Расина

Расина је десна притока Западне Мораве. Дугачка је 92 km и има слив од 981 km². Извире на падинама Гоча и Жељина, под Црним Врхом на надморској висини од 1340 метара од изворишних кракова Велике и Бурманске реке, а утиче у Западну Мораву 5 km низводно од Крушевца, на 134 m надморске висине. Има просечан пад корита од 13 промила. Тече дубоком долином која се ка доњем току постепено проширује достижући и до 3 km ширине. До села Разбојне тече клисурастом долином са малим ерозионим проширењима, какво је код Бруса. Између Разбојне и Златара протиче плитким и широким коритом кроз Доброљубачку котлину, да би потом ушла у Златарску клисуру у којој гради неколико укљештених меандара. Низводно од Мајдева, Расина улази у Крушевачку котлину, долина јој је широка и извијугана и у близини ушћа река је широка 35 до 40 и дубока 0,5 до 1 метар.

Слив Расине има изразито асиметричан облик. Осим речице Загрже, која Расини притиче са планине Гоча с леве стране у изворишном делу, све остале притоке дотичу са десне стране. Највећа међу њима је Грашевачка река. Блаташница се пробија кроз Јанкову клисуру и улива се у Расину код Разбојне.

Расина даје Западној Морави просечно 9 m³ воде у секунди. Она има карактер праве бујице јер су јој амплитуде протицаја врло изразите. У априлу располаже готово 5,5 пута већом количином воде него у августу. Највећи протицај имала је априла 1958. године и износио је 342 m ³ воде у секунди. Да би се ублажиле овако велике разлике протицаја и зауставио нанос који река приноси, у Златарској клисури је 1979. подигнута брана висока 55 метара и формирано је језеро Ћелије.

Међу природним реткостима мора се истаћи златоносна река Расина на чијим се обалама деценијама појединци успешно баве испирањем златног праха (у околини манастира Велућа).

Расина
Brus mostic na Rasini
Расина у Брусу
Опште информације
Дужина92 km
Басен981 km2
Пр. проток9 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
УшћеЗападна Морава
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаБрус, Крушевац

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Ћелије (језеро)

Ћелије су вештачко језеро у Србији.

Александровачка жупа

Александровачка жупа или Жупа је котлина смештена на подручју општине Александровац у Расинском управном округу у централној области Србије. Она се налази у удолини између великих планинских масива Копаоника и Јастребца, а са југа и севера је ограничена рекама Западна Мораве и Расине.

Андромаха

Андромаха (грч. Ἀνδρομάχη) је била жена Хектора, тројанског принца, са ким је имала сина Астијанакта. После Хекторове смрти, током Тројанског рата, Астијанакт је убијен а Андромаха је постала робиња Пира (Ахиловог сина). Са Пиром је добила 3 сина.

Мит о Андромахи био је инспирација за истоимена дела Еурипида и Расина.

Бзенице

Бзенице је село у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 421 становника (према попису из 1991. било је 432 становника).

Село Бзенице има више засеока (Бонџићи, Богдановићи, Луковићи, Чолићи), а географски овом селу припада и Митрово Поље познато по одмаралишту Црвеног крста и отвореном базену са термалном водом. Кроз атар Бзеница протиче и река Расина у коју утиче речица Загрижа.

Борба у Ломници априла 1944.

13. априла 1944. Друга и Трећа јужноморавска бригада НОВЈ и Расински НОП одред под руководством Штаба јужноморавске оперативне зоне напали су у селу Ломници код Крушевца немачку групацију која се састојала од 1. батаљона 3. полицијског пука и питомаца Падобранске школе 2. оклопне армије, уз око 150 припадника СДС. Снаге НОВЈ постигле су изненађење, и у 8-часовној борби разбили немачко-недићевске снаге натеравши их на неорганизовано одступање према Крушевцу. У борби је, према извештају заповедника Србије генерала Фелбера, избачено из строја 93 немачка војника, док су јединице НОВЈ имале 6 погинулих и 7 рањених бораца.

