Растиште

Растиште је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 308 становника.

Овде се налазе Стара црква у Растишту, Црква Покрова Пресвете Богородице у Растишту, Клисура Алушког потока и Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине.

Растиште
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2011.Пад 308
Географске карактеристике
Координате43°56′20″ СГШ; 19°19′32″ ИГД / 43.9389° СГШ; 19.3256° ИГДКоординате: 43°56′20″ СГШ; 19°19′32″ ИГД / 43.9389° СГШ; 19.3256° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1016 м
Растиште на мапи Србије
Растиште
Растиште
Растиште на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаBB

Демографија

У насељу Растиште живи 405 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,9 година (44,2 код мушкараца и 49,8 код жена). У насељу има 188 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,52.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.459
1953. 1.477
1961. 1.483
1971. 868
1981. 896
1991. 517 511
2002. 473 482
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
463 97,88 %
Црногорци
  
3 0,63 %
Југословени
  
3 0,63 %
Хрвати
  
1 0,21 %
Македонци
  
1 0,21 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Видиковац Сјенич

Видиковац Сјенич је највиши видиковац на планини Тари, налази се на надморској висини од 1144m, у западном делу НП Тара, на Црном врху.

До видиковца, који је лоциран на 5,5km јужно од Предовог крста, долази се макадамским путем. Видиковац је удаљен 100m од шумског пута и опремњен је клупама, столовима, таблама и дрвеном осматрачницом висине 12m, која је истовремено противпожарна осматрачница и осматрачница за панорамско разгледање парка. Са Сјенича се пружа изузетан поглед на шумовите масиве Таре, предео Алуге, Панчићеве оморике у резервату природе Црвене Стене, клисуру Дервенте, село Растиште и Перућачко језеро.

Вишња Мосић

Вишња Мосић је била српска хероина, која је десетак година пре Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организације Млада Босна.

Дервента (река)

Дервента је река, десна притока реке Дрине, у делу где је њен ток преграђен, са речним током од 2,31km и површине слива од 27km².

Река настаје у селу Растиште спајањем Ровињског (4,01km), Јокића (3,79km), Кремића (2,78km) и Алушког потока (4,05km), који дренирају северне падине планине Таре. Изворишни делови ових потока заштићени су као резервати природе „Љути брег”, „Било” и „Црвене стене”. Текући ка северу, у средњем и доњем току усеца кањонску долину, док је ушће потопљено Перућачким језером и представља залив. Кањонски део долине посебно је заштићен као резерват природе „Кањон Дервенте”.

Кањон Дервенте

Кањон Дервенте се налази у североисточном делу планине Звијезде, у западној Србији, у оквиру НП Тара.

Кањон је усекла река Дервента, која настаје од Кремића потока, Ровињског потока и Алушког потока, а улива се у Перућачко језеро. Улаз у кањон налази се у селу Растиште (заселак Седаљка) на 440 м.н.в. Почиње на контакту јурских харцбургита и масивних и ређе слојевитих и банковитих кречњака. Кроз њега је просечен пут који води ка Бајиној Башти. Кањон је усечен између Трешњевца (862 м.н.в.) на истоку и крашки површи (1.022 м.н.в.) на северозападу. Просечна дубина кањона креће се 530-580 метара, максимална је 690 метара (заселак Миљина кућа - 1.022 м.н.в.).Станиште је ендемичне врсте Дервентски различак.

Кружном бициклистичком стазом је повезан са Митровцем, а целом дужином кањона може се проћи асфалтним путем који повезује Предов крст и Перућац са Бајином Баштом.

Кањон Невељског потока

Кањон Невељског потока се налази на северноисточној падини планине Звијезде, у оквиру НП Тара.

Кањон почиње од врела Невељ које је настало на контакту стена дијабаз-рожначке формације горњотријанских кречњака. Улаз кањона је на око 1.000 м.н.в. у близини засеока Божурина (село Растиште), а излаз је у кањону Дрине на 291 м.н.в. (Перућачко језеро). Дубина кањона је од 300 до 500 метара, са висинском разликом од 710 метара. Кањон два пута лактасто скреће, из северног правца ка источном и поново ка северном правцу. Обрастао је густом шумском вегетацијом.

Због изузетно мале ширине у доњем делу, кањон се назива и Грлац.

