Рамуш Харадинај

Рамуш Харадинај (алб. Ramush Haradinaj; Глођане код Дечана, 3. јул 1968) косовски је политичар.[1] Бивши је премијер самопроглашене Републике Косово и бивши вођа терористичке организације ОВК. Такође, раније је био премијер Владе Косова (од Србије незаконита влада на КиМ) од 2004. до 2005. године.

Харадинај је био оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине током сукоба на Косову и Метохији. Хашки трибунал је 2008. донео ослобађајућу одлуку. 2016. године. Скупштина самопроглашене Република Косово 9. септембра 2016. године, изабрала га је, уз подршку Српске листе за премијера Косова, да би 19. јула 2019. године поднео оставку на тој фунцији.[2].

Апелациону суд у Колмару 2017. је одбио захтев Србије за екстрадицију бившег вође терористичке ОВК Рамуша Харадинаја.

Рамуш Харадинај
Ramush Haradinaj (-125880784)
Рамуш Харадинај (2013)
Биографија
Датум рођења3. јул 1968.(51 год.)
Место рођењаГлођане
 СФР Југославија
Религијасунитски ислам
СупружникАнита
Деца4
УниверзитетУниверзитет у Приштини
Амерички технолошки институт на Косову
Политичка
партија
Алијанса за будућност Косова

Биографија

Харадинај је рођен 3. јула 1968. у селу Глођане код Дечана на Косову. После демонстрација косовских Албанаца 1989. емигрирао је у Швајцарску, где је регрутован у Народни покрет Косова, из којег је настала Ослободилачка војска Косова. У Швајцарској је учио кунг-фу и ратне вештине. У Албанији је 1996. завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс и Тропоја. На Косово је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије. У априлу наредне године постао је један од регионалних команданата ОВК.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица ОВК „Црни орлови“, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу. Оптужен је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

После званичног распуштања и демилитаризације ОВК, почетком 2000, формиран је Косовски заштитни корпус, у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа. Са те дужности се повукао 11. априла те године и најавио оснивање странке. Нова странка под називом Алијанса за будућност Косова формирана је 29. априла 2000. и Харадинај је изабран за њеног председника. АБК су пратиле контроверзне активности током предизборне кампање за локалне изборе, октобра 2000, и један, никад до краја расветљен инцидент, у којем је Харадинај рањен. Харадинај је са још тридесетак припадника КЗК почетком јула 2000. напао породицу Мусај из околине Дечана, потом је „тешко рањен“ и пребачен у Немачку, а убрзо по његовом повратку убијен је један члан породице Мусај. У августу 2002. међународни тужилац на Косову подигао је оптужницу против Харадинаја због оружаног напада на једну албанску породицу 2000, али никада није осуђен.

У свом аутобиографском дјелу „Прича о рату и слободи“, Харадинај је изјавио да су припадници ОВК „сваког дана убијали српске полицајце“.[3]

Осим албанског, говори и српски језик, према њему, да "покаже поштовање" према косовским Србима.

Хашки трибунал

У оквиру истраге о ратним сукобима на Косову и Метохији 1998. и 1999. и активностима ОВК, Харадинај је у Приштини 10. новембра 2004. разговарао са истражиоцима Хашког суда за ратне злочине почињене на тлу СФРЈ, у вези сумњи да је починио ратне злочине над Србима и другим неалбанским становништвом током оружаних сукоба на Косову. Поводом истраге Хашког трибунала против њега, сам Харадинај одбацио је могућност подизања оптужнице Хашког трибунала против њега. Он је одмах после избора оценио да је реч о „спекулацијама и гласинама“.

Трибунал је против Харадинаја (заједно са Идризом Балајем и Лахи Брахимајем) 4. марта 2005. подигао оптужницу (случај бр. IT-04-84-I), којом га по 37 тачака терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности (која укључује и учешће у заједничком злочиначком подухвату), почињене у периоду од 1. марта до 30. септембра 1998. године (у које време је Харадинај био командант оперативне зоне Дукађин (Метохија). Харадинај је по пријему оптужнице подено оставку на место премијера Косова, и добровољно се предао Трибуналу 9. марта 2005. Иначе, није се одмах сложио са америчком сугестијом да мирно и достојанствено оде у Хаг, него је тврдио да му је Џејми Рубин нешто обећавао у име Медлин Олбрајт.

Међународни представници у Приштини (посебно Посебни представник генералног секретара УН за Косово и Метохију Сорен-Јесен Петерсен) имали су по опроштајним пријемима поводом Харадинајевог одласка у Хаг о њему неубичајено лепе речи. Главнина српске стране то објашњава као жељу и настојање да се Косово у критичном тренутку обелодањивања Харадинајеве оптужнице умири, односно због тога „што су пропустили да кидишу на Србе опкољене у енклавама“ (Љиљана Смајловић).

