Ратарство

Ратарство је грана земљорадње која се бави узгојем и производњом биљака на ораницама. Најразвијеније је у умереним ширинама и у аграрним областима.

Може се поделити на:

Обрада земљшита је сваки механички захват у подсфери разним оруђима, а изводи се: ручно, запрежно и машински. Обрада земљишта има следеће циљеве и задатке:

  • стварање антропогеног (културног слоја) земљишта
  • стварање повољних водо-ваздушних односа
  • уништавање биљног покривача
  • уношење ђубрива у земљиште
  • кориговање климе (акумулација, конзервација, одводњавање воде)
  • поправљање физичког, хемијског и биолошког комплекса земљишта
  • уништавање земљишних штеточина и семена корова.

Обрада земљишта се може поделити на:

  • Основна обрада (орање, риголовање, дубинско рахљање, специјални начини)
  • Допунска обрада (бранање, дрљање, култивирање, ваљање, фрезовање).

Основна обрада земљишта

Задатак основне обраде је да захвати масу земљишта до одређене дубине у којој ће се формирати главна маса кореновог система гајене биљке и део који ће примити семе и осигурати активирање биолошких процеса (клијање и ницање). У основну обраду земљишта убрајамо: орање, риголовање, дубинско рахљење и специјалне начине у које се убраја и третирање земљишта експлозивом.

Орање

Ploegen
Бразда

Орање је најзаступљенији начин основне обраде земљишта. Орањем се ствара дубок, растресит слој земљишта у који се полаже семе и укорењава биљка. Обавља се плугом. Најзаступљенији су раонични плугови, а у употреби су дискосни, ротациони, вибрациони и неки други плугови. Главни циљеви који се постижу радом раоничног плуга су:

  • Превртање земљишта
  • Ситњење земљишта
  • Мешање земљишта

Риголовање

Риголовање[1] је посебан начин дубоког орања, где се врши растресање, дробљење и премештање земљишних хоризоната на дубини од 60 cm до 100 cm и више. Риголовање се обавља специјалним плугом са једним плужним телом великих димензија, при чему је потребна велика снага трактора. Циљ је да се површински плоднији слој земљишта заједно са минералним и органским ђубривима премести дубље, тамо где ће се образовати највећа маса корена будућих биљака. Примењује се углавном код заснивања вишегодишњих воћних врста или за хмељ и луцерку.

Специјални начини основне обраде

Специјални начини обраде земљишта имају углавном мелиоративни карактер. Овакве мере су врло скупе, па имају карактер инвестиције. Користе се следеће мере као специјални начини обраде:

  • Избацивање песка
  • Мешање хоризоната
  • Примена експлозива

Допунска обрада земљишта

Допунском обрадом се равна, уситњава и растреса плитак површински слој, смањује се евапорација, побољшавају водно-ваздушне и топлотне особине, а тиме и биолошко сазревање земљишта, уништавају се корови и уносе и мешају са земљиштем минерална ђубрива и пестициди. У зависности од временског размака између основне обраде и сетве допунска обрада може представљати или предсетвену припрему земљишта или заштитну обраду (негу основне обраде). За допунску обраду се користе различита оруђа: брана, дрљача, тањирача, ротоситнилица, рото дрљача, ваљци, култиватори и комбинована оруђа. Површинска (допунска) обрада се може вршити у односу на време од основне обраде:

  • Истовремено или непосредно иза основне обраде
  • Са већим временским размаком од основне обраде

Бранање

Брана је једноставно оруђе израђено од неколико паралелно постављених дрвених или металних гредица које су међусобно спојене флексибилном везом (ланцима). Рад бране се огледа у плитком изравнавању површинског растреситог слоја земљишта од 3 cm до 5 cm дубине. Бранањем се на површини земљишта ломи танка покорица, смањије се евапорација, земљиште се загрева, ситни, а површина поравнава, активирају се микроорганизми, а корови се провоцирају и активирају на ницање. Брана се користи на лакшим, структурним и незакоровљеним земљиштима, рано у пролеће.

