Рамала

Рамала (ар.  رام الله  Rām Allāh, превод: Божје брдо) је палестински град у средишту Западне обале са око 25.500 становника.[1] Рамала је од Јерусалима удаљена 10 километара на северозапад. Налази се на 900 m надморске висине.

Тренутно је Рамала незванично седиште палестинске аутономије.

Рамала
арап. رام الله/хебр. רמאללה
Ramallah Residential
Стамбене четврти Рамале
Административни подаци
Држава Палестина
ТериторијаПалестинске територије
Становништво
Становништво
 — 2009.27.092
 — густина1.662,09 ст./km2
Географске карактеристике
Координате31°53′49″ СГШ; 35°12′06″ ИГД / 31.896944° СГШ; 35.201667° ИГДКоординате: 31°53′49″ СГШ; 35°12′06″ ИГД / 31.896944° СГШ; 35.201667° ИГД
Површина16,3 km2
Рамала на мапи Палестинских територија
Рамала
Рамала
Рамала на мапи Палестинских територија
Веб-сајт
www.ramallah.ps

Референце

  1. ^ „Projected Mid -Year Population for Ramallah & Al Bireh Governorate by Locality 2004 - 2006”. Palestinian Central Bureau of Statistics. Приступљено 22. 2. 2008.

Спољашње везе

Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Јужноафричка Република је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа једанаести пут. Репрезентацију Јужноафричке Републике представљало је 28 такмичара (22 мушкараца и 6 жена) који су се такмичили у 22 дисциплине (17 мушких и 5 женских)., На овом првенству Јужноафричка Република је освојила једну медаље (бронзана). Поред тога постављен је један континентални, национални и лични рекорд и 3 рекорда сезоне. Овим успехом Јужноафричка атлетска репрезентација је у укупном пласману рангирана на 33 место од укупно 206 земаља учесница. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Јужноафричка Република је са 5 учесника у финалу била 22. са 18 бодова.

Њу Делхи

Њу Делхи (хинди: नई दिल्ली, Naī Dillī) је главни град државе Индије. Према незваничним резултатима пописа 2011. у граду је живело 257.803 становника. Чини заједничку агломерацију с старим делом Делхија који се налази нешто северније и има 26.454.000 становника (стање: 2016). Налази се на административној територији главног града који је самостална управна јединица у индијској федерацији. Важно је управно седиште, индустријски град, саобаћајно чвориште и културни центар. Како Њу Делхи и град Делхи чине јединствену управну целину, оба града заједно Индијци најчешће зову једноставно Делхи.

Аман

Аман (арап. عمان‎) је главни град Јордана. Године 2015, имао је 4.007.526 становника у ширем градском подручју.

Баку

Баку (азер. Bakı) је главни град Азербејџана и једна од 78 административно-територијалних јединица ове државе. Налази се у јужном делу полуострва Апшерон. Први пут се појављује у списима у 1. веку. Према попису из 2009. у Бакуу живи 2,0 милиона становника. Заједно са предграђима има око 3 милиона становника. Разлог томе је велики број избеглица и расељених лица.

Од 2000. године стари део Бакуа уврштен је на Унесков списак места светске баштине у Азији и Океанији.

Бејрут

Бејрут (арап. بيروت, Bayrūt‎, франц. Beyrouth) је главни, највећи град и највећа лука Либана. Према процени из 2005. у граду је живело 1.251.739 становника, а са приградским насељима 2,1 милиона становника.

Бејрут је комерцијални центар региона и сматра се Паризом Блиског истока због своје космополитанске атмосфере, посебно пре почетка Либанског грађанског рата.

Канцеларија Уједињених нација за Економска и социјална питања за регион Западне Азије смештена је у Бејруту. Међународна радничка организација (ИЛО), као и регионална канцеларија за арапске државе Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је такође смештена у Бејруту. Арапска Организација авио-превозника има седиште у Бејруту.