Kao командант зоне „Дукађин“, Харадинај је словио за најпоузданијег западног савезника на Косову, чији су борци, осим сукоба са српским снагама безбедности, велику помоћ авијацији НАТО пружали и у откривању непријатељских положаја. После рата, током демилитаризације ОВК у снаге за борбу против елементарних непогода, Харадинајеве јединице су се најбрже трансформисале у Косовски заштитни корпус, зарад чега су му повремено опраштали „ситне несташлуке“, попут оружаних обрачуна са ривалским клановима на западу Косова. У таквим обрачунима, наводе познаваоци тамошњих збивања, убијено је и неколико потенцијалних сведока које би главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте радо видела на својој страни.

По изворима из иностранства, а посебно оних из Немачке и Швајцарске, био један од организатора насиља и етничког чишћења Срба у организованом погрому од 17. до 19. марта 2004. године.

Половином априла 2005. у билизини села Волујак, јужно од Клине, форензичке екипе UNMIK започеле су откопавање масовне гробнице. Због недоступности терена око јаме у коју су бацани лешеви Срба и других неалбанаца, према речима UNMIK-ове канцеларије за нестала лица, предстоји дуготрајно ископавање. Због сумње да у околини постоји већи број сличних масовних гробница UNMIK ће наставити рекогнистицирање терена. Подручје око Клине и јаме Волујак било је током 1998. и 1999. у зони коју је контролисала јединица ОВК на чијем је челу био Рамуш Харадинај.

Харадинај је написао књигу Прича о рату и слободи која је објављена 2002. и у којој износи детаље о стварању ОВК и сукобима са српском полицијом. Харадинај говори француски и енглески језик. Ожењен је новинарком Анитом Мућај, с којом има кћерку, а из претходног брака има сина.

Злочини који му се приписују према оптужници

Тројица оптужених су – каже се у оптужници – одговорни за удружени злочиначки подухват, чији је циљ био успостављање потпуне контроле ОВК у региону Дукађин (Метохија) нападањем, прогањањем и незаконитим уклањањем српских цивила, као и насилним потискивањем колаборације Албанаца и Рома са српским властима. У том циљу, српско, ромско и албанско цивилно становништво је застрашивано, отимано, притварано, пребијано, мучено и убијано. Поред тројице оптужених, у оптужници се наводи још десетак имена особа које су такође учествовале у реализацији заједничког злочиначког подухвата.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица ОВК „Црни орлови“, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани. Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу. Оптужен је да је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

Према изводима из судских списа на основу којих је Окружни суд и спровео истрагу 1. септембра 2007. против њега Харадинај је између осталог наредио да се у подрумима Хотела Паштрик оснује провизорни затвор, у који су припадници ОВК доводили и затварали цивиле неалбанске националности.

По наредби Харадинаја, цивили су три дана мучени, сексуално злостављани и силовани после чега су неке од затворених, Албанци одвели до обале реке Ереник у близини кланице Агими где су их стрељали.

У ноћи између 13. и 14. јуна Харадинијеви следбеници и његови подређени, силовали су и Бедрија Шаљу.

Документ Комитета за ратне злочине, поткрепљен фотографијама и исказима сведока, по којем је Рамуш Харадинај наредио да се српски цивили, који су 12. јуна 1999. године заустављени у колони сватова, муче, силују и, на крају, покољу и стрељају. Харадинај је лично убио неке од цивила. Они су прво одведени у подрум хотела „Паштрик“, где је малолетну младу силовао. Једној жртви ножем је одсечено уво, а потом су други терани да то ухо поједу. Сви осим младе стрељани су на путу између Ђаковице и Призрена.

Оптужница

Дана 4. марта 2005, судија Бономи је потврдио оптужницу против Рамуша Харадинаја, Идриза Балаја и Лахија Брахимаја и наложио да буде запечаћена. Тај налог је престао да важи 10. марта 2005.

Сви су у првом појављивању пред Хашким трибуналом одбацили властиту кривицу за ратне злочине над косовским Србима, Ромима и Албанцима за које су оптужени.

Удружени злочиначки подухват

Према наводима Оптужнице, удружени злочиначки подухват у којем су оптужени учествовали настао је у априлу 1998. или пре тог месеца, а имао је за циљ да Ослободилачка војска Косова (ОВК) успостави потпуну контролу над својом оперативном зоном Дукађин, путем напада тамошње цивилно становништво и њиховог и прогањања, то јест путем противправног уклањања српских цивила с тог подручја и насилног сузбијања сваког стварног или претпостављеног вида сарадње тамошњих албанских или ромских цивила са Србима. Његов злочиначки циљ је укључивао застрашивање, отмице, затварање, премлаћивање, мучење и убијање циљног цивилног становништва.