Велико Головоде

Велико Головоде је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 875 становника (према попису из 1991. било је 885 становника).

Географски региони Србије

Ово је списак неких географских и традиционалних региона Србије. Региони који су у Панонској низији су подељени рекама, док су они у планинским деловима углавном подељени планинама. Тамо где постоје високе планине, границе региона прате врхове планина. Неким регионима су границе долине река (ти региони се углавном преклапају са другим регионима). Региони најчешће добијају назив по рекама које протичу кроз њих, на пример, регион око Дрине је Подриње.

Ови региони немају никакав званични статус. Неки од њих се преклапају, или немају јасно одређене границе.

Западна Морава

Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву.

Западно Поморавље

Западно Поморавље је део Перипанонске Србије и Панонског басена.

Комеди франсез

Комеди франсез или Француски театар (франц. Comédie-Française, Théâtre-Français) је једно од пет позоришта у Француској које има статус Националног театра (Théâtre national). Ово је једино позориште међу њима које има стални ансамбл (la Troupe de la Comédie-Française). Главна зграда Комеди франсез се налази у 1. арондисману у Паризу, близу палате Лувр.

Историја и слава овог театра је блиско повезана са драмским писцем Молијером.

Позориште Комеди франсез је основано 21. октобра 1680. наредбом краља Луја XIV, чиме су спојене париске трупе Отел де Бургоњ и Театар Гуенего. Прву представу трупа овог позоришта је имала 24. августа. Тада је изведена трагедија Федра аутора Жана Расина и комедија, мање познатог, Жан де ла Шапела. Репертоар се испрва састојао од комада Молијера, Расина, Пјера Корнеја, Пола Скарона и Жана де Ротруа.

Избијањем Француске револуције, позориште је затворено 3. септембра 1793, а глумци су ухапшени. Нова власт је тек 30. маја 1799. дозволила поновно окупљање позоришне трупе у главној дворани овог театра - Сали Ришеље (Salle Richelieu).

Премијера 25. фебруара 1830. комада Ернани Виктора Игоа била је нарочито бурна. Том приликом су се сукобиле присталице Романтизма са присталицама Класицизма.

До данас је у Комеди франсез изведено преко 3000 различитих представа. Данас позоришна трупа наступа на три сцене: Сала Ришеље, Театар Вју Коломбје (Théâtre du Vieux-Colombier) и Театар студио. (Studio-Théâtre).

Манастир Плеш

Манастир Плеш је манастир Српске православне цркве код Александровца. Манастир припада епархији крушевачкој.

Обнављање манастира се смешта у почетак XV века, а предање га приписује лози Немањића. По предању, велика поплава оближње Расине 1901. је оштетила конак и цркву, па манастир остаје без монаштва. Године 1939. мештани села Плеш су, на темељима старе цркве, подигли мању цркву. Садашња црква и конак изграђени су између 1996. и 2003. Од тада је манастир поново активан. Манастирска слава су Свети Врачи (14. јул). Манастир се налази у пределу над којим доминира град Козник, средњевековно утврђење у народу још познато као Јеринин град, тешко приступачано јер се налази на 922 метра надморске висине. Предање за овај град, који доминира и контролише широк простор и везу између Жупе и Ибарске долине, везује име Радича Поступовича. Цела област око града се назива Расина због чега се Козник повезује са Радичем Поступовићем коме је на Расини деспот Стефан 1405. године издао две повеље. У народној епској поезији Поступовић је називан и Раде Облачић или пак Рајко од Расине, због чега се и ова два имена везују за Козник. Све то чини могућим да се и подизање манастира у Плешу повеже с тим временом и великашем. Манастир је у горњем току Расине, поред села Плеш. До њега се долази од правца Врњачке Бање, Александровца, Крушевца или Бруса ка путу који иде преко Јошаничке Бање за долину Ибра.

