Расејана острва у Индијском океану

Расејана острва у Индијском океану (фр. Îles éparses, Îles éparses de l'océan Indien) су француски посед у Индијском океану, без локалне управе. Ради се о малим острвима, која су углавном ненасељена.

1997 europa vue du phare
Поглед на острво Европа

Од 2005. над острвима власт има префект Француских јужних и антарктичких земаља. До тада је административни управник био префект Реиниона, док сама острва нису део Реиниона нити Европске уније. Дана 21. фебруара 2007. Расејана острва су постала пета територија у саставу Француских јужних и антарктичких земаља.

Iles Eparses-CIA WFB Map
Мапа острва

Острва

Iles eparses de l'ocean Indien
Положај Расејаних острва у Индијском океану:
• 1 : Басас да Индија
• 2 : Европа
• 3 : Острва Глориозо
• 4 : Хуан де Нова
• 5 : Тромелин
(KM : Комори, MG : Мадагаскар, MU : Маурицијус, MZ : Мозамбик, RE : Реинион, YT : Мајот)

Спољашње везе

Басас да Индија

Басас да Индија (франц. Île Bassas da India) је ненасељен атол у јужном Мозамбичком каналу у Индијском океану са копненом површином од 0,2 км2 и укупном површином (са лагуном) од 80 км2. Припада групи расејаних острва у Индијском океану. Удаљен је 110 км северозападно од острва Европа. Зона управе Француске око овог атола је 123.700 км2. Атол је врло низак, на највишим областима само 3 метра изнад нивоа мора. За време плиме се на многим деловима не види копно. Будући да је често испод нивоа мора, на атолу нема вегетације.

Острво су открили португалски истраживачи у 16. веку. Од 1897. острвом управља Француска, од 1968. њиме управља француски представник на Реиниону. Од 21. фебруара 2007. острво је у администрацији француског аутономног региона Француске јужне и антарктичке земље.

Европа (острво)

Острво Европа (франц. Île Europa) је тропско корално острво површине 28 km², које се налази у Мозамбичком каналу тј. Индијском океану, на трећини пута од јужног Мадагаскара према јужном Мозамбику. Острво је посед Француске од 1897. године, али на њега такође право полаже Мадагаскар. Иако ненасељено, острво је део француског административног региона француске јужне и антарктичке земље (франц. Terres australes et antarctiques françaises, TAAF), а Француска одржава константно цивилно и војно присуство на острву још од 1950-их, са задужењем одржавања метеоролошке станице која се налази на самом острву.

Маурицијус

Маурицијус (енгл. Mauritius, франц. Maurice), или званично Република Маурицијус (енгл. Republic of Mauritius, франц. République de Maurice), понегде погрешно названа и као острво Морис, је острвска држава у југозападном делу Индијског океана, око 855 km источно од Мадагаскара, 2000 km од обале источне Африке којој и геополитички припада. Поред острва Маурицијус у саставу републике се налазе и острва Каргадос Карахос, Родригез, као и Агалега острва. Број становника се 2008. процењивао на 1.288.000.

Острва Глориозо

Острва Глориозо или Глориозо острва (франц. Îles Glorieuses), званично Архипелаг Глориозо (франц. Archipel des Glorieuses), архипелаг је површине 7 km² и укупне површине (са лагуном) 35,2 km² смештен у Индијском океану, северо-западно од Мадагаскара. Архипелаг је од 21. фебруара 2007. године постао део француског административног региона Француске јужне и антарктичке земље (франц. Terres australes et antarctiques françaises, TAAF) и спада у групу расејаних острва у Индијском океану. На архипелаг полажу суверенитет и суседне острвске државе Мадагаскар и Сејшели.

Специјалне територије Европске уније

Постоје два дела споразума у Риму који се односи на специјалне односе: члан 299 који одређује на које се територије споразум односи; и члан 182-188 и анекс 2 о придруживању не-Европским земљама и територијама који имају специјални статус са земљом чланицом.

Под специјалне територије спадају 7 региона (4 у Француској, 2 у Португалу, 1 у Шпанији) где се закони Европске заједнице примењују, са могућем прилагођавању због њихове специфичности.

Прекоморске територије (ОЦТ) (21) које имају специјални однос са неком од чланица Европске уније: 12 са УК, 6 са Француском, 2 са Холандијом, 1 са Данском.

Списак временских зона

Попис временских зона направљен је у складу са UTC.

Регије означене звездицом (*) имају летње рачунање времена, тј. лети додају 1 сат, а са две звездице (**) регије на јужној хемисфери (додају 1 сат током зиме на северној хемисфери).

Напомена: Неке регије имају временску разлику од 24 сата: имају исто доба дана, али разликују се за читав један дан.

Две крајње временске зоне разликују се чак 25 сати, па се током једног сата дневно датум разликује за 2 дана.

Уз неке зоне су дати њихови познатији називи на енглеском (у Северној Америци, Европи, итд).

Уколико је чланак неажуран консултовати мапе временских зона и распрострањеност летњег рачунања времена.

Списак држава и зависних територија по континентима

Планета Земља има површину од 510.065.600 km², од чега је копно 148.939.100 km² тј. 29,2 % укупне површине Земље. Она је подељена на 7 континената: Азију, Африку, Северну Америку, Јужна Америка, Антарктик, Европу и Аустралију. Континенти су подељени на 194 државе и 45 зависниx територија.

