Регија

Регија, може и регион,[1] у географском је смислу територијална целина са властитом географском структуром која је уоквирена у простору и времену и тиме се разликује од осталих целина. Назив потиче од латинске речи regio, што значи „крај“, „предео“, „подручје“ или „покрајина“.

Подела

Регије се могу условно поделити на:

  • Физиономске регије (тј. хомогена, има свој карактеристичан изглед и физиономију, захваљујући хомогености природне средине и друштвених процеса),
  • Функционалне регије (битно обележје дају елементи организације простора, тј. последице рада човека),
    • Нодална регија (чини је заокружена територијална целина са властитим центром око ког гравитира његова околина; латински nodus — „чвор“).

Проучавање регија

Проучавањеми описивањем регија бави се регионална географија. Њен задатак је да неку регионалну целину издвоји, ограничи, опише и утврди узрочно-последичне везе између природних и друштвених чинилаца који су утицали на њено образовање. Том приликом регионална географија служи се методама проучавања, попут анализе, синтезе, картографског и теренског рада.

Хијерархија и структура регија

Народни називи за простор су, по хијерархији од најмањег ка највећем — крај, предео и област. У српској географској терминологији усвојени су и међународни општеприхваћени називи за регије — микрорегија, субрегија, мезорегија и макрорегија. Свака регија се састоји из два основна чиниоца — региона и рејона. Регион је просторно индивидуалисана природна целина где се истичу геоморфолошки, климатски, хидролошки и педолошки чиниоци, док је рејон простор са истакнутим социо-економским и антрополошким карактеристикама (становништво, привреда и насеља). Регија је дакле, интегрисани регион и рејон, тј. комплексни хетерогени простор свеобухватног географског садржаја.

Границе регија

При издвајању регија неопходно је утврђивање њихових граница., како ради међусобног разграничавања тако и ради прецизнијег одређивања географских садржаја. Најбоље је када су границе природне, али често су и границе држава неприродне и неетничке. За издвајање суседних регија, довољна је и мања, а поготово изразитија разлика у њиховом географском инвентару. Нпр. Банат и Бачку граничи Тиса, али уз сву сличност ове две Војвођанске регије показују велике разлике. Граница регије је често шира, непрецизна зона прожимања. Ипак да би се географски садржај простора или регије и његови квантитети одредили, неопходно је одредити границу у виду линије. Без исте се не би знала површине регије, број људи и насеља, фонд ораница и шума, припадност фабрика или дужина саобраћајница. Границе су неопходне, али често спорне. Границе Панонске области према Планинско-долинско-котлинској области је одређена изохипсом од 800 м, јер се северна страна Динарског развођа степеничасто спушта ка низији, чија је апсолутна висина већа неко у Јадранској низији. Граница Јадранске области према Планинско-долинско-котлинској макрорегији је условно одређена изохипсом од 500 м, с обзиромна нулту тачку нивоа мора и околност да је 500 м висина неких нижих планина. Неодређене, непрецизне и недефинисане границе регија, промене њихових назива и оквира, отежавају или онемогућавају упоредне приказе регија и анализу података о њима. То је отежано чак и за признате (традиционалне, природне, привредне, етничке и историјске) географске целине

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд
  1. ^ „Р”. Речник српског језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 1126. »регија ж лат. крај, предео, подручје, област, округ; регион, -она м лат. регија.«
Абруцо

Абруцо (итал. Abruzzo) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем делу земље. Главни град је Л'Аквила, а највећи град и економско средиште је Пескара.

Покрајина Абруцо је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Апулија

Апулија (итал. Puglia, транскрибовано: Пуља, лат. Apulia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у источном делу земље. Главни град је Бари, а познати градови су и Таранто, Фођа, Бриндизи, Лече.

Апулија је позната као „пета“ на "италијанској чизми".

Садашњи председник регије је Ники Вендола.

Босна

Босна је историјско-географска област на Балканском полуострву око истоимене реке и северни део Босне и Херцеговине. У раном средњем веку су је населили Словени, па се касније јавља и под именом Врхбосна и била је под влашћу породица босанских племића који су били вазали угарских краљева све до 1377. када постаје краљевина и свој врхунац достиже под босанским владаром Твртком I Котроманићем који се проглашава краљем Србља, Босне, Далмације те западниех страна. Првобитно (12 cт.) је обухватала област око горњег тока истоимене реке и слив Лашве до Криваје, док се данас под термином Босна подразумева много шира област која обухвата северни део Босне и Херцеговине са вододелницом Црног и Јадранског мора као њеном грубо повученом јужном границом.

Венето

Венето (итал. Veneto) је једна од 20 регија Италије. Налази се у сјевероисточном дијелу земље. Главни град је Венеција, а познати градови су и Верона, Падова и Виченца.

Венето спада у највеће и најразвијеније италијанске покрајине. Такође, Венето са светски значајном Венецијом је једна од туристички најпосећенијих области света са преко 60 милиона туриста годишње.

Густина насељености

Густина насељености становништва представља просечан број становника на површини одређеног подручја (држава, регија или слично), и у правилу се наводи као просечан број „становника по квадратном километру (ст./km2)”. Другим речима, густина насељености је однос између броја становника и величине неке територије. Израчунава се на начин да се број становника одређеног подручја подели са површином истог подручја.Просечна густина насељености светског копна без Антарктиде је око 41 ст/км квадратни.Земља са највишом густином становништва је Монако (18.713 ст./km2, а са најнижом густином становништва Монголија (2 ст./km2).

Понекад се употребљава обрнута вредност. Колика је површина која у просеку стоји на располагању једном становнику одређеног подручја. Израчунава се тако, да се површина подручја изражена у м2 подели са бројем становника на том подручју. Наводи се као „број квадратних метара на једног становника (м2/ст.)”.

