Радован М. Маринковић

Радован М. Маринковић (1938), књижевник, песник, публициста, истраживач, хроничар, историчар, етнолог , сценариста, члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије, друштвени радник. И сада истражује,пише, биљежи, објављује, освјетљава Драгачево и широко око њега од мрака заборава, али и учи како се запамћивати уопште мора, и да то није само обавеза према прошлости и истини, већ «моралан чин» ,којим се потврђује и добар појединац, и частан народ, како би то рекао Ото Вајнингер , један од највећих умова смјене 19 у 20 вијек, а Радован М. Маринковић потврђивао цијелим својим радним постојањем.Човјек и народ који памте појединости своје прошлости, не могу бити лоши, већ добри. [1] [2].

Радован М. Марниковић
Radovan M. Marinković
Радован М. Маринковић
Пуно имеРадован М. Маринковић
Датум рођења11. септембра 1936.
Место рођењаПридворица
 Краљевина Југославија

Биографија

Рођен је 11. септембра 1936. године у Придворицикод Чачка. Отац: Маринко, радник, мајка Борика, домаћица.Основну школу завршио је у Горачићима (Драгачево), а гимназијско образовање стекао је у Чачку. Српскохрватски језик и књижевност студирао је на Београдском универзитету. Од 1959. до 1968. радио је у просвети, а од 1968. до 2000. године, када је пензионисан, у листу Чачански глас у Чачку: заменик главног и одговорног уредника, уредник културне рубрике, репортер и коментатор. Сарадник је бројних листова, часописа, зборника, календара и електронских медија, сценарист документарних филмова, писац предговора и поговора бројних књига, уредник више листова и едиција, рецензент бројних књига, учесник на научним скуповима, међу којима и оним које је организовала Српска академија наука и уметности. Заступљен је у више песничких антологија, зборника, календара и лексикона. Живи у Чачку. Супруга Милева, домаћица, син Зоран, правник и публициста, кћерка Данка, економски техничар; обоје засновали брак, имају четворо деце. [2]

Библиографија

Библиографија Маринковићевих радова, рачунајући 150 књига, надмашује 1.600 јединица.Превођен је на словеначки, руски и турски језик. Поред домаћих аутора, о Маринковићевом стваралаштву писало је и двоје Руса: академик Никита Иљич Толстој и Светлана Толстој – опсежну студију публиковали су својевремено у часопису Балкански и словенски фолклор Академије наука у Москви, а Светлана Толстој је о Маринковићевом стваралаштву, посебно о сакупљању и тумачењу српског духовног твораштва, беседила на Сорбони у Паризу. Академик Толстој је у једном интервјуу исказао:

„ Радован М. Маринковић је... познат међу славистима света, што то сигурно није њему знано... јер ми се никада нисмо лично упознали, ни срели. То се увек тако дешава када је човек скроман, радиша и, очигледно, не жели да се истиче. Али, по вољи Божијој, на крају крајева, постаје познат и признат...“

[3]

