Резервати природе Србије

Резервати природе су подручја са специфичним природним одликама који представљају очуване, јединствене, ретке, ендемореликтне и посебне целине, заштићене законом. Резерват природе може бити строги или специјални. Строги резервати су намењени искључиво очувању природног фонда и научно-истраживачком раду и посматрању. Специјални резервати имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум, а на основу намене могу се издвојити хидролошки, орнитолошки, геолошки, ихтиолошки, палеонтолпошки и др.

Relief map of Serbia
Србија

Резервати природе у Србији

Deliblato Sands, Foggy morning
Делиблатска пешчара
Kp rit3
Ковиљско-петроварадински рит
Gradac
Кањон реке Градац
Obedska bara 2
Обедска бара
Trem2
Сува планина
Ermagorge
Кањон реке Јерме

У Србији је издвојено и законом заштићено око 75 резервата, највише специјалних и строгих, а значајан део односи се и на научно-истраживачке и опште. Следи списак резервата на основу поделе.

Специјални резервати природе

Општи резервати природе

Специјални природни резервати

Научно-истраживачки резервати

Резервати за одржавање генетског фонда

Строги природни резервати

Види још

Литература

Спољашње везе

Danilova kosa

Danilova kosa je opšti rezervat prirode u Srbiji. Deo planine Boranje stavljen je pod zaštitu pod imenom Danilova kosa i dobio je status zaštićenog prirodnog dobro od izuzetnog značaja, odnosno zaštićeno prirodno dobro prve kategorije. Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva za zaštitu zivotne sredine na sednici 14. 2. 2008. godine donela uredbu o zaštiti Opšteg rezervata prirode.

Делиблатска пешчара

Делиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.

Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.

Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. Специјални резерват природе Делиблатска пешчара је проглашен 1977. године.

Научно-истраживачки резерват Лојаник

Лојаник је ретко налазиште палеоботаничког карактера са фосилним остацима силификованог дрвета. Као локалитет импресивне геолошке појаве, Лојаник је заштићен пре више од четири деценије по основу закона о заштити природе, на предлог Републичког завода за заштиту природе.

Специјални природни резерват Шаранка

Шаранка је специјални резерват природе који се налази у приобаљу реке Саве, у подручју Орлаче на граници између Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије, и заузима површину од 11.053 ха.

Специјални резерват природе Јерма

Специјални резерват природе Јерма се налази у склопу планинског подручја динарида, између села Трнски Одоровци и Власи, на неких 22 km од Пирота.

Специјални резерват природе Багремара

Специјални резерват природе Багремара је резерват природе који се налази на подручју општине Бачка Паланка. Захвата површину од 117,58 хектара и под заштитом је државе од 2007. године, као природно добро од изузетног значаја. Укупна зона заштите око резервата је 271,16 хектара.

Специјални резерват природе Брзанско Моравиште

Специјални резерват природе Брзанско Моравиште је резерват природе на територији општина Јагодина и Баточина. Захвата површину од 64,7 хектара и планирано је да буде издвојен као добро од изузетног значаја. У резервату се налази мочварно-влажно станиште и значајан број биљних и животињских врста.

Специјални резерват природе Горње Подунавље

Горње Подунавље је специјални резерват природе који се налази у Војводини. Резерват је остатак некадашњих пространих плавних предела Подунавља. Чине га неколико одвојених целина: Моношторски рит, Апатински рит и подручја Штрпца, Козаре и Карапанџе. Налази се на алувијалној равни и алувијалној тераси леве обале Дунава, на надморским висинама од 80 до 88 m са израженим микрорељефом, непосредно од границе са Мађарском до Богојева у дужини од 64 km и површини од 19,648 ha.

Специјални резерват природе Засавица

Специјалан резерват природе Засавица је природни резерват стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић. Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.

Станиште је више стотина птица, животиња и риба. У овом резервату обитава риба умбра, а од 2004. године и породице даброва, који су уништени пре око стотинак година у целој држави. 2005. године Природњачки музеј из Минхена даровао је 16 породица даброва који су се добро прилагодили у новој средини – неке породице већ су добиле принове, а све су већ изградиле сопствени дом – на води и под водом – у који у просеку уграђују 25-30 m³ дрва. На Засавици је изграђен објекат за посетиоце – са више лежајева, а откако се дабар вратио одржавају се кампови природњака из Србије и више земаља Европе.

