Рамазански бајрам

Рамазански бајрам представља прва три дана месеца шевал. Рамазан је један од посебних месеци у исламу. Једна од пет основних дужности сваког муслимана је и пост које се проводи у овом месецу. Током тридесет дана рамазана муслимани морају да се уздржавају од хране, пића и полног контакта, и то од зоре па до заласка сунца. По истеку овог месеца следи месец шевал. Прва три дана тог месеца је један од два празника у Исламу, Рамазански бајрам (1., 2. и 3. дан у месецу). Њиме се обележава крај поста.

Муслимани у Србији обично честитају Рамазански бајрам речима: Бајрам-шериф мубарек олсун!

Прослава Рамазанског бајрама

Сви муслимани за време бајрама морају бити лепо одевени и миришљави. Обично се облачи одећа беле боје. Када сване јутро вјерници мушког пола одлазе на сабах намаз. Такође, кућа треба да је чиста, а мушкарци обилазе своју породицу и гробља, док жене остају код куће. Најчешће посластице које се праве су баклава и халва.

Види још

Бајрам

Бајрам, у муслиманској култури, може да се односи на:

Курбан-бајрам, који траје четири дана;

Рамазански бајрам, бајрам који траје током Рамазана.

Египат

Египат (арап. مِصر, Miṣr — Миср, егип. арап. مَصر‎, Maṣr — Маср, копт. Ⲭⲏⲙⲓ, Khēmi), званично Арапска Република Египат (арап. جمهوريّة مصر العربيّة, مصر послушај ), је трансконтинентална држава чији већи део територије лежи у североисточној Африци, а мањи део (Синајско полуострво) налази се на подручју југозападне Азије. Египат покрива површину од око 1.001.450 km². На западу се граничи са Либијом, на југу са Суданом, на северу са Средоземним морем, а на истоку са Израелом и Газом. Некада се у српском језику Египат називао Мисир и тај назив се задржао у старијим књигама и поезији.

Процена броја становика Египта за јул 2009. је 83.082.869. Египат је 16. држава по броју становника у свету, а трећа у Африци (после Нигерије и Етиопије). Главни град је Каиро са 17,8 милиона становника у ширем подручјуЕгипат је познат по својој античкој цивилизацији и по неким познатијим светским споменицима. Близу Каира налазе се Сфинга и Велике пирамиде. У околини града Луксора, у централном Египту, налази се велики број античких археолошких налазишта као што су храм у Карнаку и Долина краљева. Данас је Египат важан политички и културни центар Блиског истока.

Исламски календар

Исламски календар или Муслимански календар (арапски: التقويم الهجري; at-taqwīm al-hijrī; персијски: تقویم هجري قمری taqwīm-e hejri-ye qamari; познат и као Хиџри(јски) календар) лунарни је календар јер се рачуна по Месечевим менама. Календар почиње да броји време од 16. јула 622. године када се Мухамед преселио из Меке у Медину (хиџра). Овај календар се користи за датирање догађаја у многим муслиманским земљама и универзално за одређивање исламских светих дана.

Први дан седмице код муслимана је недеља. Година има 12 месеци или 354/355 дана. Сваки месец траје 29 или 30 дана. Тако су године краће него у обичном, сунчевом календару, на којег се ослањају јулијански и грегоријански календар. Пошто је оваква година око 11 дана краћа од соларне године, исламски значајни дани су, мада фиксни по свом календару, сваке соларне године око 11 дана раније, нпр. у односу на грегоријански календар. Исламске године се такође називају године Хиџре, пошто је прва година била она током које се догодила Хиџра — сеоба пророка Мухамеда. Зато је свака нумерисана година означена са Х или АХ, ово друго је од латинског Anno Hegirae („у години Хиџре”).

Курбан-бајрам

Курбан-бајрам је други од два вјерска празника који прослављају муслимани широм свијета. Он представља поштовање воље Ибрахима да жртвује свога сина, као чин покорности Божијој вољи, прије него што је Бог интервенисао преко свог анђела Џибрила, који га је обавјестио да је жртва већ примљена. Месо жртвоване животиње се дијели на три дијела. Породица задржава једну трећину; другу трећину дају родбини, пријатељима и комшијама; трећа трећина се даје сиромашнима и угроженима.

У лунарном исламском календару, Курбан-бајрам почиње десети дан мјесеца Зу ел Хиџа и траје четири дана. У међународном (грегоријанском) календару, дани варирају од године до године, помјерајући се једанаест дана раније сваке године.