Дјела Радована М. Маринковића

Збирке пјесама

Свечаности сунца, Градац, Чачак, 1975; Зубље, Штампарија Бајић, Чачак,1984; Јавнице и нејавнице, Штампарија Бајић, Чачак, 1994; Чачанске елегије,Штампарија Бајић, Чачак, 1995; Тужнице, Штампарија Бајић, Чачак, 1995; Памћенице, Штампарија Бајић, Чачак, 1997; Трубнице, Графика Јуреш, Чачак, 1998; Брањенице, Штампарија Бајић, Чачак, 1999; Клетве и благослови, Штампарија Бајић, Чачак, 2000; Пробуђенице, Дис, Чачак, 2001; Трнавске покојнице, Штампарија Бајић, Чачак, 2001; Молитвенице, са Николом – Ником Стојићем, Графика Јуреш, Чачак, 2002; Узгреднице, Штампарија Бајић, Чачак, 2003; Нове молитвенице, са Ником – Николом Стојићем, Графика Јуреш, Чачак, 2003; Посвећенице, Штампарија Бајић, Чачак, 2004; Карађорђуше, са Ником Николом Стојићем, Графика Јуреш, Чачак, 2004; Дневнице, Штампарија Бајић, Чачак, 2006; Трубованке, Штампарија Бајић, Чачак, 2007; Посвећенице Светом Сави, са Ником – Николом Стојићем, Галаксија 32, Чачак, 2007; Драгачевске молитвенице, са Ником – Николом Стојићем, Дом културе, Гуча, 2007;Изгубљенице, Штампарија Бајић, Чачак, 2008; Драгачевски аманети, са Ником – Николом Стојићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2009; Камене невесте, Студио за нови дизајн, Чачак, 2009; Камене књиге Радосава Чикириза, са Ником – Николом Стојићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2010; Чуваркуће, са Ником – Николом Стојићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2010; Где цвета лимун жут, са Ником – Николом Стојићем, Јел-Мил/Штампарија Бајић и огранак Вукове задужбине, Чачак, 2011; Трубачке јавке, Јел – Мил/Штампарија Бајић, Чачак, 2011; Горачићки каменописи, Јел – Мил, Чачак, 2011; Младалачке тугованке, са Ником – Николом Стојићем, Студио за дизајн, Чачак, 2012; Чачанице, Јел – Мил/Штампарија Бајић и Завичајно друштво „Чачани“, Чачак, 2012; Трубачки споменар, Студио за дизајн, Чачак, 2013; Споменарци, са Ником – Николом Стојићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2014; Свирај трубо, саНиком – Николом Стојићем, Легенда, Чачак, 2016; Окамењени мајстори, са Ником – Николом Стојићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2016; Одзивнице, Штампарија Бајић, Чачак, 2017; Камене књиге Ракићевића, породица, 2017; Посвећенице Светом Сави, са Ником – Николом Стојићем, друго допуњено издање, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2019.