Бишкек

Бишкек (кирг. и рус. Бишкек) је главни град Киргистана, државе у Средњој Азији.

Утврђење Пишпек основао је 1825. кан Коканд. Године 1861. освојили су га Руси, а 1926. мења име у Фрунзе по совјетском генералу Михаилу Фрунзеу рођеном у граду. Након распада Совјетског Савеза 1991. и осамостаљења Киргистана добија данашње име.

Бишкек се налази у долини реке Чуј, окружен планинским врховима ланца Тјен Шан, на надморској висини од 750 до 900 m.

То је град широких булевара у правоугаоном распореду, државних зграда и стамбених блокова у стилу совјетске архитектуре.

По проценама из 2015. имао је око 937.400 становника. Највећи део становништва су Киргизи (52%), а следе Руси (33%), Украјинци (2%) и Татари (2%).

Држава Палестина

Палестина (арап. فلسطين‎‎ [Filasṭīn]), званично Држава Палестина (арап. دولة فلسطين‎ [Dawlat Filasṭīn]), делимично је призната држава на Блиском истоку. Службено је настала унилатералним усвајањем декларације о независности коју су 15. новембра 1988. у егзилу у Алжиру донеле Палестинска ослободилачка организација и Национално веће Палестине. Међународно-правни статус признат јој је 29. новембра 2012. након гласања у Генералној скупштини ОУН, када је Палестини додељен статус државе посматрача у Уједињеним нацијама (са 138 гласова за, 9 против и 41 уздржаних). Чланица је Арапске лиге, Организације исламске конференције, Г77, Међународног олимпијског комитета и других међународних организација.

Душанбе

Душанбе (таџ. Душанбе; бивши Стаљинабад) је главни град Таџикистана. Град се налази на реци Душанбинка у густо насељеној долини Гисар.

Број становника према подацима из 2005. године је 543.107. Етнички састав: Таџици - 73,4%, Узбеци - 20,1%, Руси - 5,1%, остали - 2,4%.

Име града је изведено из персијске речи која значи понедељак (du- два + shamba или shanbe- дан, буквално: други дан) и односи се на то да је понедељком био пијачни, трговачки дан.

Насеље на овом месту је постојало још у 5. веку п. н. е., али је до 1920. било веома мало. Црвена армија је заузела Душамбе 1922. То је постао главни град Таџичке ССР. До Душанбеа је изграђена пруга 1929. Она је постала основ за привредни развој града. Данас је то административни, привредни, културни и универзитетски центар земље.

Недалеко од града налазе се војне базе Русије и Француске.

Кабул

Кабул (персијски:کابل - Kâb'l) је главни град Авганистана. Процењено је да има између 2 и 4 милиона становника. Кабул постоји више од 3500 година, а 1776. је постао престоница. Налази се у уској долини реке Кабул, високо у планинама близу Киберског пролаза. Повезан је са Таџикистаном преко тунела који пролази кроз планину Хиндукуш. Индустрија је слабо развијена због честих ратова од 1979. године. Градско становништво је мултинационално и чине га Авганистанци, Паштуни, Таџици и Хазари.

Коломбо

Коломбо (синх. සිංහල, там.: கொழும்பு) је највећи град, економска и пословна престоница Сри Ланке. Налази се на западној страни острва. Његово предграђе, Сри Џајаварденепура Коте, је седиште владе и скупштине Сри Ланке. Од 2001. године, у Коломбу живи 2.234.289 становника.

Коломбо је био познат римским, арапским и кинеским трговцима још у доба антике. У 7. веку овде су се доселили арапски трговци да би управљали трговином острва са остатком света. Португалци су се појавили у 16. веку и саградили тврђаву која је штитила трговину зачинима. У 17. веку овде доминирају холандски трговачки интереси, а коначно Британци 1802. проглашавају Коломбо за главни град своје колоније Цејлон.