Курбан-бајрам је посљедњи од два бајрамска празника, док је први Рамазански бајрам. Основа за празновање Курбан-бајрама долази из 196. ајета из суре Ел Бекара, друге најдуже суре у Курану. Ријеч „бајрам” се јавља и у сури Ел Мејда, петој сури у Курану, и значи „свечани празник”.Као Рамазански бајрам, и Курбан-бајрам почиње са сунет-намазом са два реката које прати хутба. Прослава Курбан-бајрама почиње доласком ходочасника на хаџилуку, од планине Арафат, која се налази источно од Меке. Бајрамска жртва се може прињети све до заласка сунца 13. дана Зу ел Хаџа. Дани бајрама су записани у Хадису као „дани сјећања”. Дани Ташрика почињу са сабах намазом 9. дана Зу ел Хиџа и трају до икиндија намаза 13. дана Зу ел Хиџа (5 дана и 4 ноћи). Укупно 23 молитве: двадесет од 9. до 12. дана и три 13. дана.

Малезија

Малезија (малајс. Malaysia) савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 329.847 km². Јужнокинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео). Западна Малезија има копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.

Краљевства на подручју данашње Малезије у 18. веку су постала интересна сфера Британске империје. Након што су малајска краљевства постала британски протекторати основане су административне јединице познате као Британски поседи у Малаји (енгл. Straits Settlements). Малајски део индокинеског полуострва је 1946. уједињен у Малајску унију. Малаја је 1948. реорганизована у Малајску федерацију, а 31. августа 1957. постала је независна. Неколико година касније, 16. септембра 1963, Малаји су се прикључили Северни Борнео, Саравак, и Сингапур а држава је променила назив у Малезија. Непуне две године касније 1965, Сингапур је искључен из федерације.Мултиетничност и мултикултуралност има велики утицај на политику земље. Ислам је уставом дефинисан као државна религија док је слобода вероисповести зајамчена. Систем државне управе је у великој мери сличан британском а законодавство је засновано на англосаксонском праву. Шеф државе је краљ, познат као Јанг ди-Пертуан Агонг (малајс. Yang di-Pertuan Agong). Он је изабрани монарх ког бирају владари девет малајских савезних држава на мандат од пет година. Шеф владе је премијер.Након стицања независности, економски показатељи Малезије су међу најбољима у Азији, са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6,5% током скоро педесет година. Привреда се традиционално ослања на природна богатства земље али развијају се и наука, туризам, трговина, и здравствени туризам. Данас Малезија спада међу новоиндустријализоване земље са тржишном привредом. По висини БДП-а је на трећем месту у југоисточној Азији, док је у свету је на 29. месту. Један је од оснивача АСЕАН-а, Самита источне Азије и Организације исламске сарадње, такође, чланица је АПЕК-а, Комонвелта нација, и Покрета несврстаних.

Празници Републике Српске

Празници Републике Српске су дефинисани Законом о празницима Републике Српске. Први Закон о празницима Републике Српске је донесен 1992. године.

Република Српска

Република Српска, неформално Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.Република Српска је члан Скупштине европских регона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, САД и Србији.

Турска

Турска, званично Турска Република (тур. Türkiye Cumhuriyeti), држава је у југозападној Азији. Ово је трансконтинентална земља и већи део њене територије лежи у Азији, а само један мањи део у југоисточној Европи (југоисточни део Балканског полуострва). До 1922. године данашња Турска је била седиште Османског царства. Главни град Турске је Анкара, а највећи је Истанбул.

Турска се налази на обалама Црног, Мраморног, Егејског и Средоземног мора, што је чини занимљивим туристичким одредиштем.

Граничи на западу са Грчком и Бугарском, на истоку са Грузијом, Јерменијом, Азербејџаном и Ираном, а на југу са Ираком и Сиријом.

Први председник Турске Републике и њен оснивач био је Мустафа Кемал Ататурк.

Званични језик у Турској је турски, којим говори око 80% становништва, док су у употреби још курдски (16—17%), арапски (2%), зазачки (1—2%), као и различити језици мањина.

Турски празници и свечаности

Празници (bayram) се славе и испољавају кроз многобројне активности које су уобичајене у складу са традицијом. Прославе празника одражавају културни идентитет нације и омогућују испољавање колективних осећања. Карактеристика празника је да их обележавају сви чланови заједнице. Празници су повезани са одређеним датумом у години када се обележавају и стога чине колективну манифестацију. Најзначајније функције празника су:

Интегративна функција, јер они окупљају чланове заједнице, поспешују солидарност међу њима и развијају заједничке вредности.

Покретачка функција, јер манифестација обичаја, спровођење церемонија и организовање активности који се базирају наустаљеној традицији одржавају друштво виталним и активним.

Образовна функција, јер подучавају нове генерације да усвоје и пренесу знања о обичајима и заједничким вредностима друштвене заједнице.

Емотивна функција, јер доприноси осећању заједништва, среће и задовољства.Празници могу бити државни и верски.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.