Земља са најмањом површином по становнику је Монако (63 м2/ст.), а са највећом површином по становнику Монголија (500.000 м2/ст.).

Долина Аосте

Долина Аосте је планинска регија у северозападној Италији. Граничи се са Француском на западу, Швајцарском на северу и регијом Пијемонт на југу и истоку. Заузима површину од 3.263 km² и има по процени из 2006. 123.978 становника. Најмања је регија у Италији и са најмање становништва. Главни град је Аоста. У појединим насељима се говори француски језик. Регија има посебан аутономни статус у Италији. Вековима је имала стратешки значај због прелаза према Швајцарској и Француској.

Емилија-Ромања

Емилија-Ромања (итал. Emilia-Romagna) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном сјеверном дијелу земље. Главни град је Болоња, а познати градови су и Модена, Парма, Ређо Емилија, Равена, Ферара, Римини.

Емилија-Ромања је позната као важна пољопривредно-прехрамбена покрајина Италије са низом познатих прехрамбених предузећа великог обима.

Лигурија

Лигурија (итал. Liguria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Ђенова, а познати градови су и Ла Специја, Савона, Империја и Санремо.

Лигурија је позната по изузетно лепо ривијери дуж северних обала Тиренског мора.

Ломбардија

Ломбардија (итал. Lombardia, ломб. Lumbardia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северном делу земље. Главни град је Милано, а познати градови су и Бреша, Бергамо и Комо.

Ломбардија спада у највеће италијанске покрајине по пространству, а по броју становника и уделу у националном дохотку је убедљиво прва. Такође, престоница Милано је економски центар Италије и један од најзначајнијих градова у Европи.

Марке

Марке (итал. Marche) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу. Главни град је Анкона, а значајнији градови су Пезаро и Урбино.

Покрајина Марке је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Област

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

природни/географски (Посавина),

историјски (Рашка област),

економски (Рурска област) и

етнички (Квебек).Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је административно-територијална јединица.

Округ Сан Луис Обиспо

Округ Сан Луис Обиспо (енгл. San Luis Obispo County) округ је у савезној држави Калифорнија, САД. Један је од првобитних округа Калифорније који су формирани 1850. Име округа потиче од шпанског имена за Светог Луја Тулушког.Седиште округа и највећи град је Сан Луис Обиспо. Површина округа је 9.364,2 km², од чега је 8.558,1 km² (91,39%) копно, а 806,1 km² (8,61%) вода.

Према попису из 2010. округ је имао 269.637 становника.Округ Сан Луис Обиспо је трећи округ по производњи вина у Калифорнији, иза округа Сонома и Напа. Удаљеност од великих центара као што су Лос Анђелес и Сан Франциско допринела је томе да округ задржи рурални карактер. Регија у којој се округ налази, позната као Централна обала, више је рурална и ослоњена на пољопривреду од многих других обалских регија у Калифорнији.

Пијемонт

Пијемонт (итал. Piemonte) једна је од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Торино, а познати градови су и Новара, Алесандрија и Асти.

Пијемонт се сматра једном од најразвијенијих покрајина Италије.

Прешовски крај

Прешовски крај (свк. Prešovský kraj) је један од 8 словачких крајева, највиших подручних управних јединица у Републици Словачкој. Управно седиште краја је град Прешов.

Регије Италије

Шаблон:Мапа регија Италије

Регије (итал. regioni) јесу првостепена административна подјела Италијанске Републике, чинећи другостепени НТСЈ административни ниво. Постоји 20 регија, од којих пет имају уставно ширу аутономју додјељену посебним статустима.

Свака регија, изузев Долина Аосте, подијељена је на покрајине. Регије су аутономни субјекти са овлашћењима дефинисаним у уставу.

Турска

Турска, званично Турска Република (тур. Türkiye Cumhuriyeti), држава је у југозападној Азији. Ово је трансконтинентална земља и већи део њене територије лежи у Азији, а само један мањи део у југоисточној Европи (југоисточни део Балканског полуострва). До 1922. године данашња Турска је била седиште Османског царства. Главни град Турске је Анкара, а највећи је Истанбул.

Турска се налази на обалама Црног, Мраморног, Егејског и Средоземног мора, што је чини занимљивим туристичким одредиштем.

Граничи на западу са Грчком и Бугарском, на истоку са Грузијом, Јерменијом, Азербејџаном и Ираном, а на југу са Ираком и Сиријом.

Први председник Турске Републике и њен оснивач био је Мустафа Кемал Ататурк.

Званични језик у Турској је турски, којим говори око 80% становништва, док су у употреби још курдски (16—17%), арапски (2%), зазачки (1—2%), као и различити језици мањина.

Умбрија

Умбрија (итал. Umbria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу земље. Главни град је Перуђа, а значајнији градови су Терни и Фолињо.

Покрајина Умбрија је позната као пољопривредна област са низом малих и сликовитих места у бреговитом пејзажу.

Фурланија-Јулијска крајина

Аутономна регија Фурланија-Јулијска крајина (итал. Friuli-Venezia Giulia, фурл. Friûl-Vignesie Julie, словен. Furlanija - Julijska krajina, нем. Friaul-Julisch Venetien) је једна од 20 покрајина Италије и једна од 5 аутономних области са специјалним статусом. Главни град покрајине је град Трст, а други по величини и значају Удине.

Покрајина Фурланија-Јулијска крајина спада у оне саобраћајно важне области Европе, где се Апенинско полуострво везује за источну и средњу Европу. Ту су и веома јасно изражени и утицаји са Севера и Истока, који овом делу Италије дају низ посебности.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.