Ракунолики пас

Ракунолики пас (Nyctereutes procyonoides) је врста звери из породице паса (Canidae).

Ракунолики пас
Nyctereutes procyonoides 373 Täytetty supikoira C
Nyctereutes procyonoides
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Caninae
Род:
Nyctereutes
Врста:
N. procyonoides
Биномијално име
Nyctereutes procyonoides
(Gray, 1834)[1]
Raccoon Dog area
Распрострањеност ракуноликог пса:     природно подручје врсте     врста уведена људском интервенцијом

Распрострањење

Врста има станиште у Вијетнаму, Јапану, Јужној Кореји, Кини, Монголији, Русији и Северној Кореји.[2]

Станиште

Ракунолики пас има станиште на копну.[2]

Угроженост

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[2]

Популациони тренд

Популација ове врсте је стабилна, судећи по доступним подацима. [2]

Tanuki the `Raccoon Dog`

Ракунолики пас сликан у Јапану

Chapultepec Zoo - Raccoon dog (03)

Ракунолики пас (Nyctereutes procyonoides) у зоолошком врту.

Raccoon Dog01

Ракунолики пас

Референце

  1. 1,0 1,1 Nyctereutes procyonoides База података укључује и доказе о ризику угрожености. (на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Црвена листа (на језику: енглески)

Литература

Нижњаја Кама

Нижњаја Кама (рус. Нижняя Кама (на енглеском Lower Kama) је национални парк у централној Русији, у Татарстану. Основан је 20. априла 1991. године како би се заштитиле четинарске (најчешће борове) шуме на обалама реке Каме.

Пси

Пси (лат. Canidae) су биолошка породица реда звери средњег раста са 42 зуба. Прсти су им снабдевени јаким тупим канџама, које не могу да увуку, а већина имају аналне жлезде. У ову породицу спадају месоједни и сваштоједни сисари као што су: домаћи пси, вукови, лисице, шакали, којоти и многе друге мање познате врсте. Члан ове породице се зове канид.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.