Рашка

Српска држава Рашка, односно Великожупанска Србија, је била једна од српских средњовековних држава, која је постојала од средине 11. до почетка 13. века. Првобитно је обухватала југозападне делове данашње Србије, североисточне делове данашње Црне Горе и најисточније делове данашње Босне и Херцеговине, а највећи успон је доживела за време владавине великог жупана Стефана Немање (1166—1196), када је обухватила и друге српске области. Главно државно и црквено средиште великожупанске Србије налазило се у Старом Расу, недалеко од данашњег Новог Пазара.[1]

Владари ове државе су носили титулу великих жупана. Успон ове српске државе започео је крајем 11. века, за време владавине великог жупана Вукана I који је водио успешне ратове против Византије. Српски велики жупани су одржавали блиске везе са владарима суседне српске краљевине Дукље. Рашки велики жупан Стефан Немања је у другој половини 12. века постао најмоћнији међу српским владарима створивши јединствену државу која је обухватала скоро све српске земље, тако да је великожупанска Србија постала језгро јединствене државе Немањића која се даље развијала као средњовековна Краљевина Србија у 13. веку, а потом и Српско царство у 14. веку.

Само име Рашка (лат. Rassia — Расија) први пут се помиње 1189. године. Од тада Млечани, Немци и Мађари до 18. века Србију често називају Расција (лат. Rascia), а сходно томе су и Србе често називали Рашанима, односно Расцијанима (лат. Rasciani) или Рацима и слично. Име Рашка је данас сачувано у имену Рашког округа у Србији, а територија некадашње Рашке је данас позната под географским именом Рашка област.

Српска држава Рашка
Великожупанска Србија
Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr

Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Србија
Главни град Стари Рас
Друштво
Службени језик српскословенски
Религија православље
Политика
Облик државе монархија
 — Велики жупан Вукан I
  Урош I
  Урош II
  Стефан Немања
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1083. (као саставни део Српске дукљанске краљевине)
 — Укидање 1217. (проглашена краљевином)
 — Статус бивша држава
Земље претходнице и наследнице
Рашке
Претходнице: Наследнице:
Seal Vojislavljevici (Duklja).png Дукља Краљевина Србија Flag of Serbia 1281.svg
Портал:Историја
Stari Ras
Рушевине старог града Раса
Tvrdjava Zvecan
Рушевине старог града Звечана
Bosansko krajiste02
Продор Турака у Рашку средином 15. века

Рашка држава Србија

У савременим византијским историјским изворима из 11. и 12. века, држава великих жупана је увек означавана као Србија, а обласни назив Рашка се јавља тек крајем века, и то прво у изворима латинског, а потом и српско порекла. Повратна историографска употреба појма Рашка за целокупно великожупанско раздобље (11. и 12. век) проистекла је из казивања позног Барског родослова, у којем се унутрашњост Србије источно од реке Дрине назива Рашком и у склопу казивања о знатно старијим временима. На основу такве употребе овог појма, у старијој историографији је појам Рашке понекад употребљаван чак и за првобитну српску државу династије Властимировића која је постојала од 7. до 10. века. Међутим, таква употреба се показала као неоправдана, пошто је сам град Рас у то време, према сведочењу списа De administrando imperio, још увек имао примарну функцију пограничне тврђаве.[2][3]

Тек око 970. године, када је створен византијски Катепанат Рас, ствара се административно језгро у којем ће 1018. године, након обнове византијске власти, бити установљена Рашка епархија.[1][4] Током времена, употреба рашке одреднице се из назива епархије протегнула на читаву област која је била у надлежности рашких епископа. Међутим, током читаве друге половине 11. и прве полоине 12. века, српско-византијске борбе су вођене у непосредној близини Раса, односно на просторима између Раса, Звечана и Липљана. Тек у другој половини 12. века византијска власт је потиснута даље према југу, те се тако и област Раса нашла у залеђу, поставши главно средиште српске великожупанске државе, која се управо од тада назива и Рашка.