Клисура Алушког потока

Клисура Алушког потока се налази на крајњем северном делу планине Таре, у оквиру Националног парка Тара, источно од села Растиште.Клисуру изграђује истоимени поток који заједно са још четири потока чини извориште реке Дервента. Долина читавог потока је предиспонирана серијом раседа динарског правца пружања. У доњем делу тока, Алушки поток усеца краћу клисуру у стенама различитог састава. Леву страну изграђују стене дијабаз-рожначке формације док десну, сем поменутих, изграђују тријанске карбонатне стене. Клисура је дубине од 150 до 200 метара и обрасла је шумском вегетацијом. У клисури Алушког потока са обе стране налазе се бројни извори.

Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине

Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине су археолошки локалитети који се налазе у атару села Растиште, на планини Тари, у оквиру НП Тара и општине Бајина Башта. На локалитетима се налази позносредњовековно гробље са мраморима.

Национални парк Тара

Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита.

Општина Бајина Башта

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу, у Србији. Простире се на површини од 673 km2. Средиште општине је градић Бајина Башта.

Предов крст

Предов крст је предео нетакнуте природе, већим делом под режимом заштите I степена, обухвата делове атара насеља Растиште и Јагоштица на планини Тари, у оквиру НП Тара, на територији општине Бајина Башта.Као туристички локалитет лоциран је у изолованом западном и југозападном делу НП Тара, на око 1.080 м.н.в. Ово „срце” НП Тара представља спојницу планина Таре, Звијезде и Црног врха. На предовом крсту налазе се Ловачки дом, Лугарница НП Тара, Планинарска кућа, који су изграђени у стилу традиционалног народног градитељства. Подручје је електрифицирано од 1981. године и покривено мрежом фиксне телефоније, а водоснабдевање је индивидуално.

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Стара црква у Растишту

Стара црква у Растишту, насељеном месту на територији општине Бајина Башта, на обронцима планине Таре и у оквиру НП Тара, припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква је подигнута 1928. године и данас је ван функције. Главни мајстор био је Тодор Кремић из Растишта. Грађевина је правоугаоне основе и полукружне апсиде, масивних зидова од притесаног камена. Била је засведена полукружним дрвеним сводом, лепо сложеним и обојеним плавом бојом (по угледу на неке цркве брвнаре) и покривена бибер црепом. Имала је двоја врата на западу и југу, са три мала прозора. Поред улаза на јужној страни, на мермерним плочама забележена су имена жртава у ратовима 1912-1918. и имена донатора и приложника за градњу.

У последњој деценији 20. века, 1994. године, мештани су подигли нову цркву у њеној близини, посвећену Покрову Пресвете Богородице. Тренутно, црква је у фази реконструкције.

Студенички каменоресци

Студенички каменоресци представљају најстарију и најкомпактнију клесарску групу, уједначену по облику споменика, обради и ликовном садржају. Студенички крај обилује налазиштима квалитетног мермера. Најпознатији мајдани су на планинама Радочело и Чемерно, где је традиција обраде камена наслеђена још из средњег века. Студенички мајстори познати су по изради мермерних надгробника мањих димензија који су широм тадашње Србије продавани као полупроизводи (податке о покојнику урезивали су локални клесари, често и свештеници). У развијеној варијанти, студенички крсташи су украшавани геометријском орнаментиком и стилизованим људским ликовима изведеним помоћу удвојених кружница, по чему су познати и као „цирклаши”.

Тара (планина)

Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашко-рашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.

Тара у ужем смислу или Равна Тара део је масива са Калуђерским барама и кречњачком висоравни између следећих река: Дрина, Рача, Коњска река, Бели Рзав и Дервента (врх Збориште 1.544 м).

Црни врх се налази између суве границе Србије и Босне те између села Заовине и Растиште. У вези је са Равном Таром на превоју Чемериште, а са Звијездом на седлу Предов Крст (врх Козји рид 1.591 м).

Звијезда се налази у троуглу између села Растиште и Јагоштица и кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 м).Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.

На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.

Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине. Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.

Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, највише je времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.

Црква Покрова Пресвете Богородице у Растишту

Црква Покрова Пресвете Богородице у Растишту, насељеном месту на територији општине Бајина Башта, на обронцима планине Таре и у оквиру НП Тара, припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква је подигнута 1994. године у близини остатака урушеног храма Св. Покрова Богородичиног, пошто иницијатива из 1990. године о подизању овог храма није успела. Изградњу нове цркве су помогли мештани и предузећа из Бајине Баште. Иконостасна конструкција дело је уметника из Растишта Радивоја Андрића, иконе је сликао Драгомир Марунић, академски сликар из Београда.

Насељена места општина Бајина Башта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.