Дрљање

Bronowanie
Дрљање

Дрљача је оруђе које се састоји из рама за који су везани, на врху заоштрени, зуби. Рам са зубима се назива крило. Дрљача се састоји од више крила. Најчешће су трокрилне или четворокрилне, а по начину дизања готово искључиво ношене. Дрљањем се разбија покорица, стварају се повољни услови за аерацију што побољшава топлотне особине и дисање земљишта. Дрљање се може изводити у свим смеровима: уздуж бразде, дијагонално, управно на бразде и цик-цак.

Тањирање

Радни органи код тањираче су дискови (тањири), који могу бити пуног или изрезаног обода, а раде на принципу ротације, поређани су на полуосовини. Према конструкцији, тањраче се деле на: једноструке (две полуосовине) и двоструке (Четири полуосовине). Једноструке тањраче су ношене, а двоструке су вучене или полуношене. Радни органи тањираче продиру у земљиште од 10 cm до 15 cm, а максимално до 20 cm. Тањраче веома ефикасно мешају земљиште са минералним ђубривима. Mогу се користити и за разбијање травног покривача на травњацима пре орања. Тањирање не сме бити последњи захват обраде, пошто иза тањраче површина остаје гребенаста, зато после тањирања земљиште се мора поравнати дрљачом.

Култивирање

Култивирањем се земљиште интезивније растреса и ситни, односно меша унутар бразде, али се слој захваћен обрадом не окреће. Култивирање је ефикасан начин механичког уништавања корова. Култиваторима је слабо изражено мешање минералних ђубрива и земљишта. Култивација може да буде прва операција на лакшим земљиштима и у ариднијем климату. Дубина култивирања се креће од 5 cm до 30 cm, а у просеку 10 cm до 15 cm. Просечна радна брзина је 7 km/h.

Fendt Tractor Ripping up Kulin
Култивација након ране кише
Ploughtilling the field
Плужење њиве

Види још

Референце

  1. ^ „Rigolovanje uslov uspešnog rasta voćaka i loze | Agro [[Info]] Tel”. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2015. Приступљено 16. 05. 2016.

Литература

  • Зоран Броћић, Ратарство и повртарство, Београд (2014)
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун
  • Cook, R.L., H.F. McColly, L.S. Robertson, and C.M. Hansen. 1958. Save Money - Water - Soil with Minimum Tillage. Extension Bulletin 352. Cooperative Extension Service, Michigan State University, East Lansing.
  • Sprague, Milton A., and Glover B. Triplett. 1986. No-tillage and surface-tillage agriculture : the tillage revolution. New York, Wiley. ISBN 978-0-471-88410-1
  • Troeh, Frederick R., J. Arthur Hobbs, Roy L. Donahue. 1991. Soil and water conservation for productivity and environmental protection, 2nd ed. Englewood Cliffs, N.J., Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-096807-4
  • Soil Science of America. 2009. Glossary of Soil Science Terms. [Online]. Available at https://www.soils.org/publications/soils-glossary (28 September 2009; verified 28 September 2009). Soil Science of America, Madison, WI.
  • No-Plow Farmers Save Our Soil
  • agriculture_sustainable_farming.html
  • I will teach the world farming without oil
  • Manufacturer of Agricultural Zone Till Subsoiler with Photos (umequip.com by Unverferth Equipment)
  • Brady, Nyle C.; R.R. Weil (2002). The nature and property of soils, 13th edition. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-016763-7.

Спољашње везе

Њива

Њива (или ораница) је врста обрадивог земљишта која се користи за потребе ратарства. Служе за узгајање култивисаних врста биљака — житарице и индустријског биља.

У Србији највећи број ораница се налази у Војводини и по котлинским и низијским пределима.

Влашки језик

Влашки језик је матерњи језик Влаха и представља некодификовани скуп трако-романских наречја, који припадају балканском латинитету. Он припада групи источнороманских језика.

