Радио-телевизија Србије

Радио-телевизија Србије (скраћено РТС) је национална медијска кућа у Србији која под данашњим именом постоји од 1. јануара 1992. године.

Крајем 2005. године РТС почиње трансформацију у медијски јавни сервис Србије. Поновним увођењем претплате (укинута 2001. године) и ослобађањем од буџетског финансирања, стварају се кључни услови за њену трансформацију.

РТС је пуноправан члан Европске радиодифузне уније.

Данас РТС чине десет програма (пет радијских и пет телевизијских) укључујући и сателитски програм, разграната мрежа дописништава, телетекст и интернет издање, музичка продукција (народни, забавни, џез, симфонијски оркестар и хорови и дечји хор Колибри), продукција носача звука (ПГП), издавачка делатност, истраживачка служба и документациони центар. [1]

Радио-телевизија Србије
ТипЈавни медијски сервис
ЗемљаСрбија
ДоступностТВ: национална, сателитска, преко Интернета
Радио: национална, преко Интернета
СлоганВаше право да знате све. Медијски јавни сервис Србије.
Гледај. Слушај. Мисли.
СедиштеБеоград
Кључни људиДраган Бујошевић, директор
ОснивачСрбија
Датум покретања24. март 1929. (радио)
23. август 1958. (телевизија)
1. јануар 1992. (под садашњим именом)
Формат слике16:9
Веб-сајтwww.rts.rs
www.rts.co.yu

Кратак преглед настанка РТБ

Радијски програм

Прво емитовање радијског програма у Србији везује се за фебруар 1924. године, када је по први пут у Београду пуштен радијски сигнал који је био емитован са предајника у Раковици. Након пет година, 24. марта 1929. Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма из зграде Српске Академије Наука. Касније се јавља и Краткоталасна станица Београд, која је емитовала из зграде тадашњег Министарства Шума и Руда (сада зграда Министарства спољних послова). Други светски рат је прекинуо емитовање државног радио-програма у Београду.

За време рата, у Београду је радила немачка радио-станица, која је давала и програм на српском језику.

Настанак садашњег Радио Београда је уследио после ослобођења, 10. новембра 1944. Тај дан је уједно и дан РТБ, који је преузела и РТС.

Телевизијски програм

000121
Први телоп ТВБ

Прва професионална демонстрација телевизијске технике на тлу Србије везује се за презентацију холандске фирме Филипс, која је у Београду, између 9. и 19. септембра 1938., представила основни систем ТВ преноса.

Поводом стоте годишњице од рођења Николе Тесле 1956. је била организована демонстрација телевизије.[2] Пробни програм београдске телевизије је уследио након две године. 23. августа 1958.[3] Емитовање првог програма РТБ је започето најавом програма[4] и живим преносом првог ТВ Дневника у 20 сати који је водио Милоје Орловић[5].

У тренутку када је настала РТВ Београд своју телевизију је већ имало двадесетак земаља у свету (Енглеска, Совјетски Савез, Француска, Америка, Бразил, Холандија, Данска, Италија, Пољска, Шпанија, Канада, Немачка, Швајцарска, Чехословачка, Јапан, Белгија, Шведска, Монако, Луксембург и Аустрија)[6].

Од 29. новембра 1958. је започет заједнички експериментални програм југословенских телевизијских станица.

ТВБ је проширена оснивањем два нова програма: Другог, као првог колор-програма на овим просторима (рачунајући простор бивше Југославије), који је лансиран 31. децембра 1971, и Трећег канала, омладинског канала, који је са радом почео 1. јула 1989. и трајао до 1. маја 2006.

РТС после распада СФРЈ

1992—2000.

Радио-телевизија Србије (РТС) законски је уређена 1. јануара 1992. Тада је створено Јавно предузеће Радио-телевизија Србије које се састојало из Радио-телевизије Београд (РТБ), Радио-телевизије Нови Сад (РТНС) и Радио-телевизије Приштина (РТП). Истим законом је де факто укинута РТВ претплата и уведена такса за електрично бројило, чији је највећи износ ишао ЈП Радио-телевизија Србије.

Према новом уређењу телевизијски канали су се званично звали:

Телетекст је уведен 22. марта 1994., а прва Интернет презентација стартовала је за време бомбардовања Србије 1999. године.

