Рашка област

Рашка област, односно Стара Рашка или само Рашка је географска и историјска област, која је добила име по старом граду Расу, престоници средњовековних српских владара. Током историје, просторни опсег Рашке области се постепено мењао, тако да употреба тог појма у савременој стручној литератури и публицистици зависи од конкретног историјског и геополитичког контекста.[1][2]

Иако је појам Рашке области знатно шири од старе Рашке жупе и слива реке Рашке, његова данашња значења су ипак ужа у односу на најшири опсег који је тај појам имао у раздобљу од 12. до 15. века, када је назив Рашка (лат. Rascia) у изворима страног порекла употребљаван и као синоним за српску државу у целини. Насупрот томе, извори домаћег порекла сведоче да је просторни опсег Рашке области био везиван првенствено за традиционалну поделу унутрашњих (загорских) српских области на источне и западне, у односу на ток реке Дрине, тако да су западне области рачунате у Босну, а источне у Рашку. У том смислу, Рашка област је обухватала источну половину српских земаља у унутрашњости.[3][4][5][6]

Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr
Традиционална подела српских земаља (у унутрашњости) на Рашку и Босну

Назив

Serbia022-sr
Део историјске Рашке области у границама данашње Србије

Све до почетка 20. века, а умногоме и касније, овај простор је у европској литератури био познат под именом Рашка или Стара Рашка. Касније се за део ове регије усталио и назив Санџак.

Границе

Raska oblast
Рашка област у ужем смислу: четири општине у југозападној Србији

У ужем смислу, појам Рашке се односи на слив средњег Ибра и сливове његових левих притока Рашке и Студенице. У ширем смислу, појам Рашке се односи на цело подручје југозападне Србије, које је у средњем веку припадало Рашкој држави. Један део некадашње Рашке државе на територији Србије (без Црне Горе) је познат као Рашка област. Други део историјске Рашке је у саставу Црне Горе.

Историја

Bosansko krajiste02
Продор Турака у Рашку средином 15. века

На простору Рашке области зачела се српска државна идеја и настала прва српска државна организација под кнезом Властимиром (9. век). Ту је основана и православна Рашка епархија, а у Старом Расу, српској престоници, столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се и родио најмлађи син Растко (Свети Сава).

У позном средњем веку, испод Старог Раса развило се значајно трговачко место, Старо Трговиште („Ески Базар“ (турски), односно Стари Пазар). Средином 15. века, у време коначног турског освајања Рашке области, недалеко од старог основано је и ново тржно место, које су Турци прозвали „Јени Базар“ (Ново Трговиште, односно Нови Пазар). За време Османског царства, средишњи део Рашке области налазио се, почевши од 1463. године, у саставу Босанског санџака. Тек током последњег раздобља турске власти, ова област је организована као посебан Новопазарски санџак, чијом су поделом настали Пљеваљски санџак ([[1880) и Сјенички санџак (1902). у међувремену, са почетком српске националне револуције 1804. године и са формирањем два српска државотворна језгра, у Шумадији и Црној Гори, Стара Рашка добила је важну улогу у њиховом међусобном повезивању, које је остварено 1912. године, када је ова област коначно ослобођена од турске власти и подељена између Србије и Црне Горе.

Рашка и Санџак

Током друге половине 19. века, а нарочито након 1878. године, за Рашку област се одомаћио назив Санџак. Данашњи Санџак обухвата део подручја бившег Новопазарског санџака, а Рашка област (у ужем смислу) је део те територије. Осим Рашке, Санџак се састоји још и од јужних делова Старог Влаха и делова Старе Херцеговине (Пљевља).

Види још

Референце

  1. ^ Терзић 1996, стр. 197-208.
  2. ^ Терзић 2012.
  3. ^ Калић 1979, стр. 79-92.
  4. ^ Калић 1989, стр. 9-17.
  5. ^ Калић 2004, стр. 183-189.
  6. ^ Калић 2010, стр. 105-114.

Литература

Бошњаци

Бошњаци су јужнословенски народ, који претежно живи у Босни и Херцеговини, односно на подручју Федерације Босне и Херцеговине. Бошњаци такође живе и у неким другим деловима бивше Југославије, а значајније су заступљени у неколико општина Србије и Црне Горе, првенствено у регији познатој као Рашка област. Говоре бошњачким језиком, који на свом језику називају bosanski jezik. Претежно су исламске вероисповести (сунити). Потичу од исламизованих Словена, углавном Срба муслимана са подручја Босне и других српских земаља. Као посебна етничка група почињу да се издвајају након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878), а потом у неколико наврата мењају своју националну свест и национално име. Назив "Бошњаци" употребљавају од 1993. године, када је на Првом бошњачком сабору у Сарајеву донета одлука о преименовању дотадашњих југословенских Муслимана у Бошњаке.