Овај језик заправо чине два основна трако-романска дијалекта. Једним говоре Царани који живе у низијама око Зајечара, Неготина и Кладова, а другим Унгурјани, који насељавају подручја Хомоља, Звижда, Стига, Браничева, Млаве, Ресаве и Мораве. Поречка река и Црноречје припадају прелазној дијалекатској зони, чије се становништво традиционално звало Мунћани. Царани говоре крајинско-тимочким, а Унгурјани браничевско-хомољским дијалектом влашког језика, док је говор Мунћана нека врста прелазне зоне између ова два дијалекта, али много ближи говору Унгурјана, са којима иначе Мунћани имају више сличности него са Царанима.

Поред разумљивих лексичких разлика, до којих су довеле две различите економије сточарство и ратарство, најуочљивије су гласовне разлике: Царани имају ч/ћ (č/ć) и џ/ђ (dž/đ), а немају африкату „дз“ нити умекшане гласове "ś" и "ź", док Унгурјани у своме говору немају „ч“ и „џ“, али имају „ћ“, „ђ“, умекшане гласове "ś" и "ź" и африкату „дз“, уместо које се код Царана чује глас „з“. За Унгурјане је такође карактеристичан облик предлога „по“ и „од": pră/dă, који код Царана и Мунћана има форму: pi/pe/pje односно đi/đe.

Гајњаче

Гајњаче су врста тла карактериситчна за умерене крајеве. Јављају се у областима где има више падавина него у зони чернозема. Карактеристичне су за иловасте подлоге са доста креча. На гајњачама је развијена листопадна вегетација. Ово земљиште се јавља на нижим надморским висинама и подножјима брежуљака. Имају око 5% хумуса, па спадају у веома плодна тла. Моћност гајњача је око 70 до 150 сантиметара.

Гајњаче се јављају у Србији на ободу Панонског басена, у Шумадији и Мачви, до око 400 метара надморске висине и у долинама река. Ови предели примају око 700 милиметара падавина годишње, а температура се креће у просеку између 10—12°С. Деградацијом прелазе у смонице, а агротехничким мерама могу се претворити у веома продуктивно земљиште.

Гајњаче су смеђе, руменкасте или црвене боје у зависности од примеса алуминијума гвожђа и др. Богате су хумусом око 5%, а веома погодне за ратарство, гајење винове лозе и пошумљавање. Ливаде се ретко јављају на овом тлу. Спадају у типска—развијена земљишта. Србија се сматра класичном земљом гајњача.

Гајњаче се убрајају у камбична земљишта и имају грађу профила A-(B)-C или R.

Горња Јабланица

Горња Јабланица је брдско-планинска регија које се простире југозападно од Лесковца и Лебана. Кружног је облика и са три стране ограничена високим развођем. За разлику од Горње, Доња Јабланица представља изразиту низију спојену са Лесковачком котлином, покривену речним наносима, веома плодну и густо насељену. Читав слив Јабланице простире се на 894 квадратних метара, од чега на Горњу Јабланицу отпада 79,7 %, односно 713 квадратних километара. Граница између ове две суседне регије представљена је сутеском Јабланице код Лебана и огранцима планине Радан који се пружају дуж западног обода Лескоачке котлине.

Горња Јабланица спада у најсиромашније српске регије, иако се испод атара појединих села протежу лежишта разних руда метала са знатним садржајем злата и сребра и на више места из велике дубине избијају обилне термоминералне воде.

Дрејтон Вали (Алберта)

Дрејтон Вали (енгл. Drayton Valley) је варош у централном делу канадске провинције Алберта и део је статистичке регије Централна Алберта. Налази се на деоници локалног пута 22 на 133 км југозападно од административног центра провинције града Едмонтона.

Насеље је све до открића нафте 1953. било ретко насељено и забачено. У то доба главне привредне активности биле су пољопривреда и шумарство. Откриће нафте све је променило. Насеље је већ 1956. добило статус села, а наредне године и статус вароши.