Молијер

Молијер (франц. Molière), правим именом Жан Батист Поклен (франц. Jean-Baptiste Poquelin; Париз, 15. јануар 1622 — Париз, 17. фебруар 1673), био је француски глумац, писац комедија и директор позоришта из епохе класицизма.Сам је себе назвао Молијер као псеудоним. Рођен је у породици имућног краљевог тапетара, завршио је право, али се одрекао правничке каријере и постао глумац. У Паризу је основао позоришну дружину „Славно позориште“ („L'Illustre Theatre“) за коју је прерађивао италијанске комедије и с којом дванаест година лутајући обилазио провинције. У почетку пише фарсе, а прве комедије су му у стиховима. Написао је низ комада у прози и стиху. Представник је класицизма. Исмејавао је ондашње друштво, сталешке предрасуде, поквареност племства и грамзивост буржоазије, а није презао ни од осуде лицемјерног католичког свештенства. Молијер је развио италијанску комедију интриге у друштвену комедију и комедију обичаја с трагикомичном позадином у којима величина комичнога досеже размере трагичнога. Године 1660. преузео је краљевско позориште у Паризу. Код њега се примећује утицај учене комедије (commedia erudita) и комедије умећа (commedia dell'arte), те утицај античких римских комедиографа (Плаут).

Године 1643. млади Молијер је почео да носи свој псеудоним и коначно окренуо леђа каријери дворског собара и декоратера. После детињства и младости проведених у Паризу, Молијер је дуго боравио у јужној и западној Француској. Тамо се развијао његов комични геније. Повратак у Париз 1658. је био само у први мах скроман. Већ следеће године велики успех и почетак славе донеле су му Смешне прециозе, први значајнији комад, јер је до тада написао само неколико лакрдија без веће важности. После овог тријумфа почео је, у ствари, стваралачки период у Молијеревом животу. Он је са трупом дошао под непосредну заштиту двора и уистину постао краљевски комедиограф.Молијер је био писац, режисер и глумац. Овај велики мајстор смеха, можда највећи у читавој светској књижевности, умирао је подсмевајући се болести, лекарима, људској глупости, чак и самој смрти.

Пре него што се 17. фебруара 1673. године завеса посљедњи пут спустила за њим, њему је још остало довољно снаге, његовог огромног генија да и бледило и самртничке грчеве свога лица претвори у неодољиво смешне.

Општинске лиге

Општинске лиге су седми ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Овај степен такмичења је у сличном или истом облику постојао одавно, тренутно сваки општински/градски савез је дужан да организује лигу и да руководи њом. У случају да један савез не може сам да оформи лигу, придружују се суседом савезу и заједно формирају удружену лигу. Тренуто укупно има 57 лига у овом рангу такмичења.

Виши ранг такмичења су разне Међуопштинске лиге (52 лиге), а нижи Друге општинске лиге (6 лига).

Пливачки клуб Расина

ПК Расина је српски пливачки клуб из Крушевца. Клуб је основала 1984. године група спортских ентузијаста предвођених професором Драганом Петровићем. Кроз ПК Расина пошло је више од 25.000 деце која су савладала пливање. ПК Расина тренира на базенима спортског центра у Крушевцу.

ПК Расина је организатор више од 300 такмичења регионалног, националног и интернационалног карактера.

Пјер Корнеј

Пјер Корнеј (франц. Pierre Corneille; Руан, 6. јун 1606 — Париз, 1. октобар 1684) је био француски књижевник из 17. века. Његова главна дела су драме, од којих су најпознатије: Сид, Сина, Полиеукта и Хорације (заједно познате као „Корнејева класична тетралогија“). Уз Молијера и Расина, сматра се једним од тројице великана француског позоришта. Писао је драме у периоду од скоро 40 година, а звали су га и »Отац француске трагедије«. Богатство и разноликост његовог дела одраз је вредности и великих питања његовог доба.Рођен је као једно од шесторо деце у породици која се традиционално бавила административним пословима. Године 1628. почео је каријеру као адвокат. Наредне године је почео је да пише стихове и завршио своју прву комедију - Мелита. Његова прва трагедија, Медеја, на сцени се појавила 1635. Уследио је низ драма: комедија, трагедија и трагикомедија. Укупно је написао тридесетак драма, један превод (Имитација Исуса Христа) и три студије о драмској поезији.

