Рат за Џенкинсово уво

Рат за Џенкинсово уво је био сукоб између Велике Британије и Шпаније који је трајао од 1739. до 1748, мада су главне борбе окончане до 1742. Његово необично име, које је сковао Томас Карлајл 1858. се односио на ухо откинуто од Роберта Џенкинса, капетана британског трговачког брода. Ово откинуто ухо је касније показано пред Парламентом Велике Британије. Прича о откидању Џенкинсоновог увета, као и укрцавање шпанских војника на његов брод, је послужила као повод за рат против Шпанске империје, наводно да се Шпанија подстакне да не прекрши уносни асјенто уговор (продају робова у Шпанској Америци коју су вршили британски трговци).[2]

Настојања Шпаније да сузбије кријумчарску делатност трговину у Западну Индију и Средњу Америци изазвало је крајем октобра 1739. године нови поморски рат. Сматрајући шпанске колоније у Америци главним објектом напада, Велика Британија је пре објаве рата упутила у Западну Индију адмирала Едварда Вернона са ескадром од девет ратних бродова. Вернон је 22. новембра заузео град Портобело на Панамској превлаци, одакле су Шпанци упућивали ка Европи Сребрну флоту. У марту 1740. године бомбардовао је Картахену у Колумбији, а затим је заузео Чагрес на Панамској превлаци где су Британци дошли до великог плена.

У Западну Индију Шпанија је упутила јула 1740. године појачања а одмах за њом и Француска која је била у уговорној обавези да брани шпанске територије. Зато су Британци морали да ангажују нове снаге, које су тамо приспеле у јануару 1741. године. Рат у Западној Индији је убрзо прерастао у колонијални рат Велике Британије, Шпаније и Француске.

После 1742. године рат је дефинитно био утопљен у шири Рат за аустријско наслеђе у који је била укључена већина европских сила. Мир је постигнут споразумом из Ахена 1748. Из енглеске перспективе, рат је био значајан јер су први пут мобилисани пукови америчких колониста, начињени делом редовне британске војске и послати да се боре ван Северне Америке.

Рат за Џенкинсово уво
Део [[]]
A new and correct map of the trading part of the West Indies

Трговачки путеви у Западној Индији
Време:1739–48
Место:Нова Гранада и Кариби; Флорида и Џорџија; Тихи и Атлантски океан.
Резултат:
  • Status quo ante bellum без територијалних промена.
  • Стратешки британски војни пораз на карипском бојишту.
  • Британска инвазија на Флориду је одбијена.
  • Шпанска инвазија на Џорџију је одбијена.
  • Ахенским миром су окончана непријатељства.[1]
  • Велика Британија се Мадридским миром одрекла својих права на асјенто.
Сукобљене стране
Краљевство Велика Британија Велика Британија Шпанија Шпанска империја

Референце

  1. ^ Hakim 2002, стр. 19.
  2. ^ Olson 1996, стр. 1121–22.

Литература

  • Војна енциклопедија, Кадис
  • Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani.
  • Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke. Beograd: Tehnička knjiga.
  • Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006.
  • Olson, James (1996). Historical Dictionary of the British Empire. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-29366-5.
  • Hakim, Joy (2002). A History of the US:. Book 3: From Colonies to Country 1735–1791. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515323-1.
Англо-шпански рат

Појам Англо-шпански рат може да се односи на:

Англо-шпански рат (1585—1604)

Англо-шпански рат (1625—1630)

Англо-шпански рат (1654—1660)

Англо-шпански рат (1727—1729)

Рат за Џенкинсово уво

Англо-шпански рат (1796—1808)

Битка код Портобела

Битка код Портобела вођена је 21. новембра 1739. године између британске и шпанске флоте. Део је Рата за Џенкинсово уво, а завршена је победом британске флоте.

Битке код Картагине

Појам Битка код Картагине може да се односи на:

Опсада Картагине - Трећи пунски рат

Битка код Картагине (238) - Година шест царева

Битка код Картагине (533) - или Битка код Ад Децимума, део Вандалског рата

Битка код Картагине (698) - Византијско-арапски ратови

Битка код Картахене де Индијас - Рат за Џенкинсово уво

Битка код Картагине (1861) - Амерички грађански рат

Вицекраљевство Перу

Вицекраљевство Перу (шп. Virreinato del Perúis) је била шпански колонијални административни дистрикт, основан 1542. године, који је изворно садржао већину јужноамеричке Шпанске империје, вођено из главног града Лиме. Вицекраљевство Перу је било једно од два Шпанска Вицекраљевства у Америкама од 16. до 18. века.

