Ратаје (Врање)

Ратаје је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 620 становника (према попису из 1991. било је 611 становника).

Овде се налази Основна школа "Бранислав Нушић" Ратаје.

Ратаје
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.620
Географске карактеристике
Координате42°29′06″ СГШ; 21°52′23″ ИГД / 42.485° СГШ; 21.873° ИГДКоординате: 42°29′06″ СГШ; 21°52′23″ ИГД / 42.485° СГШ; 21.873° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина392 м
Ратаје на мапи Србије
Ратаје
Ратаје
Ратаје на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Порекло становништва

Подаци датирају из 1903. године)[1]

Село је основао предак Војин, кад се настанио морао је крчити шуму, од њега има око 30 кућа у шестом степену сродства. Пореклом је са Косова, од куда је избегао у ово село са својим братом Ристом, када су тамо завладали велики зулуми Арбанаса. Његови су потомци: Ћосини, Павленци и Ришини. Славе. св. Арханђела. Од његовог брата Ристе воде порекло: Јашунци, Бошковићи, Милошевићи, Шукаревићи и Сејизовићи и по женској линији Бошковићи. Бошковићи воде порекло од Бошка, који је био пореклом из Босне. Био је трговац и идући путем, који је водио кроз Ратаје, заноћи у кући деда Ристе и том се приликом загледа у Кћер његову, којом се потом ожени и тако остане у селу. Он је славио св. Николу, па су и Ристинци узели исту славу.

Други по старини су Сирминци. Предак Станимир Сирминац који је избегао од Призрена, због насиља арбанашког. Од њега је остало 15 кућа у петом степену сродства; потомци су му;Трајковићи, Стојковићи, Станимировићи и Николићи. Има их око 30 кућа. Славе Ђурђиц.

После њих по старини долазе Караџинци: Њихов је предак ткз. Караџа, који је пореклом из Ћустендила. Он је био хајдук, па се тек овде у селу смирио. Од њега је остало 6 кућа у четвртом степену сродства.

Из Старе Србије су дошли десетак слуга на земљу Усеин-Паше и Сулиман-бега; и данас су врло сиромашни. То су: Џунгурци, Зунзарци, Давитовци и други.

Демографија

У насељу Ратаје живи 466 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,3 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 736
1953. 755
1961. 664
1971. 644
1981. 656
1991. 611 601
2002. 620 654
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
619 99,83 %
Македонци
  
1 0,16 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ Подаци: „Насеља“ (др. Р. Николић: Насеља српских земаља
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Момчило Златановић

Момчило Златановић (Ратаје, код Врања, 1934) је српски лексикограф, сакупљач народних умотворина Јужне Србије и врањског краја, књижевник и професор универзитета у пензији.

Рођен је у породици досељеника из Црне Траве, из братства Радовинци. Завршио је Гимназију „Бора Станковић“ у Врању (1954) и Вишу педагошку школу у Нишу – Група за српскохрватски језик и југословенску књижевност (1956). Дипломирао је на Филозофском факултету у Скопљу, на Групи за историју књижевности народа Југославије (1958), где је и докторирао (1973) с тезом „Историјске песме врањскога краја“.

Радио је као наставник српскохрватског и руског језика у Пасајну, код Гњилана, потом у Економској школи и Гимназији у Гњилану (1956–1958-1959). Од 1960. је професор и просветни саветник у Врању. Од 1967. године предаје теорију књижевности, народну књижевност и методику српскохрватског језика и књижевности на вишим школама у Врању. Потом је, од 1993. године до пензионисања 2001, професор народне књижевности и реторике на Учитељском факултету у Врању, на коме је осам година био и продекан за научноистраживачки рад (1993 - 2001). По пензионисању две године предаје народну књижевност на Филозофском факултету у Нишу.

Златановић се бави народним песништвом, лексикографијом, методиком наставе књижевности и другим областима науке и културе. Пише и кратку прозу.

Ратаје

Ратаје могу бити:

Ратаје (Врање), насељено мјесто града Врања, Пчињски округ, Република Србија

Ратаје (Јегуновце), насељено мјесто у општини Јегуновце, Северна Македонија

Ратаје (Бенешов), насељено мјесто у округу Бенешов, Средњочешки крај, Чешка Република

Ратаје (Кромјержиж), насељено мјесто у округу Кромјержиж, Злински крај, Чешка Република

Ратаје (Табор), насељено мјесто у округу Табор, Јужночешки крај, Чешка Република

Ратаје, више насеља у Пољској

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.