Реинион

Реинион (франц. La Réunion) је француска прекоморска територија у Индијском океану. Смештена је 800 километара источно од Мадагаскара и око 200 километара југозападно од Маурицијуса и припада регији источне Африке[2].

Површина острва је 2.511 км². На острву је јануара 2013. живело 844.994 становника.

Реинион је најдаљи регион Европске уније и најдаља територија на којој се званично користи евро.

Реинион
La Réunion  (француски)
Застава
Застава
Грб Реиниона
Грб
Крилатица: Liberté, Égalité, Fraternité
(Слобода, једнакост и братство)
Химна: La Marseillaise
Марсељеза
Положај Реиниона
Главни градСен Дени
Службени језикфранцуски
Владавина
Облик државеФранцуске прекоморске територије
 — ПредседникДидије Робер
Историја
Географија
Површина
 — укупно2.511 km2(-)
Становништво
 — 2013.[1]844.944
 — густина336,5 ст./km2
Економија
Валутаевро
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.re, .fr
Позивни број+262

Историја

Први Европљани који су стигли до острва били су Португалци 1635. Острво су затекли ненасељено и назвали га Санта Аполонија. Французи су 1642. овде населили групу побуњених морнара. Тада је острво добило име острво Бурбона (Île Bourbon). Данашње име острву је дала француска револуционарна власт 1793. Реинион (француски: сусрет) је одабран у знак сећања на сусрет марсељских и париских револуционара 10. августа 1792. Ово име је коначно потврђено 1848. Од 17. до 19. века, на острво су се населили: Французи, Африканци, Кинези, Малајци и Индијци. Реинион је добио на значају отварањем Суецког канала 1862.

Географија

Reunion 21.12S 55.51E
Сателитска слика острва

Острво је дуго 63 километра, а широко 45. Укупна површина му је 2512 km².

Реинион је острво које се налази на једној од вулкански најактивнијих тачака на Земљи. Вулкан Питон де ла Фурнез (франц. Piton de la Fournaise), налази се на истоку острва и висок је 2.631 m. Од 1640. имао је више од 100 ерупција, последњи пут 2. јануара 2010. Угашени вулкан Питон де Неж (франц. Piton des Neiges, снежни Питон) је највиша тачка острва на 3.070 m надморске висине. Налази се северозападно од Питон де ла Фурнеза. Падине оба вулкана су шумовите. Култивисно пољопривредно подручје се налази у нижим подручјима уз обалу. На острву постоје и три калдере.

Клима

Клима на Реуниону је тропска, али она постаје умеренија са повећањем надморске висине. Време је свеже и суво од маја до новембра, а вруће и кишно од новембра до априла. Количина падавина на острву је веома неравномерно распоређена, при чему је исток острва много влажнији.

Од 15. до 16. марта 1952, на место Цијалос у центру Реиниона пало је 1.869,9 милиметара кише. То је највећа количина падавина у току 24 сата забележена игде у свету.

Привреда

Главни пољопривредни производ Реиниона је традиционално шећер. Данас је и туризам важан извор прихода. БНП је 2007. износио 18,7 милијаарди америчких долара.[3] То чини производ по становнику од 23.501 америчких долара, што је највиши приход по становнику у Африци.[4]

Демографија

Становништво чини мешавина људи европског, афричког, малгашког, индијског и кинеског порекла. Све етничке групе су имигранти који су се у прошлости доселили на Реинион, јер је острво првобитно било ненасељено. Већина становништва је мешане расе и има креолску (мешану) културу. По проценама, белци чине четвртину становништва, као и Хиндуси, док Кинеза има око 3%.

Демографија

Религија

Главна вероисповест становника острва је римокатоличанство. Заступљени су још: хиндуизам, ислам, кинеска народна веровања и будизам.

Језик

Француски језик је једини званични језик на острву. Реунионски креолски језик је најзаступљенији матерњи језик острвљана и користи се у неформалној комуникацији.

Галерија

Cnne sucre reunionn

Поља шећерне трске на Реиниону

Cheloniidae-Kélonia-Réunion

Морске корњаче са Реиниона

Anse des cascades 9

Плажа на острву

Volcanreunion

Ерпција вулкана Питон де ла Фурнез 2005.

