Ратно стање

Ратно стање је посебно правно стање у држави која је у рату. То значи да на сцену ступају посебни ратни закони и кршење истих изазива далеко озбиљније последице по прекршиоца него у мирнодопском стању. На пример неодазивање на војни позив у миру доноси у најгорем случају затворску казну, док у рату последица може бити и смртна казна и то по „кратком поступку“, без права жалбе и сл...

Током ратног стања ограничава се слобода говора, кретања и друге грађанске слободе.

Ратно стање проглашава особа са највишим звањем и угледом у држави. (Краљ, Председник Републике...)

Пре увођења ратног стања обично, ако има времена, пре напада непријатеља, претходи стање "непосредне ратне опасности"

У Србији

У бившој СР Југославији, ратно стање је заведено само једном, 24. марта 1999. године, након почетка НАТО бомбардовања, и то након што је претходног дана заведено стање „непосредне ратне опасности“, услед наређења генералног секретара НАТО-а, Хавијера Солане да се отпочне са акцијом. Уредбом владе Црне Горе, овакво стање се није односило на ову републику, услед малих дејстава.

1. мај

1. мај (01.05) је 121. дан у години по грегоријанском календару (122. у преступној години). До краја године има још 244 дана.

13. децембар

13. децембар (13.12.) је 347. дан године по грегоријанском календару (348. у преступној години). До краја године има још 18 дана.

20. јун

20. јун (20.6.) је 171. дан године по грегоријанском календару (172. у преступној години). До краја године има још 194 дана.

21. јул

21. јул (21.7.) је 202. дан године по грегоријанском календару (203. у преступној години). До краја године има још 163 дана.

22. јануар

22. јануар је двадесет други дан у години у Грегоријанском календару. 343 дана (344 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

25. август

25. август (25.08.) је 237. дан у години по грегоријанском календару (238. у преступној години). До краја године има још 128 дана.

25. јул

25. јул (25.7.) је 206. дан године по грегоријанском календару (207. у преступној години). До краја године има још 159 дана.

26. октобар

26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години). До краја године има још 66 дана.

26. фебруар

26. фебруар (26.02) је 57. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 308 дана (309 у преступној години).

Ђорђе Маринковић

Ђорђе Маринковић (Кладово, 19. септембар 1891 — 1977, Париз) био је српски самоуки музичар (свирао је све жичане инструменте, хармонику и флауту) и члан оркестра краљевске гарде. Учествовао је у Другом светском рату и био је војник на Солунском фронту. Ратно стање и страдања српске војске изнедрила су песму „Тамо далеко", чији је Ђорђе Маринковић композитор.

Ванредно стање

Ванредно стање је објава државе којом се суспендују извесне нормалне функције власти, упозоравају грађани да измене своје уобичајене начине понашања и којом се наређују државним агенцијама да реализују већ припремељне планове у случају ванредног стања. Ванредно стање се може искористити и као образложење за суспендовање грађанских слобода. Ванредна стања се обично проглашавају у време природних непогода, током периода грађанских немира или проглашења рата (тада се оно у неким земљама назива ратно стање). У римском праву, јустицијум је еквивалент ванредном стању.

У неким државама ванредно стање и његове последице на грађанске слободе и владине активности су регулисане уставима или законима који ограничавају овлашћења која се могу дозволити или права која се могу суспендовати током ванредног стања.

Заратустра

Заратустра или Заратуштра (авестански: Zaraθuštra), познат и као Зороастер (грчки: Ζωροάστρης) је био древни персијски филозоф и пророк, оснивач маздаизма, култа мудрости, и централна фигура потоње религије, зороастризма. Сматра се да је живео око 1200. п. н. е.

Суштина његовог учења се може сажети у следећој изреци: Humata, Hukhta, Huvarshta (Добре мисли, добре речи, добра дела). Према Заратустри, основу наше земаљске егзистенције представља космичка борба између Истине (пахлави: Ahlāyīh) и Лажи (пахлави: Druz), која се често представља као борба између добра и зла, или светлости и таме, у западној парадигми. У каснијем зороастризму, супротстављене силе у овој борби се називјау Ахура Мазда (Бог) и Ахриман (Ђаво).

Оксфордски речник га поставља на прво место хронологије филозофа, као оснивача филозофског система мазда-јасна (авестански: мазда – мудрост, јасна – обожавање). Претпоставља се да су заратуштровци, поштоваоци мудрости, преносили знање персијским Грцима, који су касније употребљавали сличан појам, философија.

Милитаризам

Милитаризам је оријентација одржавања јаких војних снага њихове припремљености и мотивисаности и, једним делом, становништва за ратно стање. Милитаризам се посебно изражава кроз оријентацију да се војна опција искористи пре него што су остале опције исцрпљене.

