Ребељ

Ребељ је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 100 становника.

Село је тешко оштећено у поплавама маја 2014. године.[1] Део села на Медведнику, услед поплава однедавно је престао да постоји. Многе куће су нестале а за 4 породице нема информација.

Ребељ
Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - panorama sela 2
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 100
Географске карактеристике
Координате44°11′26″ СГШ; 19°41′05″ ИГД / 44.1905° СГШ; 19.684666° ИГДКоординате: 44°11′26″ СГШ; 19°41′05″ ИГД / 44.1905° СГШ; 19.684666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина652 м
Ребељ на мапи Србије
Ребељ
Ребељ
Ребељ на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Ребељ живи 122 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 50,0 година (47,8 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 72 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,89.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 354
1953. 356
1961. 379
1971. 314
1981. 243
1991. 181 180
2002. 136 136
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
136 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ Нестало пола села („Вечерње новости“, 21. мај 2014)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јабланик

Јабланик је планина у западној Србији, у групи Ваљевских планина. Највиши врх је Јабланик са 1.275 м. Изграђена је претежно од дијабаз-рожанаца, делом од серпентина а највиши делови грађени су од тријаских кречњака. Годишње прима просечно 1.800 мм падавина. Под травнатим пашњацима на високим заравнима саграђене су појате. Поред Јабланика пролази пут Ваљево - Рогачица.

Владимир Пецикоза

Владимир Пецикоза (Ваљево, 1. август 1977) је српски археолог и тренутно је руководилац Програма археологија у Истраживачкој станици Петница.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Златибор

Златибор је планина и парк природе у Србији која се простире на површини од око 1.000 km², дугачка је 55 km, а широка и до 20 km.

Пружа се правцем сјеверозапад–југоисток. Највиши врх је Торник (1.496 m). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области Стари Влах, граничне области између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата предјеле три општине Републике Србије: Чајетину и један део општине Ужице (Креманска област) северни Златибор и један мањи део општине Нове Вароши (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица Чајетина.

Јужна и источна граница Златибора су ријеке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Босном и Херцеговином, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. Златибор је одувијек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двјема царевинама – Аустроугарском и Турском.

Златибор се налази на пола пута од Београда до Црногорског и Дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.

Медведник

Планина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.