Међутим, Шпанија није могла да оспори Португалску експанзију у Бразилу преко меридијана. Споразум из Тордесиљаса је постао безначајан између 1580. и 1640. године док је Шпанија контролисала Португалију. Стварање вицекраљества Нова Гранада и Рио де ла Плата (науштрб териотрије Перуа) је смањило утицај Лиме и пребацило уносно Андско трговање у Буенос Ајрес, док се пад рударске и текстилне производње убрзавао до прогресивног опадања Вицекраљевства Перуа. На крају, вицекраљевство се распушта, као и већина Шпанске империје, када се суочава са националним покретима независности на почетку 19. века. Ови покрети воде до формирања данашњих држава Перу, Чиле, Колумбија, Панама, Еквадор, Боливија, Парагвај, Уругвај, Аргентина, Гвајана и Тринидад и Тобаго на територији која је у једном тренутку чинила Вицекраљевсто Перу.

Рат за аустријско наслеђе

Рат за аустријско наслеђе вођен је у периоду од 1740. до 1748. године између Пруске, Баварске, Саксоније, Француске, Шпаније, Напуљске краљевине, Ђенове, Фалачке, Келна и Шведске са једне и Аустрије, Велике Британије, Холандије, Хановера, Пијемонта и Русије са друге стране. У подсукобе рата спадају Рат краља Џорџа у Северној Америци, Рат за Џенкинсово уво (који је званично избио 23. октобра 1739), Први Карнатски рат у Индији и Први и Други шлески рат.

Рат је почео под изговорм да Марија Терезија не може од свог оца Карла VI да наследи хабзбуршки престо, пошто је Салијски законик који је забрањивао женама да наследе престо био згодан изговор који су искористиле Пруска и Француска да оспоре моћ Хабзбурга. Аустрију су подржавали Велика Британија и Низоземска република, традиционални непријатељи Француске, као и Краљевство Сардинија и Кнежевина Саксонија. Француска и Пруска су биле у савезу са Кнежевином Баварском.

Шпанија, која је била у рату са Британијом око колонија и трговине још од 1739. је ушла у рат у Европи како би повратила свој утицај у северној Италији, како би поништила аустријску доминацију над Апенинским полуострвом коју је она постигла на штету Шпаније као последицу Рата за шпанско наслеђе почетком 17. века. Рат се окончао Ахенским миром 1748. године.

Рат краља Џорџа

Рат краља Џорџа је назив за војне операције које су вођене у Северној Америци између 1740. и 1748. године. Овај рат представља део Рата за аустријско наслеђе у Европи. Трећи је од четири Француска и индијанска рата.

Рат за Џенкинсово уво је званично отпочео када је шпански командант одсекао ухо енглеском капетану Роберту Џенкинсу и рекао му да га однесе свом краљу. Рат је избио 1739. године између Шпанаца и Британаца и главни сукоби вођени су у Карибима и Џорџији а у Рат краља Џорџа ескалирао је када у рат, на страну Шпанаца, улазе Французи. Током рата британске колонијалне снаге су заузеле француско утврђење Луизбург на острву Кејп Бретон у Новој Шкотској али је оно враћено Француској по одредбама Споразума из Ахена.

Рат краља Џорџа није решио спорна питања између Велике Британије и Француске. У даљем току сукоба Аустрија је своју подршку пружала Француској а не Великој Британији док је Британија наставила борбе са новим савазницима Пруском и Руском Империјом. Овај сукоб прерастао је у Седмогодишњи рат у Европи (Француски и индијански рат у Северној Америци), четврти у низу Француских и индијанских ратова.

Роберт Волпол

Роберт Волпол, први гроф од Орфорда (енгл. Robert Walpole, 1st Earl of Orford; 26. август 1676 – 18. март 1745), познат пре 1742. као сер Роберт Волпол (енгл. Sir Robert Walpole), био је британски државник који се обично сматра првим премијером Велике Британије. Иако позиција премијера Велике Британије у то време није била законски дефинисана, нити се термин званично користио, Волпол је признат као председник владе јер је de facto имао највећи утицај у оквиру владе.

Волпол је био виговац и изабран је за посланика у британском парламенту 1701. године. Обављао је државне функције у време владавине Џорџа I и Џорџа II. Поједини историчари броје Волполов мандат „премијера“ од 1730. године, када је, са повлачењем са власти Лорда Таунсенда, Волпол постао једини и неоспорни вођа кабинета. Међутим, углавном се Волполов мандат „првог министра“ рачуна од 1721. када је постао први лорд Трезора. Тадашња штампа, посебно опозициона, далеко више се бавила Волполом него Таунсендом. Волпол је био премијер све до 1742, што га чини не само првим већ и најдуговечнијим председником владе у британској историји.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.