Оптужбе

Рамуш Харадинај терети се по:

  • 17 тачака за злочине против човечности – кажњиве по члану 5 Статута Међународног суда, прогон (малтретирање, нехумана дела, уништавање имовине, противправно затварање, депортацију или присилно премештање цивила, убиство, силовање); нехумана дела; депортацију и друга нехумана дела; притварање и друга нехумана дела; убиство и друга нехумана дела; силовање и друга инхумана дела, и
  • 20 тачака за кршења закона и обичаја ратовања – кажњива по члану 3 Статута Међународног суда: окрутно поступање, убиства, силовање.

Ослобађајућа пресуда и њено поништавање

Хашки трибунал је 3. априла 2008. донео ослобађајућу пресуду Рамушу Харадинају. Према оцени Претресног већа, Тужилаштво је доказало да су припадници ОВК починили злочине, укључујући убиства, окрутно поступање, мучења и силовања, али (осим у два случаја када су у питању други оптужени) није доказало „ван разумне сумње“ да су у то били умешани или одговорни и сам Харадинај и други оптужени. Суд је у пресуди оценио да је стечен „снажан утисак да се суђење одвијало у атмосфери у којој се сведоци нису осећали безбедно“ и да су „тешкоће везане за прибављање доказа представљале значајну карактеристику овог суђења“.[4] Хашки суд је у јулу 2010. поништило ослобађајућу пресуду због застрашивања свједока.[5]

Поновљено суђење

Хашки трибунал је 2011. поново покренуо оптужницу против Харадинаја за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја ратовања 1998.[5] Нови поступак укључује и оптужницу за учешће у удруженом злочиначком подухвату са циљем злостављања Срба, Албанаца и Рома, те убиства и мучења у логору ОВК у Јабланици, Општина Ђаковица.[6]

Ослобађајућу пресуду су критиковале организације Амнести интернашонал, Фонд за хуманитарно право, као и Карла дел Понте, бивши главни тужилац Хашког трибунала.[7][8][9]

Референце

  1. ^ Vulliamy, Ed (2. 12. 2012). „Freed Kosovo war Chief Pledges 'I will lead my people once more'. London: The Guardian. Приступљено 26. 4. 2013.
  2. ^ N1 19.07.2019. Рамуш Харадијан поднио оставку
  3. ^ „ОВК убијао српске полицајце сваког дана, на сваком мјесту...”. Радио телевизија Републике Српске. 16. 8. 2011. Приступљено 17. 8. 2011.
  4. ^ Ослобађајућа пресуда Харадинају. Б92, 3. април 2008.
  5. 5,0 5,1 „Хаг: Поновљено суђење Харадинају”. Радио телевизија Републике Српске. 18. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011.
  6. ^ „Хаг: Ново суђење Харадинају, Балају и Брахимају”. Радио телевизија Републике Српске. 11. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011.
  7. ^ „Kosovo: If they are not guilty, who committed the war crimes?” (на језику: енглески). Amnesty International. 29. 11. 2012. Приступљено 28. 3. 2019.
  8. ^ „Presuda se temelji na izvedenim dokazima, ali nije donela pravdu za žrtve” (PDF). Фонд за хуманитарно право. 29. 11. 2012. Приступљено 28. 3. 2019.
  9. ^ „Del Ponte: Kosovo prerano priznato, a Haradinaj...”. Мондо. 29. 11. 2012. Приступљено 28. 3. 2019.

Спољашње везе

  • Делови овог текста преузети су са B92.net (Новинска агенција БЕТА).
Претходник:
Бајрам Реџепи
Премијер Косова
од 3. децембра 2004. до 8. марта 2005.

Наследник:
Адем Саљихај (вд)
Претходник:
Иса Мустафа
Премијер Косова
од 9. септембра 2017. до 19. јула 2019.

Наследник:
Алијанса за будућност Косова

Алијанса за будућност Косова (алб. Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës (AAK)) је трећа по реду партија на Косову и има 9 посланичких места у Скупштини Косова. Тренутни потпредседник партије, Бајрам Косуми, је од 23. марта 2004. премијер Косова. Председник Алијансе за будућност Косова је хашки оптуженик Рамуш Харадинај — претходни премијер Косова (од децембра 2004. до марта 2005.).

На парламетнарним изброрима 2010. год. партија је освојила 77.130 гласова (11,04%) и 12 места у скупштини.