Референце

  1. ^ INSEE. „Estimation de population par région, sexe et grande classe d'âge - Années 1975 à 2014” (на језику: француском). Приступљено 2015-07-11.
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ (на језику: француски) INSEE Réunion. „8.1 - ÉCONOMIE GÉNÉRALES” (PDF). Приступљено 10. 12. 2008.
  4. ^ IMF. „World Economic Outlook Database”. Приступљено 10. 12. 2008.

Спољашње везе

.re

.re је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Реинион. Заједно са .fr и .tf, администриран је од стране AFNIC-а.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Афрички француски језик

Француски језик у Африци као матерњи или страни језик говори око 115 милиона људи у 27 земаља, као и у француским територијама Реинион и Мајот. По томе је Африка континент на коме има више говорника француског језика него у Европи или Америци. Овај број ће се вероватно повећавати због раста становништва у Африци и због свеобухватнијег школовања.

Беатрис Пуло

Беатрис Пуло (франц. Béatrice Poulot; Сен Дени, Реинион, 1968) француска је певачица етно музике.

Запаженији наступ на светској сцени имала је у дуетској песми Путници са босанскохерцеговачким певачем Дином Мерлин са којом је 1999. представљала Босну и Херцеговину на Песми Евровизије у Јерусалиму. Седмо место које је песма Путници освојила на том такмичењу било је уједно и најбољи успех те земље у дотадашњој историји учешћа на том такмичењу.

Беатрис је 2000. објавила дебитантски студијски албум под насловом Aimer C'est...

Департмани Француске

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. Сто француских департмана су груписани у 22 матична и 4 прекоморска региона. Департман Мајот (овај статус је добио 2011) не припада ниједном региону.

Димитри Пајет

Димитри Пајет (рођен 29. марта 1987.) је француски фудбалер који тренутно игра за Олимпик Марсеј, као и за репрезентацију Француске.

Пајет је рођен на француском острву Реиниону у Индијском океану, где је почео фудбалску каријеру у локалним клубовима. 1999. се сели у европски део Француске и прикључује се Авру, у коме проводи четири године пре него што се поново враћа на Реинион на коме две године игра за локални клуб Екцвелсиор. 2005. се прикључује Нанту, а након успешне сезоне 2006/07 прелази у Сент Етјен са којим потписује уговор на четири сезоне.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Маскаренска острва

Маскаренска острва (енгл. Mascarene Islands, франц. Mascareignes, порт. Ilhas Mascarenhas) су архипелаг у Индијском океану, на 650 км источно од острва Мадагаскар. Укупна површина архипелага је 4.523 км². Укључује три главна острва: Реинион (Réunion), Маурицијус (Mauritius) и Родригез (Rodrigues). Ту су још два мања архипелага: Каргадос Карахос и Агалега острва.

Маскаренска острва имају вулканско порекло. Окружена су коралним гребенима. Представљају изолован екосистем са јединственом флором и фауном.

Острво Реинион је прекоморски департаман на Француске, док су остала острва део Републике Маурицијус.

На острвима се производе шећер, рум, кокосови ораси, копра, ванила и алоја.

На Маскаренским острвима живи 2.111.000 људи (податак из 2009). Највећи део становништва су потомци досељеника из Индије, а остали су Африканци креоли, Кинези и Европљани.

Острва је открио Педро Маскарена 1507. године. На Маскаренским острвима живела је птица додо (Raphus cucullatus), коју су Европљани за кратко време истребили ловом и увођењем нових животињских врста на острва.

Метрополитанска Француска

Метрополитанска Француска (франц. France métropolitaine) представља део Француске који се налази у Европи и обухвата континентални део земље, као и оближња острва у Атлантском океану, Енглеском каналу и Средоземном мору, укључујући Корзику.

Са друге стране, Француске прекоморске територије (франц. Département d'outre-mer - Territoire d'outre-mer, скраћено DOM-TOM) представљају групу територија под француским суверенитетом изван територије Метрополитанске Француске и обухватају 4 категорије територија, различитих правних статуса и нивоа аутономије: прекоморски департмани (франц. départements d'outre-mer), прекоморске територије (франц. territoires d'outre-mer), прекоморске заједнице (франц. collectivités d'outre-mer) и Нова Каледонија, заједница суи генерис.

