Радујевачка пешчара

Радујевачка пешчара[1] је пешчара Дунавског слива Карпатске Србије у Неготинској Крајини, на североистоку Србије, у непосредној близини друге пешчаре, Неготинске.

Ова пешчара је део ланца пешчара сличноg порекла у микрорегиону Источне Србије уз Дунав (види: Пешчара).

Административно се налази у Општини Неготин, а ситуирана је северно од реке Тимок на око 4,5 km од ушћа реке у Дунав. Налази се уз сам Дунав а такође и у нижој котлини између именодавног Радујевца са истока и Србова и Буковче на југу, а протеже се уздужно у правцу Неготина. Представља остатак еолског наноса из Дунава на његовој десној обали. Пешчара покрива приближно 14 km².

Radujevo Sand
Положај пешчаре

Изглед, живи свет

Пешчаре су јединствене и представљају геолошку и биолошку вредност, нарочито њихова станишта са отвореним песком. Због тежње човека да покретни песак веже а и генерално, да сваки педаљ пејзажа уреди, данас имамо само мале фрагменте правих пешчара, али се и њихов песак копа и експлоатише.

Raduejvac sands
Инсект трчи по песку Радујевца

Што се биљног покривача тиче, пешчара код Радујевца је интензивно култивирана и прекривена плантажним виноградима и воћњацима, од којих су неки запарложени што помаже да се барем делимично поврати некадашњи природни изглед пешчаре. Један део је покривен шумском и грмастом вегетацијом. Отвореног песка има мало, а покретног само на местима где се вештачки експлоатише. Динског рељефа нема, релативне висинске разлике се крећу у опсегу 5-8 m.[1]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Др Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.
Кладовска пешчара

Кладовска пешчара или архаично Кладовски Пешчар је пешчара Дунавског слива Карпатске Србије и Кључа, код Кладова на Дунаву.

Ова пешчара је у ширем смислу део ланца пешчара у микрорегиону Источне Србије (види: Пешчара), због њиховог сличног порекла – еолско извејавање Дунавског наноса.

Административно се налази у Општини Кладово, а ситуирана је источно од града. Пешчара покрива приближно 40 km² од чега ефективна површина пешчарског карактера износи свега 7 km².Нешто јужније, према Грабовици налази се још једна пешчара, Љубичевачки песак, најмања пешчара Србије са око 1 km² површине, са којом Кладовска у ширем географском смислу чини целину.

Неготинска пешчара

Неготинска пешчара или Кобишничка–Неготинска пешчара је пешчара Дунавског слива Карпатске Србије у Неготинској Крајини, недалеко од друге пешчаре, Радујевачке.

Ова пешчара је у ширем контексту део ланца пешчара у микрорегиону источне Србије уз Дунав (види: Пешчара), ако се узме у обзир њихово слично порекло – еолско извејавање корита Дунава.

Административно се налази у Општини Неготин, а ситуирана је северно од реке Тимок на око 3 km западно од ушћа у Дунав. Пешчара покрива Кобишнички плато, уз државну границу са Бугарском, на тромеђу именодавног Неготина, Србова на северу, и Кобишнице на југу. Представља остатак старог корита Дунава на левој страни Јасеничке реке. Пешчара је приближно 15 km² површине а преко границе се с малим прекидом наставља у правцу места Балеј, Куделин и Врв у Бугарској, где постоји слична пешчара на знатно већој површини, са којом Неготинска у ширем географском смислу чини целину.

Пешчара

Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.

Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.