Радослав Челник

Радослав Челник је био српски великаш и сремски војвода, односно владар Сремског војводства у првој половини 16. века.[1]

Stari Slankamen, remains of the medieval fortress
Остаци средњовековне сланкаменачке тврђаве

Историја

У почетку, Радослав Челник је био врховни командант војске Цара Јована Ненада. Када се 1527. године, после убиства Цара Јована Ненада, његова војска распала, Радослав Челник је са делом некадашње цареве војске прешао из Бачке у Срем и тамо ступио у турску службу. Челник је затим владао Сремом као турски вазал и узео је за себе титулу сремског војводе, а резиденција му се налазила у граду Сланкамену.

Иако је био вазал Османског царства, Радослав Челник је такође одржавао тајне везе са Хабсбуршком Монархијом. Када је турска војска пролазила кроз Срем, Радослав Челник се повукао на хабсбуршку територију, али кад су се Турци вратили из свог похода, Челник се такође вратио у Срем. Међутим, после овог повратка, његова се власт више није протезала над целим Сремом, а резиденција му се више није налазила у Сланкамену, него у граду Небојцу, на реци Вуци у близини Вуковара.

1530. године, Челник је склопио споразум са Хабсбурзима, прешао из Срема на хабсбуршку територију и, јавно се одричући свог савеза са Турцима, ступио у хабсбуршку службу.

Народно предање

Радослав Челник је остао запамћен у народној традицији као јунак народне песме „Од Сријема Рајко“, у којој је изложен разговор између „Маргите девојке“ и „Рајка војеводе“.

На почетку песме Маргита девојка шета градом Сланкаменом и куне војводу Рајка овим речима:

  • "... Бог т убио Рајко војевода!
  • Чим ти наста на Сријем војвода,
  • Тако нама Турци додијаше..."
  • "... Турски коњи ноге искидаше
  • Шетајући јутром и вечером
  • На плочама поље разнијеше
  • Мећући се џиде и лобуда..."

Када је чуо шта Маргита девојка говори, војвода Рајко јој одговара:

  • "... Селе моја, Маргита ђевојко!
  • Немој клети војеводу Рајка!..."

Затим се даље у песми помињу готово све најважније личности наше прошлости и њихове задужбине, а пошто је набројао јунаке, све „бољег од бољега“, војвода Рајко свој одговор Маргити девојци завршава овако:

  • "... Све то бјеху наше војеводе
  • Све су били, па су преминули
  • Који, селе, они починуше,
  • А који ли они изгинуше,
  • Данас тога нема ниједнога,
  • Сам остаде у Сријему Рајко,
  • Као суво дрво у планини:
  • Шта ће себе, а шта ли ће Сријему?
  • А шта ли ће у Срјему Турцима!..."

На крају песме, војвода Рајко потеже нож иза појаса и убија се, а и Маргита девојка, коју су дирнуле болна прошлост нашег народа и Рајкова смрт, узима и сама Рајков нож, те се и она убија.

Референце

  1. ^ Ивић 1914, стр. 57-59, 64, 79, 83, 87-89, 93, 96-100, 103-104.

Види још

Литература

Битка на Седфалском пољу

Битка на Седфалском пољу је битка која се одриграла између Срба и Мађара 25. јула 1527. године, која је резултовала српским поразом. Српску војску је предводио самозвани српски цар Јован Ненад, а Мађаре ердељски војвода Петар Перињи и бискуп Цибак.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Историја Војводине

Током историје, територијом данашње Војводине су управљале многе државе: Држава Скордиска, Дакија, Римско царство, Држава Гота, Хунски каганат, Краљевство Гепида, Краљевство Острогота, Краљевство Лангобарда, Византијско царство, Аварски каганат, Франачко краљевство, Панонска кнежевина, Кнежевина Доња Панонија, Великоморавска кнежевина, Прво и Друго бугарско царство, Самуилово царство, Краљевина Угарска, Османско царство, Хабзбуршка монархија (Аустријско царство, Аустроугарска).

Од 1918. године, територија данашње АП Војводине је у саставу Краљевине Србије, а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Историја Срба

Историја Срба обухвата период од раног средњег века до садашњости. Срби су се населили на Балканском полуострву и у јужној Панонској низији. Срби данас чине већину или значајну мањину у Србији, Босни и Херцеговини (то јест Републици Српској) и Црној Гори. Мањи број Срба до данас је остао у Хрватској, Румунији, Мађарској, Републици Северној Македонији, Бугарској и Албанији. Значајан број Срба раселио се у многе државе Европе и света и они чине дијаспори. Изван ове историје Срба је историја заједнице Срба староседелаца источне Немачке. Они имају исто порекло као Срби на Балканском полуострву, али дуга раздвојеност, довела је до необичне појаве да се обликују два различита словенска народа са истим именом Срби.

Историја Србије

Историја Србије у политичко-историјском смислу обухвата период од досељавања Срба на Балкан у 7. веку до данас, а у географско-историјском смислу и целокупну историју територије данашње Србије пре досељавања Срба.

Селешка битка

Селешка битка (мађ. Szőlősi csata) је битка која се одриграла између Срба и Мађара 1. маја 1527. код Селеша (Seleuș, Tiszaszőlős). Српску војску је предводио самозвани српски цар Јован Ненад, а Мађаре ердељски војвода Петар Перињи (Perényi Péter).

Сланкамен

Сланкамен (лат. Acumincum, мађ. Szalánkemén) је насељено место у Срему, Србија. Некада је то било једно насеље, а данас га чине два различита али повезана насеља: Стари Сланкамен и Нови Сланкамен, са укупно 4.125 становника (2002). У околини се налази и више викенд насеља. Сланкамен је између осталог познат по бањи, рибљим специјалитетима, вину и лепим плажама.

Списак српских владара

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Срем

Срем је географски регион у Панонској низији између реке Дунав, на северу и истоку и реке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно дефинисана. Према једном мишљењу, Срем је на западу ограничен рекама Босутом и Вуком, док према другој варијанти западну границу Срема чини западна граница данашње Вуковарско-сремске жупаније.

Сремско војводство Радослава Челника

Сремско војводство Радослава Челника је историографски назив за краткотрајно српско војводство, на челу са сремским војводом Радославом Челником, српским великашем који је у раздобљу од 1527. до 1530. године држао знатне делове Срема, настојећи да се одржи између Краљевине Угарске и Османског царства. Окосницу овог војводства чинила је српска народна војска у Срему, која је у то време била значајан војни чинилац у пограничним областима. Пошто је Радослав Челник као сремски војвода уживао велики углед у народу, обе зараћене стране су покушавале да га придобију за сарадњу. Турска страна је била спремна да призна његову обласну управу у Срему, док је угарска, односно хабзбуршка страна настојала да га придобије давањем разних почасти и поседа. Пошто је војвода Радослав пристао уз угарског краља Фердинанда I Хабзбуршког, његова област у Срему се нашла на удару Турака, који су то подручје освојили и прикључили новоустановљеном Сремском санџаку.

Српско царство Јована Ненада

Српско царство Јована Ненада је била краткотрајна српска држава која је настала након војног пораза Краљевине Угарске на Мохачу 1526. године и постојала је до 1527. када је њена територија пала под власт Хабзбурга, а потом под власт Османског царства.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.