Засавица је и назив за напуштено речно корито, око доње Дрине, некада је била корито Саве, па Дрине, а данас је ван хидрографске функције, тако да је фосилно речно корито.

Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице

Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице је резерват природе у Србији.

Налази се у западном делу Србије у општини Љубовија. Планинска река Трешњица извире испод планине Повлен и после 23 км дугог тока се улива у реку Дрину. Непосредно пре ушћа у Дрину, Трешњица је издубила неколико километара дугу кречњачку клисуру дубоку око 500 м. Основне вредности због којих је ово подручје заштићено су очување станишта и популације заштићене врсте белоглавог супа, реке Трешњице и веома вредног етно наслеђа.

Специјални резерват природе Краљевац

Специјални резерват природе Краљевац је резерват природе и представља истоимено језеро које се налази у Делиблатској пешчари, Општина Ковин, Република Србија.

Специјални резерват природе Увац

Специјални резерват природе Увац је резерват природе I категорије који се налази на подручју југозападне Србије. Захвата површину од 7.453 хектара и обухвата делове територија општина Нова Варош и Сјеница. Под заштитом је државе од 1971. године као природно добро од изузетног значаја.

Строги природни резерват Јасенова глава

Један део шумског комплекса планине јужни Кучај заштићен је законом као Специјални резерват природе под називом Мала јасенова глава, као подручје друге категорије, односно од великог националног значаја.Припада општини Бољевац и захвата површину од 6,3 хектара.

Мала јасенова глава представља природно добро од великог значаја, као очувана ретка реликтна шумска заједница.

Основну вредност резервата представља Тиса (Taxus baccata), која заједно са буквом (Fagus moesiaca) чини градитељску врсту ове реликтне мешовите заједнице. Тиса, као терцијали реликт и стара средњеевропска-кавкаска врста у Србији се јавља спорадично, као ретки пратилац неколико шумских заједница у којима је потиснута од стране других дрвенастих и жбунастих врста на овом подручју представља једну од основних природних вредности.Додатну вредност резервата чини присуство ендемореликтног планинског јавора, који се попут тисе јавља спорадично, не само у овом резервату, него и на подручју Србије.Резерват је установљен уредбом Завода за заштиту природе Србије 2014. године и значајан за научно-истраживачке и образовне сврхе, а њиме управља ЈП „Србијашуме”.

Строги природни резерват Клисура реке Ресаве

Клисура реке Ресаве је резерват који обухвата клисуру кроз коју протиче река Ресава. Заштићена површина има укупно 1140,68 хектара. Смештена је у горњем току реке Ресаве у близини Деспотовца.

Строги природни резерват Мустафа

Строги природни резерват Мустафа се налази на подручју северног Кучаја у источној Србији, (Борски округ) у близини села Дебели Луг, на територији општине Мајданпек.

Строги природни резерват Фељешана

Фељешана је један од најстаријих резервата у Србији и представља очувану аутохтону заједницу мезијске букве (лат. Fagus moesiaca) прашумских карактеристика.

Налази се у источној Србији, у близини места Дебели Луг код Мајданпека.

У резервату није дозвољена активност човека, што је омогућило развој шумске заједнице високе старости. Поједина стабла су стара преко 300 година и висока преко 40 метара. Резерват се одликује богатом фауном и важно је подручје за сове, детлиће, мухарице и остале птице које настањују старе шуме.

Строги природни резерват Црна река

Строги природни резерват Црна река обухвата кањон Црне реке, који се налази на планини Маљен, у близини одмаралишта Дивчибаре и на територији града Ваљева.

Строги природни резерват „Брезовица“

Строги природни резерват „Брезовица“ је једино природно налазиште биљне врсте форзитије (Forsythia europea Deg. et Bald) која представља извандредну природну реткост. Налази се на територији општине Пећ, на косову и Метохији. За строги резерват природе је установљен 1959. године на површини од 38 ha.

Строги природни резерват „Маја Ропс“

Строги природни резерват „Маја Ропс“ представља мешовиту састојину молике, јеле, смрче и букве. Налази се на катастарској парцели Бабалоћ, на територији општине Дечани, на косову и Метохији. За строги резерват природе је установљен 1955. године на површини од 25 ha.

Резервати природе Србије
Специјални
резервати природе
Општи
резервати природе
Специјални
  • природни резервати
Научно-истраживачки
резервати
Резервати за
одржавање
генетског фонда
Строги
природни резервати

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.