Метрополитанска Француска и Француске прекоморске територије заједно чине оно што се званично назива Француска република. Метрополитанска Француска представља 82,2 % копнене територије, 3.3% ексклузивне економске зоне и 95,9 % укупне популације Француске.

Пет прекоморских департмана - Мартиник, Гваделуп, Реинион, Француска Гвајана и Мајот - уживају исти политички статус као остали департмани метрополитанске Француске. До стицања независности 1962. године, Алжир је такође био део метрополитанске Француске.

Сен Дени (Реинион)

Сен Дени (франц. Saint-Denis) је главни и највећи град острва Реинион, француског прекоморског департмана у Индијском океану. Налази се на северозападној обали острва.

По подацима из 2008. град је имао 144.238 становника.

Сен Дени је основао први гувернер Реиниона Етјен Регно 1669. Град је постао главни град острва 1738.

У центру града је „Државни врт“ (Jardin de l'État), егзотични парк са фонтанама, палмама и великим природњачким музејем.

Џамија Нур-е-Ислам у Сен Денију је, у време кад је изграђена (1905), била највећа џамија Француске. У граду су заступљене и друге религије, па постоје још цркве и хиндуистички храмови.

У Сен Денију се налази једини универзитет на острву.

Овде се 1888. родио француски авијатичар Ролан Гарос. Његово име носи градски аеродром.

Сен Луј

Сен Луј (франц. Saint-Louis) град је у Француској, у департману Реинион.

По подацима из 1999. године број становника у месту је био 43.519.

Сен Мари

Сен Мари (франц. Sainte-Marie, Réunion) град је у Француској, у департману Реинион.

По подацима из 1999. године број становника у месту је био 26.582.

Сен Пјер (Реинион)

Сен Пјер (франц. Saint-Pierre) град је на југозападној обали Француског прекоморског региона Реинион у Индијском океану. Са 79.228 становника (податак из 2010), то је трећи највећи град острва.

Град је основан 1735. Изградња луке је започета 1854. и завршена 1882. када је пуштена у рад железничка пруга до Сен Луја.

Списак градова у Француској

Ово је листа градова у Француској (укључујући и прекоморске територије) са више од 20.000 становника по попису из 1999.

Тим Хенман

Тимоти Хенри „Тим“ Хенман (енгл. Timothy Henry "Tim" Henman; 6. септембар 1974, Оксфорд, Енглеска, Уједињено Краљевство) је бивши британски тенисер, који је професионално играо тенис од 1993. до 2007. године. Он је први британски тенисер још од 1970. који је достигао полуфинале Вимблдона.

Достигао је шест гренд слем полуфинала, освојио 11 титула у каријери, од тога једну из АТП Мастерс серије, а био је и 4. тенисер света. Повукао се 2007. након мечева Дејвис купа које је Британија добила против Хрватске.

Француска

Француска (франц. La France), званично Француска Република (франц. République française), држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Француске прекоморске територије

Француске прекоморске територије (франц. Départements et régions d'outre-mer, скраћено DROM) је група територија под француским суверенитетом изван територије метрополе, тј. изван Европе. Оне имају различите правне статусе и нивое аутономије.

Француске прекоморске територије се групишу у 4 категорије.

Фудбалска репрезентација Сејшела

Фудбалска репрезентација Сејшела (енгл. Seychelles national football team; франц. Équipe des Seychelles de football) национални је фудбалски тим који на међународној фудбалској сцени представља афричку државу Сејшеле. Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Сејшела који је основан 1980, а у пуноправном чланству ФИФА и КАФ је од 1986. године.

Репрезентација је позната под надимком The Pirates (Пирати), националне боје су црвена и бела, а своје домаће утакмице тим игра на националном стадиону Лините у Викторији капацитета око 16.000 места. ФИФА кôд земље је SEY. Најбољи пласман на ФИФа ранг листи репрезентација Сејшела остварила је у октобру 2006. када је заузимала 129. место, док су најлошији пласман имали у јулу 2013. када су заузимали 200. место.

Репрезентација Сејшела се у досадашњој историји никада није пласирала на неко од светских првенстава или континенталних шампионата.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.