Кардинал Ришеље му је дао звање државног књижевника, међутим Корнеј није желео да буде ограничен схватањима дворског песника. Пример за ово је његова најпознатија драма Сид - трагикомедија из 1636/37, касније прерађена у трагедију, која за тему има легенду о средњовековном шпанском витештву. Она је доживела велики успех, али истовремено била критикована у Академији због непоштовања класицистичких принципа јединства радње. Неки критичари су ишли дотле да га оптуже за неморал, јер се у Сиду не бави моралном подуком. Приказ двобоја у овој драми наљутио је кардинала Ришељеа који је забранио двобоје. Корнеј је временом прилагођавао своју књижевност класицистичким правилима, али је увек заступао став да су она отворена за интерпретацију.

Нешто касније, 1640, написао је драму Хорације - трагедију о конфликту љубави и дужности, људскости и државних резона. Овај пут је задовољио правила јединства радње, а дело је посветио кардиналу. Исте године је настао комад Сина о римском републиканском патрицију и његовој завери против цара Августа. Ова прича је алегорија апсолутистичке владавине Луја XIII, завере против њега и краљеве милости према завереницима. Мученичка трагедија са елементима љубавне приче, Полиеукта, настала је 1641. Свештенство му је овде замерило да хришћанску тему понижава тако што је доводи на театарску позорницу.

Пјер Корнеј се 1641. оженио Маријом де Ламперијер и са њоме имао седморо деце. За академика је изабран 1647. Његове позније драме нису биле тако квалитетне као оне из ранијег времена.

Корнејево дело истиче следеће књижевно-филозофске идеје:

Снагу воље и хероизма

Снагу сила судбине

Величину душе и морални интегритет

Сукоб између емотивног и морално-религијског схватања љубави

Расина (Арецо)

Расина је насеље у Италији у округу Арецо, региону Тоскана.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1874 становника. Насеље се налази на надморској висини од 313 м.

Расински управни округ

Расински управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Крушевац градско насеље Крушевац,

Општина Варварин градско насеље Варварин,

Општина Трстеник градско насеље Трстеник,

Општина Ћићевац градско насеље Ћићевац,

Општина Александровац градско насеље Александровац и

Општина Брус градско насеље Брус.Има укупно 240.463 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Крушевцу.

У Крушевцу и околини постоји више културно-историјских споменика: Лазарев град, са остацима средњовековног утврђења и црквом Лазарицом, епски је објекат у српском предању. Црква Лазарица посвећена Св. Стефану прототип је моравске школе, а саграђена је 1376. године поводом рођења Лазаревог сина Стефана.

Донжон кула, војно утврђење средњовековног града, сведочење је о великој културној и историјској баштини српског народа.

Манастир Љубостињу је основала кнегиња Милица, Лазарева жена, крајем XIV и почетком XV века, после Косовског боја када је одлучила да се повуче као владарка и окупи удовице српске властеле погинуле на Косову. Љубостиња је од првог дана имала културну улогу. Овде су довођени истакнути летописци, преписивачи, мајстори украсних књига и сликари.

Филип II, војвода од Орлеана

Филип II Орлеански, (франц. Philippe d'Orléans, 1674 — 1723) био је члан француске краљевске породице. После смрти свога стрица, краља Луја XIV, постао је регент и владар Француске, док његов петогодишњи рођак Луј XV није одрастао. Ово доба у историји Француске назива се период регентства (Régence, 1715 — 1723).

Филип је био једини син Филипа I Орлеанског, брата Луја XIV, и његове друге жене Елизабете Шарлоте од Палатината.

Био је либерални јансениста који је укинуо цензуру Луја XIV. Водио је успешан рат против Шпаније у савезу са Енглеском, Аустријом и Холандијом. Његова пореска политика је била ризична и довела је државне финансије у кризу. Приватно је био склон уметности; глумио је у комадима Молијера и Расина, компоновао је оперу и био талентован сликар и гравер.

У његово време појавио се стил у уметности раног рококоа познат као стил режанс.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.