Радоје Контић

Радоје Контић (Никшић, 31. мај 1937) је бивши црногорски и југословенски политичар и технолог.

Радоје Контић
Stevan Kragujevic,Radoje Kontic, jugoslovenski i crnogorski politicar
Радоје Контић
Биографија
Датум рођења31. мај 1937.(82 год.)
Место рођењаНикшић
Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Држављанствоцрногорско
Професијадруштвено-политички радник
Политичка
партија
СК ЦГ
ДПС ЦГ

Биографија

Био је последњи председник Извршног већа СР Црне Горе од 1989. до 1991. То место је добио након Антибирократске револуције током јануара 1989. Пре тога је био заменик председника (потпредседник) Савезног извршног већа Савезне владе Бранка Микулића 1986—1989. године.[1] Од 9. фебруара 1993. до 19. маја 1998. када је изгубио поверење Скупштине, налазио се на месту председника Савезне Владе СР Југославије.

Био је члан Савеза комуниста Црне Горе, а касније члан Демократске партије социјалиста.

Као и многи други технократи из друге генерације југословенских комуниста, Контић је ушао у политичке воде претходно служећи као директор предузећа у друштвеном власништву. У конкретном случају, Контић је био директор и функционер у никшићкој Жељезари крајем 1960-их и током 1970-их. У љето 1978. је постао члан Извршног вијећа СР Црне Горе, после чега се комплетно посветио политици.

Види још

Референце

  1. ^ „Yugoslavia: Ever smaller?”. The Economist. 21. 5. 1998. Приступљено 13. 7. 2013.
29. децембар

29. децембар (29.12.) је 363. дан године по грегоријанском календару (364. у преступној години). До краја године има још 2 дана.

Влада Милана Панића

Влада Милана Панића је прва влада Савезне Републике Југославије изабрана 14. јула 1992. године чији је председник био Милан Панић. Влада је имала премијера, 3 потпредседника, 19 министара и једног министра без портфеља. Милан Панић је, поред премијерског положаја, задржао и ресор одбране.

29. децембра 1992. изгласано неповерење Милану Панићу на предлог посланика Српске радикалне странке (СРС). За вршиоца дужности премијера именован је Радоје Контић, дотадашњи потпредседник Савезне владе. 3. марта 1993. Године образована је нова влада чији је председник био Радоје Контић.

Вуко Вукадиновић

Вуко Вукадиновић (Мојковац, 11. август 1937 — Подгорица, 3. новембар 1993), правник и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе.

Гимназија Стојан Церовић

Гимназија Стојан Церовић, у Никшићу, почела је са радом 5. децембра (21. новембра по јулијанском календару) 1913. године у приватној кући на углу улица Новака Рамова и Вука Мићуновића, а носи име познатог професора, мислиоца и културног и јавног радника Стојана Церовића.

Десети конгрес СКЈ

Десети конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 27. до 30. маја 1974. године у Београду.

Југославија је од Деветог конгреса СКЈ доживела пораст либерализма и национализма крајем 1960-их и почетком 1970-их, са чијим је представницима извршен обрачун од 1971. до 1973. године. Наставак либерлизације означило је доношење новог устава СФРЈ 21. фебруара 1974. године.

Друга савезна влада Радоја Контића

Друга савезна влада Радоја Контића била је на власти од 20. марта 1997. до 18. маја 1998. године.

Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ 1996.

Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ 1996 су одржани 3. новембра 1996.

Од 7.594.405 грађана са правом гласа, излазност је била око 63% (4.784.475 гласача).

Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ децембра 1992.

Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ децембра 1992 су одржани 20 децембра 1992.

Савезну владу су формирали СПС и ДПС, док је изабран за савезног премијера Радоје Контић из ДПС-а.

Извршно веће Скупштине СР Црне Горе

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Црне Горе је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Црној Гори, од 1953. до 1991, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР Црне Горе представљало извршни орган Скупштине Социјалистичке Републике Црне Горе и сачињавали су ју - председник, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР Црне Горе, од 1945. до 1991. године, били су:

Влада Федералне Црне Горе — од 1945. до 1947. године

Влада Народне Републике Црне Горе — до 1947. до 1953. године

Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Црне Горе — од 1953. до 1963. године

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Црне Горе — од 1963. до 1991. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће, да би се разликовало од Савезног извршног већа. Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР Црне Горе или Извршно веће Црне Горе.

Прва савезна влада Радоја Контића

Прва савезна влада Радоја Контића била је на власти од 3. марта 1993. до 20. марта 1997. године.

Председник Савезне владе Савезне Републике Југославије

Председник Савезне владе СРЈ био је шеф владе у Савезној Републици Југославији од 1992. до 2003. године.