На парламетнарним изброрима 2014. год. партија је освојила 69.793 гласова (9,54%) и 11 места у скупштини.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Бајрам Реџепи

Бајрам Реџепи (алб. Bajram Rexhepi; Косовска Митровица, 3. јун 1954 — Истанбул, 21. август 2017) био је политичар и први премијер самопроглашене Републике Косово. Био је члан, Демократске партије Косова. Од 2010. до 2015. био је министар унутрашњих послова ове самопроглашене балканске државе.

Дипломирао је на Универзитету у Приштини и завршио постдипломске студије на Универзитету у Загребу 1985. године. Провео је већи део своје каријере радећи као хирург.

Током конфликта 1999. године, Реџепи је приступио ОВК и провео три месеца служећи као теренски доктор. На општим изборима новембра 2001. године, Реџепијева странка је добила 25,7 процената гласова и тиме постала друга странка на Косову, после Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове, а Реџепију је Скупштина Косова и Метохије доделила место премијера 4. марта 2002. године. На наредним изборима, одржаним 24. октобра 2004. године, Демократска странка Косова је била друга и освојила 30 места у скупштини.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Косовски парламентарни избори 2014.

Избори за посланике Скупштине Косова су одржани 8. јуна 2014.

На овим изборима је учествовала Грађанска иницијатива Српска листа подржана за учешће на овим изборима од стране Владе Републике Србије Александра Вучића.

Ово су други парламентарни избори од једностраног проглашења независности Косова.

Косовски парламентарни избори 2017.

На Косову и Метохији су одржани ванредни парламентарни избори 11. јуна 2017. на којима је бирано 120 посланика Скупштине Косова.

У мају је изгласано неповерење влади Исе Мустафе. Влада Исе Мустафе трећа је узастопна косовска влада која није дочекала крај четворогодишњег мандата.

Ово су трећи парламентарни избори од једностраног проглашења независности Косова.

Масакр на Радоњићком језеру

Масакр на Радоњићком језеру се десио током сукоба на Косову и Метохији 1998. и 1999. године, када су јединице ОВК и албанских екстремиста предвођене Рамушем Харадинајем, у близини Радоњићког језера, код села Глођане, убиле најмање 34 цивила српске и албанске народности.Рамуш Харадинај је за злочине на том подручју био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. На терет му је, између осталог, стављено и убиство 30 цивила српске и албанске националности, чија су тела пронађена у самом језеру. Хашки трибунал га је у априлу 2008. године ослободио свих оптужби, што је изазвало протест међу званичницима републике Србије.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Радоњићко језеро

Радоњићко језеро се налази на југу Србије, у Метохији, северно од Ђаковице. Представља вештачко акумулационо језеро изграђено на притоци Белог Дрима. Његова дужина је око 5 km и обухвата површину од 5.96 km², што га чини другим по величини језером на АП Косово и Метохија, после Газивода (9.2 km²).

Током сукоба на Косову и Метохији 1998. и 1999. године, у непосредној околини језера се налазио штаб ОВК на чијем се челу налазио Рамуш Харадинај, који је за злочине на том подручју био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. На терет му је, између осталог, стављено и убиство 30 цивила српске и албанске националности, чија су тела пронађена у самом језеру. Хашки трибунал га је у априлу 2008. године ослободио свих оптужби, што је изазвало бес међу званичницима Републике Србије.Након окончања НАТО агресије на СРЈ и доласка снага КФОРа на подручје АП Косово и Метохија, на подручју бране на Радоњићком језеру су вршена радиолошка истраживања да би се утврдило евентуално присуство повишене радиоактивности.

Скупштина Републике Косово

Скупштина Републике Косово (алб. Kuvendi i Republikës së Kosovës) законодавна је институција на територији Косова и Метохије под влашћу привремених органа самоуправе тзв. „Републике Косово“. Скупштина има 120 посланика, од чега се 100 бира непосредно на изборима док је 20 места резервисано за мањинске националне групе:

10 посланичких места за Србе

4 посланичких места за Роме, Ашкалије и Египћане

3 посланичких места за Бошњаке

2 посланичких места за Турке

1 посланичких места за Горанце

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Хашим Тачи

Хашим Тачи (алб. Hashim Thaçi; Броћна, 24. април 1968) садашњи је председник самопроглашене "Републике Косово” и бивши председник самопрокламоване Владе Косова. Председник је Демократске партије Косова и бивши политички лидер терористичке организације „Ослободилачка војска Косова”.

4. премијер Републике Косово
3. децембар 2004 — 8. март 2005.
ПретходникБајрам Реџепи
Наследник(вд) Адем Салихај
Премијер Републике Косово
9. септембар 2017 — 19. јул 2019.
Избори2017
ПретходникИса Мустафа

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.