Списак држава и територија по површини

Ово је списак држава и територија, поређаних по површини. Списак укључује све суверене државе и зависне територије наведене у ИСО стандарду 3166-1. Непризнате државе, те прекоморски поседи су такође уврштени у списак, али немају број који их рангира на списку, јер је њихова површина већ укаликулисана у матичну земљу.

Списак садржи две колоне са бројевима у низу. Прва колона представља рангиране позиције суверених држава света према површинама матичних територија тих држава, док друга колона представља рангиране позиције свих територија, према горе наведеним стандардима, укључујући све суверене државе, зависне територије, те друге географске територије (нпр. Антарктик) према укупној површини коју те територије заузимају.

Површина сваке територије укључује три врсте мерења:

Копнена површина - је збир целог копна ограниченог међународним границама и/или обалом, без површине унутрашњих водних тела (реке, језера и слично).

Унутрашње воде - су збир свих површина унутрашњих водних тела, као што су реке, потоци, природна и вештачка језера и слично, а који су ограничени међународним границама и/или обалом. Неки извори, у унутрашње воде укључују и приобалне воде, у зависности на њихов значај за копно.

Укупна површина - је укупан збир целе копнене површине и унутрашњих вода, огранчених међународним границама и/или обалом.Подаци су преузети из статистичког уреда УН, осим ако није другачије назначено.

Списак држава у Африци

Ово је списак суверених држава и зависних територија у Африци. Она укључује међународно признате државе, државе са ограниченим признањем, као и територије које припадају другим афричким и неафричким државама. Листа садржи 54 суверене држава и 10 зависних територија.

Малта и делови Француске, Италије, Португала и Шпаније налазе се на Афричкој континенталној плочи. Неки од њих су знатно ближе Африци него континенталној Европи, али политички се сматрају делом Европе. Слично томе, острво Сокотра се такође налази на Афричком платоу и много је ближе Африци, али је политички део азијске државе Јемен. Египат, без обзира на део територије који прелази у Азију преко Синајског полуострва, је афричка држава.

Списак суверених држава

Ово је азбучни списак свих држава света. Уз редне бројеве, списак садржи заставе, скраћене и пуне облике имена држава, њихов међународни статус, те листе њихових зависних и аутономних територија. Иако постоје критеријуми за утврђивање и држава и зависних територија, ипак не постоји и политичка усаглашеност око броја истих, па је тешко одговорити колико „држава“ има у свету.

Списак садржи:

195 суверених држава (193 чланица и 2 посматрача УН) са њиховим зависним и аутономним територијама, које класификујемо као:

територије са посебним облицима суверенитета, и то:

придружене зависне државе, које се налазе у придруженом и зависном односу према некој другој држави,

територије са посебним суверенитетом, који је дефинисан специјалним међународним уговорима

самоуправне зависне територије,

прекоморске територије, укључујући и слабо насељене територије, те

националне и конститутувне аутономије субјекти и подсубјекти унутар суверених држава и

друге територије, укључујући прекоморске посједе, територијалне претензије, ексклаве и спорне територије.Списак садржи и:

13 Територија са спорним статусом,

3 Спорне слабонасељене територије,

4 Микронације са одређеним међународним релацијама.

Тромелин

Тромелин (франц. Île Tromelin) је острво површине 1 km², које се налази у Индијском океану, источно од Мадагаскара. Острво су открили Французи 1776. године, а 1814. године је административно припојен Реиниону. Острво од 21. фебруара 2007. године постаје део француског административног региона Француске јужне и антарктичке земље (франц. Terres australes et antarctiques françaises, TAAF) и спада у групу расејаних острва у Индијском океану. На острво полаже суверенитет и суседна острвска држава Маурицијус.

Француске прекоморске територије

Француске прекоморске територије (франц. Départements et régions d'outre-mer, скраћено DROM) је група територија под француским суверенитетом изван територије метрополе, тј. изван Европе. Оне имају различите правне статусе и нивое аутономије.

Француске прекоморске територије се групишу у 4 категорије.

Француске јужне и антарктичке земље

Француске јужне и антарктичке земље (франц. Terres australes et antarctiques françaises, скр. TAAF) су од 1955. Француска прекоморска територија.

Територију чине острва Амстердам и Свети Павле, острва Крозе, Кергелен и сектор на Антарктику Аделина земља, који није међународно признат као суверена француска територија. У областима јужно од 60. степена јужне географске ширине Француска има надлежност само у оквиру уговора о Антарктику из 1959. и 1991. Године 2007. територији су придружена Расејана острва у Индијском океану.

Острва се налазе у Индијском океану југоисточно од Африке, и заједно имају површину од 7.820 km². Аделина земља на Антарктику има површину од 432.000 km².

Хуан де Нова

Хуан де Нова (франц. Île Juan de Nova или Juan da Nova) је ниски тропски атол површине 4,4 km² смештен у Индијском океану на отприлике трећину пута између Мадагаскара и Мозамбика. Острво од 21. фебруара 2007. године постаје део француског административног региона Француске јужне и антарктичке земље (франц. Terres australes et antarctiques françaises, TAAF) и спада у групу расејаних острва у Индијском океану. Острво је добило име по истоименом португалском истраживачу. На острво полаже суверенитет и суседна острвска држава Мадагаскар.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.