Рашани (Срби)

Појам Рашани, односно Расцијани (лат. Rasciani; архаични егзоним), је термин који се током позног средњовековног и раног нововековног периода употребљавао за означавање Срба, првенствено у изворима западног порекла. Појам је најчешће употребљаван у тадашњој Краљевини Угарској, односно у Хабзбуршкој монархији. Термин је првобитно изведен из назива средишње српске историјске области Рашке (лат. Rascia), а током средњовековног периода је у западним изворима често употребљаван као синоним за српску државу и српске земље у целини. Почевши од 16. века, због све веће концентрације Срба у јужним областима Панонске низије, те области су такође почеле да буду називане Рашка, односно Расција (лат. Rascia; архаични егзоним), тако да се тај појам среће на ширем простору од Баната на истоку, преко Срема и Бачке, до јужне Барање и средишње Славоније на западу. Све те области су данас у саставу савремених држава: Србије, Румуније, Мађарске и Хрватске.

У најширем смислу, појам је обухватао не само православне Србе, већ и Србе католике, као и неке посебне групе, односно Буњевце и Шокце (католички Раци).[1]

Rascia01
Мапа из 1661. године на којој је назив Rascia (срп. Расција) лоциран на подручју Баната и Срема
Rascia in pannonia 16th 18th century-sr
Приближна територија за коју је, према разним изворима, коришћен етнографски назив Расција (Rascia, Рашка, Racszag, Ráczország, Ratzenland, Rezenland) од 16. до 18. века

Етимологија

South slavic vojv map sr
Етничко подручје Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)

Демоним на латинском: Rasciani, Natio Rasciana; мађарском: Rác, множина: Rácok; њемачком: Ratzen, Raize, множина: Raizen. Назив су провитно користили Њемци и Мађари, а изведен из pars pro toto Рашка, средњовјековне српске области. Територију коју су првобитно насељавали Срби у Хабзбуршкој монархији се на латинском називала: Rascia; на мађарском: Ráczság,[2] Ráczország,[3] rácz tartomány[3] и на њемачком: Ratzenland, Rezenland.

Историја употребе назива

Будући да су Срби, од 15. века, па надаље, чинили знатан део становништва на територији данашње Војводине, многи историјски извори и мапе, настали у овом историјском периоду (15–18. век), помињу територију данашње Војводине под именима Расција и Мала Рашка. Назив Расција (лат. Rascia) се такође јавља и на подручју Славоније.

У својој „Историји Срба“, Константин Јиречек пише: „Из Србије је, већ пред крај 14. века, јака струја исељеника отишла на север. особито у Срем и Арадску жупанију. Овај покрет појачан је био поглавито тим, што су деспоти имали огромне поседе у Угарској. Поред босанских јеретика и присталица хусита становали су већ 1437. у Срему и Славонији, између Саве и Драве, многобројни Расцијани.“

По једној белешци из 1543. године, Темишвар и Арад налазили су се усред Расције (in medio Rascionarum), а тада је, по истом запису, у целом Банату владао српски језик. Банат је тада називан Мала Рашка. У то време је на простору Баната постојало седамнаест српских манастира.

Почетком 18. века, у такозваној Ракоцијевој буни, Бачку означују Србијом и српском земљом и једна и друга страна. Тако главни заповедник војних одреда који су се борили против Срба у Бачкој, Дарваш, пише 19. јула 1704: „Сва велика места Расције и с ове и с оне стране Дунава и Тисе попалили смо.“

Када су представници војвођанских Срба 1848. године однели своје захтеве Лајошу Кошуту, упозорили су га да њих вређа када их зове Раци, јер они имају своје народно и историјско име – Срби.

Аустријски путописац Александар Хекш, описујући Подунавље 1881. године, пише о крајевима које Срби насељавају: „На Дунаву и Тиси узводно станују до дубоко у Угарску, до Францовог канала (у Бачкој), до ушћа Мориша, до Сегедина (у некадашњем Тамишком Банату). Мале колоније Срба, које обављају трговину, бакалук, ниже градске занате, постоје готово у свим угарским градовима, где их зову Раци или Рашани (по покрајини Рашкој у Старој Србији).“

Од назива Раци је такође изведено и прво име Новог Сада: Рацка варош (Ratzen Stadt), односно – „Српски град“.