Према резултатима пописа становништва из 2011. у варошици је живело 7.049 становника у 2.899 домаћинстава,

што је за 2,3% више у односу на попис из 2006. када су регистрована 6.893 становника.Најважнији извори прихода вароши и околине долазе из експлоатације богатих налазишта нафте и природног гаса, а развијено је и ратарство и шумарство (велика пилана отворена је 2007).

Земљорадња

Земљорадња је грана пољопривреде која се бави обрадом земљишта и узгојем култивисаних биљака. Њен развој и заступљеност зависе од географске ширине и надморске висине. Разликујемо екстензивну земљорадњу (слабо развијена у погледу оруђа и приноса) и интензивну земљорадњу (примена агротехничких мера и механизације).

Земљорадња се може поделити на:

ратарство

воћарство

виноградарство

ливадарство

цвећарство

Кастор (Алберта)

Кастор (енгл. Castor) је варош у централном делу канадске провинције Алберта и део је статистичке регије Централна Алберта. Налази се на раскрсници регионалних ауто-путева 12 и 861 на 143 км источно од града Ред Дир. Недалеко од вароши протиче река Бетл.

Насеље је основано 1905, и већ 1910. је добило статус вароши. Име варошице потиче од француске речи castor која означава дабра, животињу која има свој природни хабитат недалеко од насеља. Насеље је познато као важна миграциона станица дивљих патака и гусака.

Према резултатима пописа становништва из 2011. у варошици су живела 932 становника у 456 домаћинстава, што је за свега 0,1% више у односу на попис из 2006. када је регистрован 931 житељ.Најважније привредне делатности су ратарство, рударство и експлоатација нафте и земног гаса.

Крмно биље

Крмно биље је јединствени назив за крмива (производе за исхрану животиња) биљног порекла. Проучавањем крмног биља бави се научна дисциплина која је у ранијем периоду проучавана у оквиру ратарства, да би развојем науке заузела равноправно место уз ратарство и сточарство, као самостална научна дисциплина и као спона ратарске и сточарске производње. Крмно биље проучава биологију, гајење и искоришћавање крмних биљака, са циљем да се постигну што бољи принос и квалитет кабасте сточне хране.

Личко поље (Горски котар)

Личко поље је крашко поље, тј. крашка пониква у Горском котару, у Хрватској. Налази се 4 km југоисточно од Фужина, између огранака Битораја на североистоку, Вишевице на југоистоку, Медвеђака и Кобиљака на југозападу односно Великог Штрпца и Вршка на западу. Лежи на надморској висини 695–738 m и захвата површину од 24 km².

У овом пољу има крашких врела која су смештена уз његову западну ивицу. Кроз поље протиче понорница Личанка (10 km). Она се на свом току кроз Фужине назива Фужинарка, а понире код насеља Лич. У пољу постоји и неколико мањих језера. Марасово језеро смештено је у централном делу, а Поткош језеро познато је као мрестилиште пастрмке.

Дно поља прекривено је иловачом и алувијалним наслагама. Тло у западном делу поља погодно је за ратарство, нарочито за гајење кромпира. У јужном и источном делу има ливада и пашњака, па је у њима развијено сточарство. Насеља су углавном смештена по ивичним деловима поља. Највеће насеље је Лич, а остала су Бановина, Пировиште, Поткобиљак и др.

Мрчајевци

Мрчајевци су насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 2767 становника.

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мрчајевци коју су чинила насељена места: Бечањ, Бресница, Доња Горевница, Доња Трепча, Горња Трепча, Катрга, Мојсиње, Мрчајевци, Остра, Станчићи и Вујетинци. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Чачак.

Нерадин

Нерадин је насеље у Србији у општини Ириг у Сремском округу, на јужним падинама Фрушке горе, у источном делу иришке општине. Од Ирига је удаљено 6 km. Налази се на надморској висини од 184 m. Према попису из 2011. било је 475 становника (према попису из 1991. било је 625 становника), а основна привредна грана је пољопривреда, нарочито ратарство за које постоје најбољи услови.