Куала Лумпур

Куала Лумпур (малајс. Kuala Lumpur) је главни и највећи град Малезије. Налази се 35 km источно од западне обале Малајског полуострва. Број становника према подацима из 2016. године је 1,73 милиона.Град је основао малајски раџа Абдула 1857. Територија града има посебан статус у Малезији, а са свих страна је окружена државом Селангор из које је издвојена 1974.

Кувајт (град)

Град Кувајт (ар.: مدينة الكويت) је главни град емирата Кувајт. По подацима из 2006. град има 63.600 становника, са 2.388.688 становника у ширем подручју. Налази се у центру кувајтске обале Персијског залива. У граду се налазе државни парламент, већина владиних институција и седиште највећих корпорација и банака.

Град је основан почетком 18. века. Основао га је клан Ал Сабах, који је касније постао владајућа породица Кувајта. Име је вероватно добио по арапској речи Кут (كوت), што значи тврђава поред мора.

После ирачке окупације (август 1990-фебруар 1991.), и разарања које је град доживео у том периоду, Кувајт је брзо обновљен и претворен у финансијски, трговински и хотелски центар међународног значаја.

Маскат

Маскат (арап. مسقط‎ [Masqaṭ]) је град у Оману који покрива око 1500 km² и има улогу главног града земље. Административно подручје шире области Маскат има 3500 km². У граду се налазе густо насељене пословне и резиденцијалне четврти, али и доста неуређених површина. Број становника је 880.200 (2005), од којих већина живи ван центра.

Маскат је један од најстаријих градова на Блиском истоку. За њега се зна од другог века нове ере. Већ тада је био познат као трговачки центар. Први европљанин који је стигао до Маската у савремено доба био је португалски морепловац Васко да Гама, који је овде приспео на путу за Индију. Португалци су заузели и опљачкали град 1507, али су их Арапи истерали 1649.

Оманци чине 60 % становништва, док су остали економски емигранти из Индије, Пакистана, Судана и Египта.

Главна привредна активност је трговина нафтом.

Палестинска Народна Самоуправа

Палестинска Народна Самоуправа (арап. السلطة الوطنية الفلسطينية‎) је била тијело привремене самоуправе основано ради управе над Западном обалом и Појасом Газе према ословском споразуму из 1994. Основана је 1994. под називом Палестинска Управа, а 2013, када су Уједињене нације признале Палестину за државу посматрача, званично је трансформисана у Државу Палестину. Налазила се на Блиском истоку између Средоземног мора и ријеке Јордан, у западном дијелу историјске регије Палестина.

Држава Палестина није општепризната као суверена држава, али палестинска аутономија има de facto суверенитет и призната је од стране неких држава.

Европске државе које признају палестинску државу су: Албанија, Аустрија, Белорусија, Бугарска, Кипар, Чешка, Мађарска, Малта, Пољска, Румунија, Исланд, Русија, Србија, Турска, Украјина, Ватикан, Шведска. Друге државе које признају суверенитет Палестине су: Кина, Индија, Бразил, Аргентина, већина држава Африке и Азије (укупно 135 земаља). Неке друге државе, на пример: Сједињене Америчке Државе, Мексико, Канада, Аустралија, Јапан, као и Организација уједињених нација, не признају ову државност. Француска, Њемачка, Италија и Уједињено Краљевство признају дипломатски статус представницима Палестине.

Границе ове државе тренутно није могуће поуздано установити. Став палестинског руководства је да области Западне обале и појаса Газе у целини сачињавају територију државе Палестине. Став Израела је да границе тек треба утврдити.

Прва интифада

Прва интифада је био палестински устанак против Израела између 1987. и 1990. Конфронтације су често називане „Рат камења“, због тога што је главно оружје демонстраната било камење.