Најзначајнији владари српске велликожупанске државе током 11. и 12. века били су Вукан I, Урош I, Урош II и Стефан Немања, који је крајем 12. века под својом влашћу објединио готово све српске земље. Почетком 13. века, великожупанска Србија је заслугом Стефана Немањића уздигнута на степен краљевине, чиме је започело ново раздобље у њеној историји.

Списак великих жупана Рашке

Списак великих жупана Рашке обухвата велике жупане који су владали Рашком од доба њеног прикључења краљевини Дукљи под краљем Константином Бодином (1081—1101) до њене трансформације у краљевину Србију под Стефаном Првовенчаним (велики жупан 11961202. и 12041217, краљ 1217—1228). Сви су припадали породици Вукановић, али се последњи жупани из њеног бочног низа по Немањи (1166/1168—1196) називају Немањићи.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Ћирковић 2004, стр. 31.
  2. ^ Moravcsik 1967.
  3. ^ Ферјанчић 1959.
  4. ^ Живковић 2004, стр. 173-176.

Извори и литература

Извори

Литература

Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Буда (Рашка)

Буда (рум. Buda) је насеље је у Румунији у округу Сучава у општини Рашка. Oпштина се налази на надморској висини од 423 m.

Грб општине Рашка

Општина Рашка користи нехералдички амблем у две верзије: двобојној и у боји. Елементи који се појављују на амблему Рашке су: натпис Рашка, планина (Копаоник), мост, купола цркве (могуће је да представља куполу манастира Градац), зупчаник, укрштени чекићи и река (Ибар).

Думбравени (Рашка)

Думбравени (рум. Dumbrăveni) је насеље је у Румунији у округу Сучава у општини Рашка. Oпштина се налази на надморској висини од 413 m.

Жахалија (Сучава)

Жахалија (рум. Jahalia) је насеље је у Румунији у округу Сучава у општини Рашка. Oпштина се налази на надморској висини од 439 m.

Западна Славонија

Западна Славонија је географска и историјска област у Славонији. Као географски појам, данашња Западна Славонија обухвата (у ширем смислу) читаву западну половину Славоније, односно простор између Саве и Драве који се простире приближно од реке Илове на западу до Пожешке котлине на истоку. У ужем смислу, појам Западне Славоније се такође користи за означавање простора који је од 1991. до 1995. године обухватала тадашња САО Западна Славонија, која је била у саставу Републике Српске Крајине.

Захумско-рашка епархија

Захумско-рашка епархија (ориг. Захумско-расијска епархија), или Никшићка епархија, била је епархија при Митрополији црногорској (Цетињској архиепископији) од 1878. до 1920. Затим се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије од 1920. до 1931.

Ибар

Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 272 km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у Западну Мораву се улива код Краљева. Површина слива износи 13.059 km². Припада Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Гокчаница, Ситница, Јошаница и Рибница са десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су: Рожаје, Рибариће, Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Лешак, Рашка, Баљевац, Ушће, Богутовац, Матарушка Бања и Краљево.

На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и друга природна богатства, као што су рудници каменог угља (рудници Ушће и Јарандо), магнезита (рудник Бела Стена), копаонички рудници олова, цинка и сребра.

Копаоник

Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

Област

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

природни/географски (Посавина),

историјски (Рашка област),

економски (Рурска област) и

етнички (Квебек).Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је административно-територијална јединица.

Општина Рашка

Општина Рашка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у југозападном делу Србије, у Рашком округу. Према попису становништва из 2011. године општина Рашка има 24.678 становника и 61 насељено место. Већину чине Срби (97,80%).

Општина Рашка (Сучава)

Рашка (рум. Râşca) општина је у Румунији у округу Сучава.Oпштина се налази на надморској висини од 421 m.

Рашка (Сучава)

Рашка (рум. Rașca) је насеље је у Румунији у округу Сучава у општини Молдовица. Oпштина се налази на надморској висини од 743 m.