Данашње уређење

Радио-телевизија Србије се данас дели на Радио Београд и Телевизију Београд, тако да иако се канали ТВБ-а зову РТС 1 и РТС 2 често на одјавним шпицама емисија на овим каналима можете видети натпис: производња РТС-ТВБ. Дана 18. децембра 2003. године у РТС је било 5.936 запослених, у сталном радном односу.

ТВ емитовање

РТС емитује телевизијски програм у укупном дневном обиму од 96 часова. Радијски програми РТС емитују 96 часова програма дневно, а суботом и недељом по 108 часова. Учешће програма из сопствене продукције у укупном телевизијском емитовању је, на Првом програму 95%, на Другом 90%, на Трећем 58% (до укидања Трећег канала, 1. маја 2006.), на Сателитском 96%, а у радијском емитовању 98,8%.

Радио емитовање

Радијски програм РТС се емитује преко УКТ ФМ мреже предајника и репетитора на 17 локација. Први програм Радија Београд се емитује на средњим таласима, преко мреже предајника на 11 локација. ЕТВ емитује ТВ програм РТС преко мреже предајника на 12 локација и мреже репетитора на 238 локација.

Дописнички центри

Радио и ТВ програми РТС се дистрибуирају преко мреже микроталасних РР веза (44 хопа) која повезује 14 емисионих локација. У систем контрибутивних веза повезано је 22 локална дописничка центра, од којих је први отворен у Крагујевцу.

Списак дописничких центара у Србији

Списак дописничких центара у иностранству

Продукциони центри РТС

РТС (мислећи, притом, на ТВ Београд и Радио Београд) се налази на више локација у Београду. Телевизија је смештена у два велика ТВ-центра - у центру града (комплекс зграда у Таковској 10 и Абердаревој 1 и 1а) и у Кошутњаку (у Кнеза Вишеслава 88, надомак Филмског града). Ту је и један мањи ТВ-центар, заправо историографски посматрано најважнији, на Београдском сајму. То је прва зграда српске телевизије и ту се налази један омањи студио и канцеларије појединих редакција. Међутим, ТВБ има своје зграде (делове администрације, издавачка делатности и сл.) и на другим локацијама у граду.

ТВ-центар у Абердаревој (некадашња зграда Авала филма) отворен је 1. октобра 1966, нова, плава зграда започета је 1989. а зграда у Таковској, подигнута током седамдесетих па оштећена током Петооктобаске промене, реконструисана је и постепено усељавана током 2004. У овим зградама се данас налазе Дирекција, Центар Документације, редакције, студији, режије, техника, мастер, монтажне јединице, собе за преглед трака, Обезбеђење РТС, галерија РТС и др.

Центар у Кошутњаку, као први ТВ дом, свечано је отворен 1980. и тамо су смештени: студији са пратећим објектима, режије, техника, линк, депои, магацини и др.

Продукциони центар Радија Београд налази се у Хиландарској 2. Ту су смештени редакције, студији, техника, библиотека и други садржаји.

РТС поседује више радијских и ТВ студија, четири РЕМ јединице за монтажу, шест БЕТА монтажа, пет дигиталних монтажа и једну offline монтажу. Продукција има 35 мобилних камера са 60 KW расвете. Преносна техника РТС поседује пет репортажних кола, девет пари линковских веза и пет мобилних екипа расвете.

Возни парк обухвата 194 возила специјализоване или опште намене.

РТС поседује и лиценцу за сертификацију кабловских дистрибутивних и заједничких антенских система.

Радио Београд

Радио Београд има за циљ стварање висококвалитетних програма, ослобођених уско комерцијалних интереса и политичке пристрасности. Реч је о широкој скали понуда које треба да задовоље потребе свих грађана у области информисања, образовања и забаве и унапређењу јавних вредности.

Канали Радија Београд

  • Београд 1
  • Београд 2
  • Београд 3П
  • Београд 202

Телевизија Београд

Scan0024
Некадашња реклама јавног сервиса

Телевизија Београд данас има три земаљска и један сателитски.

Радио-телевизија Србије располаже са шест опремљених телевизијских студија, од којих је један дигитални (за Дневник, кратке вести на сат времена, спортске најаве, најаве емисије Трезор и специјалне политичко-информативне емисије), један виртуелни (за дечје емисије, временску прогнозу и све садржаје који захтевају интерактивне садржаје и није им потребан стандардни сет сценографије – то се надокнађује компјутерски, путем „хрома-кија“) а један за колажне емисије, попут Јутарњег програма и Београдске хронике.