Голија (Србија)

Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 m). Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара.

Дринска бановина

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Нови Пазар

Нови Пазар је град у Рашком округу, на реци Рашки, у средишту Новопазарског поља или Старога Раса. Према попису из 2011. у насељеном месту Нови Пазар било је 66.527 становника. Шире подручје града Новог Пазара има 100.410 становника.

Област

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

природни/географски (Посавина),

историјски (Рашка област),

економски (Рурска област) и

етнички (Квебек).Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је административно-територијална јединица.

Озрен

Озрен може да се односи на:

Озрен (Србија), планина у Србији

Озрен (Босна и Херцеговина), планина у Босни и Херцеговини

Манастир Озрен, манастир Српске православне цркве у Републици Српској, Босна и Херцеговина

Озрен (Илијаш), насеље у општини Илијаш, Федерација Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина

Озрен (име), српско мушко име

Озрен (Рашка област), планина у Србији

Озрен (Рашка)

Озрен је планина у југозападној Србији, која се налази у подједнакој близини Бродарева и Сјенице и у подножју крашких масива Јадовника са запада и Гиљеве са истока. Највиши врх планине је Орловача, који има 1.693 м нв.

На падинама планине Озрен извире река Увац, док под планином свој ток има и Лим. У непосредној близини Озрена је и гранични прелаз Гостун према Црној Гори.

Општина Црна Трава

Општина Црна Трава је општина Јабланичког округа на југоистоку Србије. По подацима из 2002. општина је имала 2.563 становника, а према последњем попису 2011. године 1.663 становника. Центар општине је село Црна Трава која има 434 становника.

Пештерска висораван

Пештерска висораван (позната и само као Пештер) је крашка висораван (надморска висина од 1150-1250m) у југозападној Србији, југоисточно од Сјенице, а северозападно од Тутина. Пештерска висораван је извориште тресета који својим био-потенцијалом спада у наквалитетнији тресет, како у Европи, тако и у свету. Богата је суватима за испашу оваца (крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких оваца или пештерско-тутинских оваца , попут пештерског сира). Пештерска висораван садржи и Пештерско поље (надморска висина од 1150m), површине од 63 km2. Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине Бошњаци и Срби, а има и нешто Албанаца на крајњем истоку области (према Космету).

Археолози Музеја Рас су 2013. пронашли остатке старословенских храмова на пештерској висоравни.

Први српско-турски рат

Први српско-турски рат 1876—1877. (у народу познат и као Јаворски рат) се водио између Османског царства и Кнежевине Србије након устанка у Херцеговини који је избио 1875. Српска војска није била успешна у окршају са Турском током овог рата. После првих сукоба са турском војском претрпела је поразе на Јужној Морави, код Ђуниса и Делиграда. Са Црном Гором није била развијена ратна стратегија. Први српско-турски рат завршен је миром који је потписан у Цариграду 28. фебруара 1877. године. Србија је задржала све своје територије које је имала пре рата.

Рашка

Српска држава Рашка, односно Великожупанска Србија, је била једна од српских средњовековних држава, која је постојала од средине 11. до почетка 13. века. Првобитно је обухватала југозападне делове данашње Србије, североисточне делове данашње Црне Горе и најисточније делове данашње Босне и Херцеговине, а највећи успон је доживела за време владавине великог жупана Стефана Немање (1166—1196), када је обухватила и друге српске области. Главно државно и црквено средиште великожупанске Србије налазило се у Старом Расу, недалеко од данашњег Новог Пазара.Владари ове државе су носили титулу великих жупана. Успон ове српске државе започео је крајем 11. века, за време владавине великог жупана Вукана I који је водио успешне ратове против Византије. Српски велики жупани су одржавали блиске везе са владарима суседне српске краљевине Дукље. Рашки велики жупан Стефан Немања је у другој половини 12. века постао најмоћнији међу српским владарима створивши јединствену државу која је обухватала скоро све српске земље, тако да је великожупанска Србија постала језгро јединствене државе Немањића која се даље развијала као средњовековна Краљевина Србија у 13. веку, а потом и Српско царство у 14. веку.

Само име Рашка (лат. Rassia — Расија) први пут се помиње 1189. године. Од тада Млечани, Немци и Мађари до 18. века Србију често називају Расција (лат. Rascia), а сходно томе су и Србе често називали Рашанима, односно Расцијанима (лат. Rasciani) или Рацима и слично. Име Рашка је данас сачувано у имену Рашког округа у Србији, а територија некадашње Рашке је данас позната под географским именом Рашка област.