Рашка (град)

Рашка је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 6.590 становника.

Рашка епархија

Рашка епархија је древна српска православна епархија, која је постојала од почетка 11. до почетка 19. века. Средишња област ове епархије налазила се у Рашкој жупи, на простору око Старог Раса. Рашка епископија је првобитно била у саставу Охридске архиепископије, а почевши од 1219. године њено подручје се налазило у саставу новоустанвљене српске аутокефалне Жичке архиепископије и потоње Пећке патријаршије. У раздобљу од 1557. до 1766. године, била је једна од најзначајнијих епархија у саставу обновљене Српске патријаршије, а тадашњи рашки јерарси су носили почасни наслов митрополита. Поједини рашки митрополити су бирани и на положај српског патријарха. Након укидања Пећке патријаршије (1766), Рашка епархија је потпала под управу Цариградске патријаршије, која је 1808. године ову епархију спојила са Призренском епархијом, чиме је створена обједињена Рашко-призренска епархија.

Рашка област

Рашка област, односно Стара Рашка или само Рашка је географска и историјска област, која је добила име по старом граду Расу, престоници средњовековних српских владара. Током историје, просторни опсег Рашке области се постепено мењао, тако да употреба тог појма у савременој стручној литератури и публицистици зависи од конкретног историјског и геополитичког контекста.Иако је појам Рашке области знатно шири од старе Рашке жупе и слива реке Рашке, његова данашња значења су ипак ужа у односу на најшири опсег који је тај појам имао у раздобљу од 12. до 15. века, када је назив Рашка (лат. Rascia) у изворима страног порекла употребљаван и као синоним за српску државу у целини. Насупрот томе, извори домаћег порекла сведоче да је просторни опсег Рашке области био везиван првенствено за традиционалну поделу унутрашњих (загорских) српских области на источне и западне, у односу на ток реке Дрине, тако да су западне области рачунате у Босну, а источне у Рашку. У том смислу, Рашка област је обухватала источну половину српских земаља у унутрашњости.

Рашки управни округ

Рашки управни округ се налази у југозападном делу Републике Србије. Обухвата градове и општине:

Град Краљево градско насеље Краљево,

Град Нови Пазар градско насеље Нови Пазар,

Општина Тутин градско насеље Тутин,

Општина Рашка градско насеље Рашка и

Општина Врњачка Бања градско насеље Врњачка Бања.Има укупно 300.102 становника (Попис 2011.). Седиште је у граду Краљеву.

У околини Краљева налази се „мати свих цркава“ - манастир Жича. Овај духовни центар српске средњовековне државе изграђен је око 1220. године када је манастир Жича постао средиште новоосноване српске архиепископије.

Манастир Студеница саграђен је крајем XII века, као задужбина Стефана Немање, који га је богато опремио иконама и књигама. Када се он замонашио и отишао у Хиландар, бригу око манастира преузео је његов старији син Стефан, касније назван Првовенчани.

Недалеко од Новог Пазара, налази се манастир Сопоћани, настао као задужбина краља Стефана Уроша I, сина краља Стефана Првовенчаног. Сопоћани су грађени око 1260. године. Основна и највећа вредност Сопоћана су фреске, по којима се овај манастир убраја у најбоље примерке европског средњовековног сликарства.

Слатиоара (Рашка)

Слатиоара (рум. Slătioara) је насеље је у Румунији у округу Сучава у општини Рашка. Oпштина се налази на надморској висини од 479 m.

Шумадијско-рашка зона у фудбалу

Шумадијско-рашка зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге - Прва лига Крагујевца, Рашка окружна лига, Шумадијска окружна лига и Окружна лига Косовска Митровица.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Морава у сезони 2017/18. прешла је у Шумадијско-рашку зону.

У овом такмичењу учествују клубови из Рашког округа, Града Крагујевца, Општине Кнић и српски клубови из Косовскомитровачког округа.

7—12. век
12—14. век
14—15. век

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.