Нерадин је једно од старијих насеља у иришкој општини. Село се помиње први пут 1247. године. У селу се налази православна црква посвећена Светом Николи која је саграђена 1734. године. Ова црква је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја.

Овде се налази Перков Салаш.

Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Општина Штрпце

Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).

На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина.

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

Пољопривредни факултет је основан 1919. године као један од 6 факултета Универзитета у Београду.

Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду

Пољопривредни факултет је високообразовна установа смештена у Новом Саду, део је Универзитета у Новом Саду. Факултет је основан 30. јуна 1954. Тренутни декан је проф. др Недељко Тица.

Ратарство и повртарство (часопис)

Ратарство и повртарство (енгл. Field and Vegetable Crops Research) је електронски научни часопис у отвореном приступу који објављује прегледне и научне чланке из области пољопривреде и биотехнологије. Излази од 2010. године.

Страшилијада

„Страшилијада“ или „Страшна страшилијада“ је манифестација посвећена страшилима која се одржава сваке године о Великогоспојинској слави у Бољевцима надомак Београда. Прва Страшилијада је одржана 2001. године.

Основна делатност Сремаца овог краја је ратарство, а најчешће културе које се гаје су жито и кукуруз. Некада, али и данас, како би се заштитила поља од птица, на њих су се постављала страшила како би се плашиле штеточине. Бранислав Алексић и деца из Бољеваца су дошли на идеју да се организује избор за најмаштовитије страшило. Сваки посетилац „Старшилијаде“ може да се увери у маштовитост, домишљатост и смисао за хумор исказан кроз разне облике страшила. На тај начин свако од њих постаје својеврсно уметничко дело. У њиховој изради често учествују сви чланови породице, али предњаче деца. Предвиђене су и награде за двадесетак најуспешнијих радова у виду играчака, као што су бицикл са електричним мотором, ролери, лопте, рекете... О додели награда одлучује жири. Осим ове изложбе, одржава се и изложба мини страшила и такмичење за најбољу маску страшила. Ова манифестација временом постаје веома атрактивна за туризам и једна је од могућности за развој управо ове привредне гране у општини Сурчин.

Хај Левел (Алберта)

Хај Левел (енгл. High Level) је малена варошица на крајњем северу канадске провинције Алберта у оквиру специјалне општине Макензи и статистичке регије Северна Алберта. Налази се на пола пута између главног града Алберте Едмонтона (удаљен 733 км јужније) и центра Северозападних територија града Јелоунајф (725 км северније).

Иако су први трговци крзнима дошли у ово подручје још 1786. насеље је основано тек 1947. године, а статус вароши је добило 1965. године. Прва термоелектрана у насељу је саграђена 1957, а следеће године и прва пошта. Током шездесетих година ту су пронађене веће залихе нафте, а 1963. кроз варош пролази и траса железничке пруге.

Иако насеље лежи у плодној равници, ратарство је слабо развијено због оштре климе. Западно и северно од града простире се пространа мочварна тундра.

Хај Левел лежи у зони субарктичке климе (Кепенова класификација климата Dfc), са дугим и хладним зимама и благим и кратким летима. Апсолутни минимум од -50,6 °C забележен је 13. јануара 1972. године.

Према подацима пописа становништва из 2011. у варошици је живео 3.641 становник, што је за 6,3% мање у односу на 3.887 житеља колико је регистровано приликом пописа 2006. године.Привреда краја почива на експлоатацији нафте и шумарству.

Чулимци

Чулимци (рус. Чулымцы, чул. Чулымнар, Татарлар, Öс кижилер, Пестын кижилер) су туркијски народ који насељава централни део Сибира, односно Томску област и Краснојарску Покрајину у Русији.

Земљорадња
Сточарство
Блиске гране

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.