Након дугог периода резигнације израелском окупацијом, палестинско становништво на територијима Западне обале и појаса Газе осамдесетих је година почело подизати глас против таквог стања. У децембру 1987. у избегличком кампу Џебалија у појасу Газе израелски је оклопни транспортер усмртио четири Палестинца. Локални Палестинци револтирани инцидентом организовали су демонстрације које су се прошириле на остале градове на окупираним територијима. Иако је устанак почео у Гази, жариште се убрзо преместило у град Наблус на Западној обали око којег се налазило више избегличких кампова. Осим Наблуса јако средиште устанка био је и град Рамала са свеучилиштем Бир Зеит.

Устанак је добио назив Интифада, што у слободном преводу с арапског значи „збацивање“. Интифада се разликовала од дотадашњих сличних манифестација палестинског незадовољства по упорности и масовности подршке палестинског становништва. Демонстранти су се сукобили с израелским снагама безбедности које нису биле припремљене за такву врсту сукоба. Немајући одговор на такав неконвенционални начин угрозе израелске националне сигурности, Тел Авив је одговорио репресијом - депортацијама Палестинаца осумњичених за учествовање у устанку те размештањем бројних полицијских и војних јединица уздуж места сукоба. Затворена су арапска свеучилишта, а због недостатка разрађене процедуре за такве војнополицијске акције при сузбијању просведа, израелски су војници често прекорачивали овласти у поступању.

Броја жртава од децембра 1987. до потписивања Споразума из Осла 1993. је 1.162 убијена Палестинца и 160 Израелаца.

Ријад

Ријад (арап. [ar-Riyāḍ] الرياض‎) главни је и највећи град у Саудијској Арабији. Такође је главни град провинције Ријад.

Налази се у историјском региону Нејд. Географски је смештен у централном делу арабијског полуострва.

Број становника у Ријаду је преко 6,5 милиона, што је преко 20% популације целе државе.

Тбилиси

Тбилиси (груз. თბილისი) је главни град Грузије. Простире се на површини 350 km². Према процени из 2009. у граду је живело 1.106.700, а према подацима из 2014. град је насељавало 1.118.035 становника.Град се налази у источном делу Грузије. Простире се 21 km уз реку Кура. На западу од Тбилисија је планина Мцазминда, а на југу је Мтабори и планински ланац Солалаки. Надморска висина града је веома неједнака (380—727 m), тако да су многе стамбене четврти изграђене на терасама.

Име града значи топли извор, што се односи на извор минералне воде који је температуре 46,5 °C који се налази у близини града. Овај извор је вековима коришћен као купалиште. До 1936. град је био познат по руском имену Тифлис.

Тбилиси је настао у 5. веку. Основао га је грузијски краљ Вактанг Горгасали. До шестог века је постао престоница Грузије.

Толука

Толука (ацт.Tōllohcān; отоми Nzehñi; масауа Zúmi; шп. Toluca) је град у Мексику у савезној држави Мексико. Према процени из 2005. у граду је живело 467.712 становника.

Ханој

Ханој (виј. Thành Phố Hà Nội, кин. 河内) је главни град Вијетнама. По подацима из 2008. имао је 6,23 милиона становника.

Град се налази у плодној делти Црвене реке, на око 100 km од њеног ушћа у Тонкиншки залив. Клима у Ханоју је суптропско-монсунска са влажним и врућим летима и топлим и сувим зимама. Осам месеци годишње је кишовито, а четири месеца су сушна.

Један је од најстаријих градова југоисточне Азије, основан 1010. под именом Танг Лонг (Thăng Long - змај који се уздиже). Године 1802. престоница Вијетнама је пребачена у град Хуе, али је Ханој остао доминантан центар севера земље. Од 1831. носи данашње име у значењу град између река, мада је и старо у незваничној употреби. Ханој је од 1883. до 1945. био је управљачки центар француске колоније Француска Индокина. Главни је град уједињеног Вијетнама од 1976. Пре тога је био престоница Северног Вијетнама (од 1954).

Кроз дугу историју Ханој је увек био културни центар Вијетнама. Током Вијетнамског рата Американци су 1972. бомбардовали Ханој и уништили 25% града. У граду данас постоји више од 600 пагода и храмова.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.