Остале књиге

Чачак и околина, туристички водич, са Бранимиром Миловановићем;Туристичка организација, Чачак, 1976; Јеличке легенде, народна предања и завештања, Штампарија „Будућност“, Горњи Милановац, 1977; Сведочанства –Pričevanja, на српском и словеначком, са Мирославом Милом Мојсиловићем, Чачански глас, Чачак, 1973; Чачански крај у НОБ 1941 – 1945/Пали борци и жртве, споменица, са Драгољубом С. Суботићем, Центар за културу, Чачак,1977; Здравство чачанског краја, монографија, са Мирославом Милом Мојсиловићем, Чачански глас, Чачак, 1979; Хемијска индустрија „Милан Благојевић“, монографија, са Перишом Ђекићем и Обрадом Максимовићем, ХИ„Милан Благојевић“, Лучани, 1979; Незаборавни сусрети с Титом, монографија, са Миланом Ђоковићем и Милољубом С. Пантовићем, Чачански глас, Чачак, 1977, два издања; Svedočanstva – Pričevanja, монографија, са Мирославом Милом Мојсиловићем, друго допуњено и проширено издање,Чачански глас, Чачак, 1978; Стари драгачевски занати и занимања, етноесеји, Дом културе, Гуча, 1980; Сабори трубача 1961 – 1980, монографија, са Предрагом Раовићем, Дом културе, Гуча, 1980; Драгачево, монографија, са Томиславом Протићем и Јованом Радовановићем, Чачански глас, Чачак, и СУБНОР, Лучани, 1981; Чачански одред, монографија, са Милојицом Пантелићем и Владимиром Никшићем, Чачански глас, Чачак, 1982; У име слободе и правде, монографија, са Александром Хаџипоповићем, Међуопштински историјски архив и Друштво правника, Чачак, 1984; Драгачевски занати и занимања, етноесеји, Међуопштински историјски архив, Чачак, 1985; Човек човеку, монографија, Центар за социјални рад, Чачак, 1985; Атари истине, збирка докумената, Чачански глас, Чачак, 1986; Земљорадничко задругарство у Драгачеву, монографија, Међуопштински историјски архив, Чачак, 1988; На крилима буре/Повест о Милојку Ћирјаковићу, монографија, са Томиславом Протићем, СУБНОР, Лучани, 1988; СОУР „Слобода“, монографија, са Миладином Вукосављевићем и Николом Петковићем, „Слобода“, Чачак, 1988; Црвена позорница, монографија КУД „Абрашевић“, са Миланом Ђоковићем и Милољубом С. Пантовићем, КУД „Абрашевић“, Чачак, 1988; Сабори трубача, документација, са Милованом Вуловићем, Предрагом Раовићем и Ником – Николом Стојићем, Дом културе, Гуча, 1990; Моравички занати и занимања, етноесеји, са Невенком Бојовић, Занатска задруга Ивањица и Народни музеј Чачак, Ивањица – Чачак, 1990; Гласоноше времена, библиографија, са Миланом Ђоковићем, Чачански глас, Чачак, 1992; Чачак и околина, туристички водич, са Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 1992; Драгачевци у науци и уметности, лексикон, са др Бранком Ковачевићем и Ником – Николом Стојићем, Технички факултет, Чачак, 1993; Литопапир, монографија, са више сарадника, Литопапир, Чачак, 1994; Чачак и околина, туристички водич, са Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 1995; Сабори трубача 1961 – 1995, монографија, са Јовишом М.Славковићем, Ником – Николом Стојићем, Мирјаном Јеринић и Милованом Вуловићем, Дом културе, Гуча, 1995; Ауто – мото друштво, монографија, Ауто– мото друштво, Чачак, 1996; Чачак, туристички водич, са Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 1997; Гусле на Морави, монографија, Друштво гуслара, Чачак, 1997; Драгачевци у науци и уметности, II, лексикон, са др Бранком Ковачевићем и Ником – Николом Стојићем, Технички факултет, Чачак, 1998; Добровољно ватригасно друштво у Чачку 1938 – 1998, монографија, са Миладином Вукосављевићем, ДВД, Чачак, 1998; Дечји вртић „Наша радост“, монографија, Штампарија Бајић, Чачак – Лучани, 2000; На Морави фрула, монографија, са Предрагом Радмилцем и Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 2000; Писане памћенице, библиографија, са Јовишом М. Славковићем, Графика Јуреш, Чачак – Гуча, 2000; На Морави фрула, друго допуњено и измењено издање, са Предрагом Радмилцем и Бранимиром Миловановићем, Туристички савез, Чачак, 2002; Летопис драгачевских трубача, монографија, са Јованом Лукићем, Графика Јуреш, Чачак, 2002, Ко је ко у Чачку на почетку трећег миленијума, лексикон, са Светиславом Љ. Марковићем и Јованом Лукићем, Прозор, Чачак, 2002; Музичка школа у Чачку, монографија, са Александром Јовановићем, Јел – Мил/Штамприја Бајић и Музичка школа „Др Војислав Вучковић“, Чачак, 2003; Чачанска „Просвета“, монографија, са Зораном Маринковићем, Просвета, Чачак, 2003; Драгачевци под барјаком вожда Карађорђа и Милоша Обреновића, монографија, са Ником – Николом Стојићем и Зораном Маринковићем, Графика Јуреш, Чачак, 2004; Порекло становника ваведењске парохије, монографија, Галаксија 32, Чачак, 2004; Црква у Тијању, монографија, са Раденком Поповићем, Иркон, Чачак, 2004; Све трубе Драгачева, монографија, са Ником – Николом Стојићем, Јовишом М. Славковићем и Предрагом Раовићем, Дом културе, Гуча, 2000; Прилози за библиографију Нике – Николе Стојића, библиографија, са Предрагом Раовићем, Завичајно друштво „Драгачево“, Гуча, 2004; Чачански водовод, монографија, са Зораном Маринковићем, ЈКП „Водовод“, Чачак, 2005; Чачански „Абрашевић“, монографија, са Зораном Маринковићем, КУД „Абрашевић“, Чачак, 2005; Од описмењавања до факултетских звања, монографија, са Зораном Маринковићем, Установа за образовање одраслих „Коста Новаковић“, Чачак, 2005; Драгачевски сабор трубача (1961 – 2005), монографија, са Ником – Николом Стојићем и Јовишом М. Славковићем, Дом културе, Гуча, 2006; Живот са белим штапом, монографија, резиме на Брајовом писму, Штампарија Бајић, Чачак, 2006; Бој на Лопашу 1806. године, монографија, са Јовишом М. Славковићем и Ником – Николом Стојићем, Свитак, Пожега, 2006; Дом са душом, монографија, са др Бранком Ковачевићем и Драгољубом М. Вујовићем, Дом ученика и Графика Јуреш, Чачак, 2006; Брезовице на Јелици, хроника, са Живорадом – Живком Јањићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2008; Векови Парменца, монографија, са Драгољубом М. Вујовићем, Штампарија Бајић, Чачак – Парменац, 2009; Гуча – пола века Сабора трубача, монографија, са Адамом Тадићем, Јовишом М. Славковићем и Ником – Николом Стојићем, Дом културе, Гуча – Београд, 2010; Лозница под Јелицом, монографија, са Ранком Симовићем и Зораном Маринковићем, Међуопштински историјски архив, Чачак, 2010; Писци из Драгачева, лексикон, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2010; Придворица под Јелицом, монографија, са Александром Вуловићем и Зораном Мринковићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2011; Биографски лексикон Горачића, Губереваца и Живице, лексикон, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2012; Школа у Милићевцима, летопис, са Божидаром Никитовићем, Штампарија Бајић, Чачак, 2013; Горачићка буна 1893. године, монографија, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2013; Велики председник мале вароши, монографија, са Младомиром Тодоровићем, Међуопштински историјски архив, Чачак, 2013; Сабор фрулаша „Ој Мораво“, монографија, са Зораном Рајичићем, Сабор фрулаша, Чачак, 2013; Вујански источници, народно стваралаштво Прислонице, Сабор фрулаша, Прислоница – Чачак, 2013; Вукићевићи у Милатовићима, родослов, са Дејаном Вукићевићем, Међуопштински историјски архив, Чачак – Гуча, 2015; Трубачко саборовање у Гучи 1961 – 2015, монографија, са Ником – Николом Стојићем, Јовишом М. Славковићем и Зораном Маринковићем, Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани, Гуча, 2015; Лиса на Венцу, монографија, са Јовишом М. Славковићем, Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2014; Вековања Горачића, Губереваца и Живице, монографија, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2015; Векописи Котраже, Белог Камена, Вучковице и Пшаника, монографија, са Јовишом М. Славковићем и Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2016; Камени памћеници Горачића, епитафи са гробљаша и крајпуташа, са Зораном Маринковићем и Момчилом Стевановићем, Библиотека општине Лучани,Гуча, 2017; Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом, монографија, са Ником – Николом Стојићем, Јовишом Славковићем и Зораном Маринковићем,Библиотека општине Лучани, Гуча, 2017; Векоплови Каоне и Властељица, монографија, са Зораном Маринковићем и Јовишом М. Славковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2018; Школа у Горачићима, летопис, са Зораном Маринковићем и Зорицом Новичић, Библиотека општине Лучани и Основна школа у Горачићима, Гуча – Горачићи, 2018; 150 година Чачанске болнице, монографија, са Мирославом Милом Мојсиловићем и Надом Лазовић, Српско лекарско друштво – Подружница Чачак, 2018; Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом, монографија, друго издање, са Ником – Николом Стојићем, Јовишом Славковићем и Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2018; Горачићка буна 1893. године, монографија, друго издање, са Зораном Маринковићем, Библиотека општине Лучани, Гуча, 2018.