Рашка (вишезначна одредница)

Рашка има више значења:

Рашка - средњовековна српска држава

Рашка (жупа) - средњовековна српска жупа у сливу истоимене реке

Рашка епархија, средњовековна епископија, данас део Рашко-призренске епархије

Рашка област - географска и историјска област

Рашка (река) - река која протиче кроз Нови Пазар и истоимену област

Рашка (град) - град на ушћу истоимене реке у Ибар

Рашка Граштица - село у Бугарскоj, Ћустендилска област

Општина Рашка - општина у Републици Србији

Рашка област (Краљевина СХС) - управна област у Краљевини СХС од 1922. до 1929. године.

Рашки округ - управни округ у Републици Србији

Мала Рашка, назив за области настањене Рашанима (Србима) у јужним областима Панонске низије током раног новог века:

Мала Рашка у Банату, српска историјска областу у Банату током 16. и 17. века

Мала Рашка у Славонији, српска историјска областу у Славонији, од 16. до 18. века

Рашка Гора - место у Босни и Херцеговини

Рашка школа - архитектонски стил у српском средњовековном градитељству

Рашка окружна лига у фудбалу - окружна фудбалска лига у Републици Србији

Рашка Немањић - измишљени лик

Мала хидроелектрана Рашка

Рашка (река)

Река Рашка је лева притока Ибра у Рашкој области у Србији. Дуга је 60 km. Извире, јужно од манастира Сопоћани, јаким врелом из мале пећине у близини контакта тријаских кречњака и палеозојских шкриљаца. Врело је каптирано за хидроцентралу Рас, која је пуштена у рад 1953. Од већих притока прима Људску реку. Највеће место на реци је Нови Пазар.

Овде се налази Мала хидроелектрана Рашка.

Рашка епархија

Рашка епархија је древна српска православна епархија, која је постојала од почетка 11. до почетка 19. века. Средишња област ове епархије налазила се у Рашкој жупи, на простору око Старог Раса. Рашка епископија је првобитно била у саставу Охридске архиепископије, а почевши од 1219. године њено подручје се налазило у саставу новоустанвљене српске аутокефалне Жичке архиепископије и потоње Пећке патријаршије. У раздобљу од 1557. до 1766. године, била је једна од најзначајнијих епархија у саставу обновљене Српске патријаршије, а тадашњи рашки јерарси су носили почасни наслов митрополита. Поједини рашки митрополити су бирани и на положај српског патријарха. Након укидања Пећке патријаршије (1766), Рашка епархија је потпала под управу Цариградске патријаршије, која је 1808. године ову епархију спојила са Призренском епархијом, чиме је створена обједињена Рашко-призренска епархија.

Салих Селимовић

Салих Селимовић (Тешањ, 25. октобар 1944), је српски историчар, професор и публициста из Сјенице. Познат је по својим истраживањима у областима историје исламизације југословенских простора, демографији и миграцијама становништва. Добитник је Вукове награде за 2013. годину.

Санџак (област)

Санџак је историјски геополитички регион између Србије и Црне Горе, а који је име добио по некадашњем Новопазарском санџаку (1878–1913), са чијим се историјским границама делимично подудара. Санџак не постоји као званичан регион Србије нити Црне Горе.

Стара Србија

Стара Србија је историјски и географски појам, настао у 19. веку под утицајем геополитичких промена које су наступиле стварањем Кнежевине Србије, након чега је за области које су чиниле језгро средњовековне Србије, а које су остале под турском влашћу, почео да се употребљава појам Стара Србија. Просторни опсег појма Стара Србија се у стручној литератури и публицистици употребљава у ширем или ужем значењу. У ужем смислу, појам обухвата Стару Рашку, Косово, Метохију и највећи део Вардарске Србије, данас Вардарске Македоније, док у ширем смислу обухвата целу Вардарску Србију и делове Егејске Македоније.

Стари Влах

Стари Влах је историјска и географска област на југозападу Србије. Обухвата области сјеверно од ријеке Лима и источно од Дрине, у сливу Моравице и Увца сјеверно од Сјенице.

На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком облашћу, на истоку са Шумадијом, а на сјеверу са Колубарском облашћу.

Стари Влах је административно распоређен у оквирима Златиборског и Моравичког округа. Обухвата општине Прибој, Пријепоље, Нову Варош, Чајетину, Ужице, Ариље и Ивањицу, као и дијелове општине Сјенице.

Стари Влах је планинска регија, па се становништво бави углавном сточарством. Отуда и води име – влах је био назив за сточара. Област је богата водом. У регији се развија сеоски туризам. На Старом Влаху се налазе масиви Златибора и Златара. Они одређују подјелу Старог Влаха на Златиборски Стари Влах (обухвата планину Златибор и Ужице), Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице) и Златарски Стари Влах (обухвата Златар).

Читава ова област је богата културно-историјским знаменитостима. Једна од најпознатијих је манастир Милешева код Пријепоља.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.