Од 2003. у Србији и Црној Гори, био је познат под називом председник Савета министара Србије и Црне Горе. Канцеларија је спојена од 2003. након стварања СЦГ и уставних промена са канцеларијом председника Србије и Црне Горе, тиме је једна особа држала функцију и председника и премијера.

Предсједник Владе Црне Горе

Предсједник Владе Црне Горе је први човјек Владе Црне Горе. Он руководи радом Владе и предсједава њеним сједницама, представља државу у земљи и иностранству.

Прије избора на то мјесто, Скупштини Црне Горе излаже експозе у коме наводи реалне циљеве владе. Будућег предсједника Владе Црне Горе по Уставу предлаже предсједник Црне Горе послије консултација са свим посланичким клубовима у парламенту.

Од 28. новембра 2016. на функцији премијера се налази Душко Марковић из Демократске партија социјалиста.

Пјешивци

Пјешивци су српско племе из Старе Црне Горе. Чине га бројна братства које имају заједничко порекло.

Први помен Пјешиваца забележен је 1455. године у уговору између Стефана Црнојевића и народа Горње Зете са Млечанима (Плесунзи). Историјат Пјешивачког племена и његових братстава може се озбиљније пратити од половине 16. века, од периода када имамо и прве детаљне писане изворе. Сам назив Пјешивац долази од речи ћелав, а односило би се на становнике голих брда, „Голобрђане”.Утемељивач племена био је Богдан и по предању и по подацима из турских дефтера. Према реконструкцији догађаја рођен је око 1430. године у околини Скадра; био је војвода код Ивана Црнојевића. Његова је породица према казивању водила порекло из Старе Србије (из Бањске), одакле се преселила у околину Скарда. Са породицом и браћом Радосавом и Витком прелази у Доње Пјешивце између 1471. и 1473. године, према Мијушковићу, те тада од Црнојевића добија феуд у Пјешивцима.По писању Петра Шобајића, Богдан је био кнез или војвода и да се са братом Грујицом а после Косова населио у Црну Гору.После одласка Црнојевића са чела Црне Горе и Пјешивци потпадају под турску управу. Али они остају дуже под Турцима, више него остали делови Црне Горе због неповољног географског положаја.

На почетку 17. века када се на састанку племенских главара одлучило да се пружи отпор Турцима. Племе је било заједно са својом српском браћом. Пјешивце је на том скупу у Кучама 1614. године предводио кнез Андрија. Међутим за време црногорског устанка 1684—1685. године Пјешивци су остали неутрални (као што се каже у млетачким извештајима).

Пјешивци су у оквир Катунске нахије потпали око 1780. када се Кнез Вук Вукићев одвојио од брдских племена и припојио Катунској нахији. Он је према казивању добио кнежевску титулу од султана. Наводно је отишао у Цариград где је добио берат, да буде кнез од „Планинице па до Скадра”.

Радоје Контић (народни херој)

Радоје Контић (Тиково, код Пљевље, 19. децембар 1919 – околина Пљеваља 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Савезна влада Савезне Републике Југославије

Савезна влада Савезне Републике Југославије је била носилац извршне власти Савезне Републике Југославија.

Социјалистичка Република Црна Гора

Социјалистичка Република Црна Гора (скраћено СР Црна Гора) је била једна од шест федералних јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Њено формирање је започело током НОБ (1941—1945), а званично је конституисана 1946. године као Народна Република Црна Гора. У склопу уставне реформе која је спроведена 1963. године, преименована је у Социјалистичку Републику Црну Гору. Уставним амандманом LXXXIV, који је усвојен 2. августа 1991. године, извршена је промјена званичног државног назива чиме је дотадашња СР Црна Гора преименована у Републику Црну Гору.Била је најмања федерална јединица у СФРЈ, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица). Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Списак влада Југославије

У целокупном периоду постојања југословенске државе 1918–2006. деловале су 64 владе.

Никола Пашић је био председник Министарског савета КСХС у десет мандата. Никола Узуновић, као председник владе, имао је најкраћи мандат, од 8. до 15. априла 1926. Временски најдужи мандат председника владе - 20 година, имао је Јосип Броз Тито, председник Националног комитета ослобођења Југославије, 1943-1945, председник Министарског савета Демократске Федеративне Југославије, 1945-1946; председник Народне владе Федеративне Народне Републике Југославије, 1946-1953. и председник Савезног извршног већа, 1953-1963.

9. фебруар 1993 — 19. мај 1998.
ПредседникЗоран Лилић
Слободан Милошевић
ПретходникМилан Панић
НаследникМомир Булатовић
15.маj 1986 — 16 март 1989.
ПретходникJaн Jeрнe
НаследникВеселин Вукотић
1945—1953.
1953—1963.
1963—1992.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.