовних који се обављају сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Попис становништва 1961. у ФНРЈ је обавио Савезне завод за статистику ФНРЈ 31. марта 1961. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је обављен 8 година после претходног, и био је први који се обављао редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1971. у СФРЈ

Попис становништва 1971. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1971. године. Пописница, образац је садржавао 21 питање за свако лице, Лист за домаћинство и Упитник за стан са упутством за попуњавање. Овај попис је четврти послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Попис становништва 1981. у СФРЈ

Попис становништва, домаћинстава и станова 1981. у СФРЈ је обавио Савезне завод за статистику СФРЈ 31. марта 1981. године. Пописница, образац је садржавао 27 питање за свако лице и Упитник за стан и домаћинство са упутством за попуњавање. Овај попис је пети послератни попис и обављен је редовно на сваких десет година на почетку деценије.

Португалија

Португалија, или Португал (порт. Portugal), званично Португалска Република (порт. República Portuguesa), држава је на западу и југозападу Иберијског полуострва у југозападној Европи, и најзападнија је земља континенталне Европе. Португалија се граничи са Шпанијом на северу и истоку, а на западу и југу излази на Атлантски океан. Осим тога, у састав Португалије улазе два архипелага у Атлантику, Азори (Açores) и Мадеира (Madeira). Главни град је Лисабон, а службени језик је португалски.

За културу Португалије, карактеристична је фадо музика, а најпознатије певачице су Амалија Родригуес и Мариза, која је наступала у Београду и широм света. Португалска храна је базирана на риби, туњевини и пиринчу, рижоту. Ова земља је позната по својим винима, сиревима, као и наранџама. Португалска колонијална архитектура је присутна у разним деловима света, највише у Бразилу, у Индонезији и у Макау. Кула Белем, Тврђава Светог Ђорђа и Трг Педра IV су примери португалске архитектуре.

Пољска

Пољска (пољ. Polska), званично Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska), држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.

Република Српска

Република Српска, неформално Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.Република Српска је члан Скупштине европских регона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, САД и Србији.

Савез Совјетских Социјалистичких Република

Савез Совјетских Социјалистичких Република (скраћ. СССР; рус. Сою́з Сове́тских Социалисти́ческих Респу́блик), такође познат под именом Совјетски Савез (рус. Сове́тский Сою́з), била је држава на великом делу севера региона Евроазије која је постојала од 1922, до распада, 1991. Формирање Совјетског Савеза је била кулминација Октобарске револуције. То је била прва социјалистичка држава на свету, са политичком организацијом коју је дефинисала Комунистичка партија Совјетског Савеза. Територија Совјетског Савеза је варирала, а у најскоријим временима је приближно одговарала територији позне Руске Империје, уз значајне изузетке Пољске и Финске.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Северна Македонија

Северна Македонија (мкд. Северна Македонија), званично Република Северна Македонија (мкд. Република Северна Македонија), држава је у југоисточној Европи у средишњем дијелу Балканског полуострва. Заузима површину од 25.713 km², и има нешто више од 2 милиона становника. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седишта државних институција и представља политички, административни, привредни, универзитетски и културни центар земље. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар. Званични језици су македонски и албански, а званична валута је македонски денар.

На референдуму 8. септембра 1991. грађани су изгласали независност од Југославије, али због спора са Грчком око имена се до фебруара 2019. у Организацији уједињених нација и у многим службеним документима у иностранству, користио назив Бивша Југословенска Република Македонија (скраћено БЈР Македонија и БЈРМ). Северна Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km.

Чланица је Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО пакт.

Словачка

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе. Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста. Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФР Југославија или СФРЈ), бивша је југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом на северозападу, Аустријом и Мађарском на северу, Румунијом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља

самоуправног социјализма, са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправљања.

Списак суверених држава

Ово је азбучни списак свих држава света. Уз редне бројеве, списак садржи заставе, скраћене и пуне облике имена држава, њихов међународни статус, те листе њихових зависних и аутономних територија. Иако постоје критеријуми за утврђивање и држава и зависних територија, ипак не постоји и политичка усаглашеност око броја истих, па је тешко одговорити колико „држава“ има у свету.

Списак садржи:

195 суверених држава (193 чланица и 2 посматрача УН) са њиховим зависним и аутономним територијама, које класификујемо као:

територије са посебним облицима суверенитета, и то:

придружене зависне државе, које се налазе у придруженом и зависном односу према некој другој држави,

територије са посебним суверенитетом, који је дефинисан специјалним међународним уговорима

самоуправне зависне територије,

прекоморске територије, укључујући и слабо насељене територије, те

националне и конститутувне аутономије субјекти и подсубјекти унутар суверених држава и

друге територије, укључујући прекоморске посједе, територијалне претензије, ексклаве и спорне територије.Списак садржи и:

13 Територија са спорним статусом,

3 Спорне слабонасељене територије,

4 Микронације са одређеним међународним релацијама.

Турска

Турска, званично Турска Република (тур. Türkiye Cumhuriyeti), држава је у југозападној Азији. Ово је трансконтинентална земља и већи део њене територије лежи у Азији, а само један мањи део у југоисточној Европи (југоисточни део Балканског полуострва). До 1922. године данашња Турска је била седиште Османског царства. Главни град Турске је Анкара, а највећи је Истанбул.

Турска се налази на обалама Црног, Мраморног, Егејског и Средоземног мора, што је чини занимљивим туристичким одредиштем.

Граничи на западу са Грчком и Бугарском, на истоку са Грузијом, Јерменијом, Азербејџаном и Ираном, а на југу са Ираком и Сиријом.

Први председник Турске Републике и њен оснивач био је Мустафа Кемал Ататурк.

Званични језик у Турској је турски, којим говори око 80% становништва, док су у употреби још курдски (16—17%), арапски (2%), зазачки (1—2%), као и различити језици мањина.

Чешка

Чешка (чеш. Česko, изговор), званично Чешка Република (чеш. Česká republika, изговор), континентална је земља средње Европе, геополитички на списку УН уврштена као држава источне Европе. Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Чешке (Бохемије), Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).

Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чеш. Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.