Приређене књиге

Збратимљени градови, монографија, са групом аутора, Победа, Крушевац,1972; Неугашен пламен, критичко издање песама Драгољуба – Леке Обућине,Чачански глас, Чачак, 1974; Просјак сунца, критичко издање песама Владимира Ж. Костића Костина, Чачански глас, Чачак, 1975; Ризничари земље, антологија песника са села, са Обрадом Васиљевићем, Градац, Чачак, 1976; Свитање над плугом, критичко издање песама Милоша Т. Јовашевића, Чачански глас, Чачак,1977; Тркачи према сунцу, зборник поезије радника чачанске „Слободе“,Штампарија Бајић, Чачак, 1977; Беседе песника Дисовог пролећа, зборник беседа, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 1993; Градска библиотека у Чачку 1848 – 1998, зборник документа, са Даницом Оташевић, Чачак, 1998; Присени, критичко издање песама Синише Пауновића, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2003; Српски народни календар,календар, са Слободаном Чворовићем, Агенција „Чворак“, Чачак, 2002, 2003,2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019; Посвећеник Хипократове заклетве/споменица др Љубомира –Љуба Поповића (1899 – 1992), Подружница Српског лекарског друштва, Чачак – Гуча, 2005; Венац моравских повеља, зборник поезије, са Луном Левајцом,Удружење књижевника Србије и Књижевно друштво Мрчјевци, Београд –Мрчајевци, 2008; Венац моравских повеља, зборник поезије, друго допуњено издање, са Луном Левајцом, Удружење књижевника Србије и Књижевно друштво Мрчајевци, Београд – Мрчајевци, 2010; Живот и дело Љубомира М. Марковића, зборник, са др Светиславом Љ. Марковићем, Културни центар,Ивањица, 2013; Мрчајевачке песничке јесени, зборник поезије, са Луном Левајцом, Књижевно друштво, Мрчајевци, 2013.