Неки католички интелектуалци су одвајали Рашку од Србије и Рашане од Срба

Иако су у повељама Немањића српско и рашко име синоними а поп Дукљанин пише да река Дрина дели Србију на Босну и Рашку [4] , неки католици нашег језика су у својим делима одвајали Рашку од Србије и Рашане од Срба. Тако Мавро Орбин на насловници књиге "Караљевство Словена" пише: "...DALMATIA, CROATIA, BOSNA, SERVIA, RASSIA, BVLGARIA", Андрија Качић Миошић у књизи "Разговори угодни народа словинскога" за краљеве Дукље пише да су владали у "србској земљи" (На 1077. Краљеваше у србској земљи краљ Михајло. На 1100. Краљева је у србској земљи и у Далмацији краљ Бодин.) [5] док су му Немањићи краљеви словински од којих је Стефан Првовенчани краљ од Рашије и Далмације. Мартин Сегон бискуп Улциња из 15. века, пореклом Србин из Новог Брда описује Рашане, Влахе и Србе:

„Рашани, наиме, први становници ове покрајине, дивљи и ратоборни, насељавају онај дио који лежи према ријекама Дрини, Сави и Истру (Дунав). Власи су планинци, дивљи род људи — они су богати само стадима стоке, а други дио, који је окренут Дарданцима, Македонцима и Трибалима, Срби, људи блаженог начина живота и питомијег и лијепог изгледа, зато што се простиру више ка југу и због многих путујућих трговаца.”

[6]

Мапе

Rasciani Banat

Назив Rasciani на подручју Баната

Rascia Banat01

Мапа из 1590. године, на којој је убележен назив Rascia, на подручју Баната

Blaeu 1645 - Walachia Servia Bulgaria Romania

Мапа из 1645. године, на којој је убележен назив Rascia, на подручју Баната

Rascia Banat02

Карта Баната из прве половине 17. века, на којој је убележен назив Rascia

Sclavonia Croatia Bosnia Dalmatia 1609

Карта из 1609. године, на којој је убележен назив Rascia на подручју Славоније

Blaeu 1645 - Sclavonia Croatia Bosnia cum Dalmatiæ parte

Карта из 1630. године, на којој је убележен назив Rascia на подручју Славоније

Sclavonia Croatia Bosnia Dalmatia 1643-50

Карта из 1643-50. године, на којој је убележен назив Rascia на подручју Славоније

Ratzen Stadt01

Карта Новог Сада из 1745. године, на којој је Нови Сад убележен под именом Ratzen Stadt

Ratzen stadt 18thcentury

Карта са почетка 18. века, на којој се види Нови Сад (Ratzen Stadt) са околним селима

A general map of Turkey in Europe, Hungary, 1736

Карта Славоније из 1735. године, на којој се види назив Ratzians

Види још

Референце

  1. ^ Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš". Njegoš. 1985. »У другој су биле све могуће нације, међу њима и „католички Раци", тј. Буњевци и Шокци.«
  2. ^ Rascia, Časopis o Srbima u Vojvodini, Godina I, Broj 1, Vršac, Maj 1996.
  3. 3,0 3,1 Летопис Матице српске. 205-210. У Српској народној задружној штампарији. 1901. стр. 20. »... и да je Иза- бела ту у области, Koja ce звала Cpoiija (Ráczország, rácz tartomány), за поглавара поставила 1542 ПетровиКа: Из AuaÄHJeea дела видимо, да je ПетровиК управл>ао банат- ским и сремским Србима, да je био велик ...«
  4. ^ LJETOPIS SVEŠTENIKA DUKLJANSKOG, KRALJEVSTVO SLOVENA, IX poglavlje. приступљено 24.12.2016. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Kačić Miošić, Andrija (приступљено 24.12.2016). Razgovor ugodni naroda slovinskoga. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Сегон, Мартин. Књижевност Црне Горе од 12. до 19. вијека — писци средњовјековног латинитета, књига 1., стр.245. Цетиње: Обод.

Литература

  • Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš". Njegoš. 1985. »У другој су биле све могуће нације, међу њима и „католички Раци", тј. Буњевци и Шокци.«
  • Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
  • Милан Туторов, Мала Рашка а у Банату, Зрењанин, 1991.
  • Расциа, Часопис о Србима у Војводини, година I, број 1, Вршац, Мај 1996.
  • Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
  • Шулетић, Небојша С. (2015). „Становништво санџака Пакрац према попису из 1565. године”. Зборник о Србима у Хрватској. 9: 7—30.
Срби

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чини око 84,5% (2011) становништва (без Косова и Метохије), Босни и Херцеговини (око 38%) и Црној Гори, где их има 28,73%. У мањем броју, Срба има и у Хрватској, Мађарској, Румунији, Северној Македонији, Бугарској и Албанији, као и у разним земљама у дијаспори.

Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су готово идентични бошњачки, хрватски и црногорски, а који припада групи индоевропских словенских језика, конкретно њеној јужнословенској подгрупи.

Француз Арни Барби изрекао је можда најлепше мишљење о Србима, које је он добро упознао током Првог светског рата. "Србима је херојство у крви и њихова прошлост није ништа друго до дуга драматична борба током које никада није поништена њихова чудесна снага".

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.