Милитаризам је шватање владе или народа да држава треба одржавати јаку војну моћ, те да је треба користити агресивно, не би ли проширила своје националне интересе и/или вредности. Такође може да се односи и на глорификацију војске и идеала професионалног војног сталежа и на „доминантни статус оружаних снага у администрацији или политици једне државе”.

Милитаризам је служио као значајан елемент империјалистичких или експанзионистичких идеологија неколико нација кроз историју. Виђенији примери укључују античко Асирско царство, грцки полис Спарте, Римско царство, нацију Азтека, Прушко краљевство, Хабзбуршку монархију, Отоманско царство, Јапан у царском добу, Совјетски Савез, нацистичку Немачку, Италију за време владавине Бенита Мусолинија, Немачко царство, Британско царство, као и прво Француско царство под вођством Наполеона.

Народна Република Пољска

Народна Република Пољска (пољ. Polska Rzeczpospolita Ludowa) било је службено име Пољске од 1952. до 1990. године. Иако су комунисти преузели контролу над земљом одмах након ослобођења од нацистичке Немачке 1944, име државе је промењено тек након осам година.

Совјетски Савез је имао много утицаја на унутрашње и спољне послове, а војници Црвене армије су били стационирани у земљи (1945 — 500.000; 1955 — 120.000 до 150.000; 1989 — 40.000). Године 1945, совјетски генерали и саветници чинили су 80% официрског кадара пољске војске. Пољска уједињена радничка партија била је доминантна политичка партија током постојања Народне републике.

Председник СФРЈ

Председник СФРЈ је био шеф државе од 1953. до 1980. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (раније у Федеративној Народној Републици Југославији).

Једини носилац ове функције био је доживотни председник Јосип Броз Тито.

Предсједник Републике Хрватске

Предсједник Републике Хрватске је шеф државе у Хрватској.

Он представља и заступа Републику Хрватску у земљи и иностранству, брине се за редовно и усклађено дјеловање те за стабилност државне власти. Као врховни командант Оружаних снага Републике Хрватске одговара за одбрану независности и територијалне цјеловитости Републике Хрватске.

Предсједнички мандат траје пет година и може бити изабран највише два пута. Предсједничка дужност неспојива је с било којом јавном или професионалном дужношћу. Он не смије бити члан политичке партије (након избора за предсједника у странци подноси оставку и о томе обавјештава Хрватски сабор).

Предсједник Црне Горе

Предсједник Црне Горе је шеф државе Црне Горе. Предсједнички мандат траје 5 година. Сваки предсједник може да има максимално два мандата, бира се на непосредним изборима и тајним гласањем. У случају ратног стања мандат предсједника Црне Горе ће бити продужен за онолико дуго колико ратно стање постоји.

Мандат предсједника престаје када мандат за који је он био изабран истекне или у случају опозива или оставке. Предсједник може да буде опозван од стране Скупштине, а потом Уставни суд треба да одлучи да ли је прекршио одредбе Устава. Поступак за утврђивање повреде Устава покреће се од стране Скупштине.

Предсједник предлаже премијера и врховни је командант Војске. Сједиште Предсједништва је у старој црногорској пријестоници на Цетињу.

Тренутни предсједник је Мило Ђукановић.

Президијум Народне скупштине ФНРЈ

Президијум Народне скупштине ФНРЈ је био колективни шеф државе у Федеративној Народној Републици Југославији од 1946. до 1953.

Рат у Грузији (2008)

Рат у Грузији се водио у августу 2008. године између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије. Као одговор на ово уследио је руски напад на Грузију који је Москва оправдала одговором на напад на руске мировне снаге у Јужној Осетији и заштитом својих држављана у Грузији. Абхазија је такође напала грузијске снаге које су се од раније налазиле на делу њене територије након завршетка претходног рата 1993.

По извештају Уједињених нација, број избеглица из Јужне Осетије који је побегао у Русију је око 30.000 од укупно 70.000 становника који су живели ту пре рата, док је 68.000. Грузина морало да напусти своје домове.Русија и Грузија су уз посредовање Европске уније потписале примирје 15. августа 2008. у ком су се Руси обавезали да ће се повући са грузијске територије. Грузија је често исказивала незадовољство темпом руског повлачења и присуством руске војске у црноморској луци Поти.

Руска дума је званично признала независност Абхазије и Јужне Осетије 26. августа, што је Грузија окарактерисала као чин анексије. Једнострано руско признање је изазвало осуду неких земаља попут САД и неких чланица Европске уније због кршења територијалне целовитости Грузије, док је Русија претходни случај признања Косова и Метохије наводила као преседан који је омогућио сепаратистичким областима да добију независност.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.