Приређени тематски бројеви часописа

Градац, 85 – 86, Дом културе, Чачак, новембар 1988 – фебруар 1989; Драгачево (археологија, етнологија, народна и црквена уметност), са Радојком Николићем, грешком непотписано; Врело, 30, са Ранком Симовићем: Хаџи Проданова буна 1814, зборник радова, Завичајно друштво Трнава, Београд, 2004.

Признања

Маринковић је добитник бројних престижних признања за стваралаштво: омладине Чачка (1957); Републичког одбора ратних војних инвалида (1957); листа Младост у Београду (1957), општине Лучани (1981); Чачанског гласа (1987) града Чачка (2004), Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2009); Повеља Мораве, једина међународна награда Удружења књижевника Србије (2015); више признања удружења новинара Србије, Златна значка културно-просветне заједнице Србије и посебног признања као хроничар-монограф Културно-просветне заједнице Србије.

Друштвени рад

Маринковић је био, поред осталог, после 1974. године члан извршног органа Заједнице културе Србије и члан њене скупштине, која је била посебно веће у Скупштини Србије када се расправљало о култури, данашњих речником- народни посланик. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије и Вукове задужбине. Био је члан Одбора за село Српске академије наука и уметности. Дуго је био председник уметничких савета Народног музеја у Чачку и Драгачевског сабора трубача у Гучи, који су овенчани Вуковом наградом. Један је од оснивача традиционалног Сабора фрулаша Србије „Ој Мораво“ у Прислоници код Чачка (1988).

Представљен у енциклопедијама и лексиконима

  • Драгачевци у науци и уметности, аутори: др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић, Радован М. Маринковић, Чачак, 1998. (pp. 153-154)
  • Писци Драгачева, Радован М. Маринковић и Зоран Маринковић, стране: 45,46,47 и 48, Гуча, 2010.

Занимљивости

За вријеме посјете Москви, професорку српског језика Гроздану Комадинић, праунук једног од највећих руских и свјетских књижевника Лава Николајевича Толстоја, Никита Иљич Толстој, када је чуо да се помиње град Чачак, пита, ни мање ни више:

„Да ли познајете Радована Маринковића?“

[4] У истом броју „Политике“ новинар ,изванредан познавалац Радовановог стваралаштва, Гвозден Оташевић, надаље говори о Радовану М. Маринковићу занесено и зналачки. Говори о „феномену“ званом Радован : Човјеку који слика, тумачи, и све ријечима. О човјеку који надограђује и „смишља“ , који препјевава ријеч, која онда својим крилима „пјесми“ - (пјева) у небеским домовима. Радован је човјек који мислосјећа:

„ Маринковић је, као новорек, изумео рушнице, гробљаше, златоусташе, песмопојце, памћенике, узгреднице, викалице, јавнице или умару (воденицу)... Месни огранак Вукове задужбине је у Чачку приредио „Књиговање Радована М. Маринковића...“

[5]

Референце

  1. ^ Weininger O., Taschenbuch und Briefe an einen Freund, Leipzg- (Дневник и писма пријатељу), Wien,1922.
  2. 2,0 2,1 Стојић Н. и Славковић Ј., Биографски лексикон Горачића, Губереваца и Живице, Гуча, 2013, 191 – 197, уз допуне
  3. ^ Зоћевић З., Рат и мир Толстојевих, интервју са Н. И. Толстојем у „Чачанском гласнику“,Чачак,1994.
  4. ^ [1]
  5. ^ [2]
Јовиша Славковић

Јовиша М.Славковић (1938), писац, публициста, хроничар, сликар, друштвени радник. Цео радни век истраживао, биљежио, објављивао, сликао и тако чувао Драгачево и Драгачевце од заборава. Члан је Удружења књижевника Србије и Самоуких сликара и вајара Драгачева.

Борбе за Горњи Милановац 1941.

Борбе за ослобођење Горњег Милановца 1941. године водили су заједно партизани и четници против немачког окупатора. У борбама против немачког гарнизона, са Чачанским и Крагујевачким партизанским одредом учествовали су и делови Таковског четничког одреда.

Након ослобођења Горњег Милановца, уследио је напад четника на партизане у граду, у склопу општег напада четника на Ужичку републику. Партизани заробљени у Горњем Милановцу су одведени на Равну гору, одакле су предати Немцима, који су већину заробљених стрељали.

Убрзо потом, Горњи Милановац су поново окупирали Немци.

Василије Живановић-Трашевић

Василије Живановић-Трашевић (1837-1864) из Горачића живео је кратко, али је иза себе оставио значајно клесарско дело.

Драгачевски трубач

„Драгачевски трубач“ је лист, гласило, билтен Драгачевског сабора трубача у Гучи. Излази једанпут годишње. Прво вријеме је излазио у мјесецу септембру, да би се термин његовог изласка коначно усталио у мјесецу августу.

Злочини четника у чачанском крају

У чачанском крају након немачке офанзиве на Ужичку републику четници Драже Михаиловића постали су доминантна снага на терену. Своју надмоћ они су искористили за вршење терора над осумњиченима за припадништво НОП-у, симпатизерима и члановима њихових породица. Укупно је ван борбе страдало 976 људи из тог краја, од чега су 546 усмртили сами четници, док је преосталих 430 предато Немцима који су их затим усмртили.

Овај терор почео је након избијања сукоба између НОВЈ и ЈВуО 1. новембра 1941. Након пада слободне територије, почетком децембра 1941. четнички одреди су се великим делом интегрисали у састав Недићевих квислиншких снага. У том периоду терор је био најинтензивнији. Велики број људи четници су изручили Немцима.

Терор и предаја ухапњених Немцима настављени су и након што су Немци распустили легалне четничке одреде крајем 1942. 25. августа 1944. Други равногорски корпус погубио је 11 цивила у селу Ракова.

Књига госта (едиција)

Књига госта је едиција коју је покренула Градска библиотека Владислав Петковић Дис из Чачка 1973. године.

Повеља Удружења књижевника Србије

Повеља Удружења књижевника Србије је награда за животно дело које сваке године додељује Удружење књижевника Србије.

Добитници ове награде су:

2005. године: Милка Ивић (1923-2011), Флорика Штефан, Момо Капор (1937-2010) и Мухарем Первић (1934-2011).

2006. године: Данко Поповић (1928-2009), Добрило Ненадић (1940), Милован Данојлић (1937) и Драган Колунџија (1938).

2007. године: Милорад Екмечић (1928), Драшко Ређеп, Љубивоје Ршумовић (1939) и Радослав Златановић (1936).

2008. године: Мирослав Егерић, Слободан Ж. Марковић, Вук Крњевић, Димитрије Николајевић и Добривоје Јевтић.

2009. године: Жарко Команин, Александар Петров, Радослав Војводић и Радован М. Маринковић (књижевник).

2010. године: Васо Милинчевић (1928), Воја Марјановић (1934), Велибор Берко Савић (1930-2011), Мирољуб Тодоровић (1940) и Антоније Шкокљев (1923).

2011. године: Јелка Ређеп, Миодраг Б. Протић (1922), Божидар Шујица (1936), Љубинко Јелић и Коста Димитријевић.

2012. године: Патријарх српски Иринеј

Чачански партизански одред

Чачански народноослободилачки партизански (НОП) одред „др Драгиша Мишовић“ формиран је 12. јула 1941. године на планини Јелици, на месту званом Стјеник. Одред се састојао од четири чете: Таковске, Љубићке, Трнавске и Драгачевске.

Командант одреда био је Момчило Радосављевић, а политички комесар Ратко Митровић, народни херој.

Међу првим акцијама које је извршио Чачански одред био је сукоб са Немцима 19. јула 1941. године у Горњој Горевници, а 20. јула у Леушићима. Затим долазе значајне акције: рушење моста у Овчар бањи, моста на Чемерници у Прељини, рушење пропуста у Прислоноци, којом приликом је уништена читава немачка композиција, дизање у ваздух магацина са експлозивом у казаници и друго.

У првој половини августа 1941. године извршени су напади на немачку стражу и железничку станицу у Брђанима. Извршено је рушење мостова помоћу авионских бомби на Чемерници, Овчару и Каблару, Шкипића потоку, на Гружи и Морави. Дана 28. септембра 1941. године, после херојских борби, ослобођен је Горњи Милановац, где је заробљено 80 Немаца, а 30. септембра особођен је Чачак.

После Прве непријатељске офанзиве и повлачења из Србије део Чачанског одреда улази у Другу пролетерску ударну бригаду.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.