Ова четири студија се, поред једног у изградњи (тренутно у финалној фази) налазе у ТВ-центру у Абердаревој. Два студија за политичке и забавне садржаје налазе се у Кошутњаку, док је један смештен у ТВ-центру на Сајму.

Поред тога, ТВБ поседује и тонске студије, тј. студије за синхронизацију.

У 2010. години Радио-телевизија Србије је од реклама остварила приход од 24,9 милиона евра.[7]

Активни канали

Име канала Лого канала Информације о каналу
РТС 1
RTS1
Прва српска телевизија, покренута 23. августа 1958. Има националну покривеност.
РТС 2
RTS2
Прва телевизија у боји у Србији и бившој Југославији, покренута 31. децембра 1971. Има националну покривеност.
РТС Свет
Rts-svet
РТС сателитски програм, покренут 14. маја 1991. године. Доступан широм Европе, Северне Америке и Аустралије.
РТС 3
RTS 3 logo
Прва српска искључиво дигитална телевизија, покренута 28. новембра 2008. године, првобитно у DVB-T формату, а од 21. марта 2012. године земаљским путем се емитује посредством пробне DVB-T2 мреже у већем делу Србије. Има националну покривеност.
РТС HD
RTS-HD
Прва српска телевизија високе дефиниције (HD), покренута 9. септембра 2009. Првобитно је била доступна само у Београду и Новом Саду, односно делу Војводине, од 21. марта 2012. године земаљским путем се емитује посредством пробне DVB-T2 мреже у већем делу Србије.

Неактивни канали

Име канала Лого канала Информације о каналу
3k old
Омладински канал, са радом почео 1. јула 1989., емитовање завршено 1. маја 2006. предајничка мрежа је од стране РРА предата ТВ Авала.
РТС Приштина
RTS priština
Основан као РТВ Приштина у оквиру ЈРТ 26. новембра 1975. Емитовање је прекинуто када је КФОР дошао на КиМ 1. јуна 1999., замењен је каналом Радио-телевизија Косово (РТК).

РТС Интернет

У складу са правилима Европске радиодифузне уније, РТС преко својих сајтова емитује свој РТС САТ програм. Такође програм Радио Београда се емитује преко интернета.

У току трајања Светског првенства у фудбалу 2010. РТС је посетиоцима из Србије понудио да гледају све утакмице на свом сајту. Посетиоци из иностранства су то могли да ураде преко сајта Евровизије.

Средином 2010. године покренута је интернет страница прилагођена за мобилне телефоне (РТС Mobile).

Интернет страница РТС је једна од првих која је регистровала ћирилични .срб домен. Домен је почео да се користи од 27. јануара 2012. године. Страницу је могуће посетити на адреси ртс.срб.

Почетком 2018. године покренута је и услуга РТС Планета (http://www.rtsplaneta.rs) на којој је могуће гледати све ТВ и радио канале Радио телевизије Србије.

ПГП РТС

Пун назив: Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Србије. Дискографска кућа у оквиру РТС основана је 1951. као „Југословенске грамофонске плоче – Југодиск“.

Током свог вишедеценијског постојања, ПГП је створио фонотеку од преко 10.500 наслова (издања), преко 120.000 нумера и око 6.000 сати програма.

Музичка продукција РТС

На националном нивоу, ова институција датира од 1937. године. Музичка продукција РТС обухвата следеће сегменте: Симфонијски оркестар, Хор, Дечји хор, Дечји хор Колибри, Џез оркестар, Народни оркестар и Народни ансамбл. Циљ постојања овог сегмента РТС је прикупљање грађе из националне и интернационалне, жанровски веома различите, музике.

Од 1950. постоји и Нототека која садржи око 30000 музичких дела најразличитијих жанрова. Концертна делатност, снимање музике за потребе програма РТС, издавачка делатност, сарадња са еминентним уметницима из целог света само су део послова којима се бави ова институција у оквиру РТС. Тренутно броји око 250 професионалних музичара.

Генерални Директори РТС

Генерални Директор Мандат Проведено време
Мирко Тепавац 19551959 4 године
Душан Поповић 19591962 3 године
Здравко Вуковић 19621972 10 година
Милан Вукос 19721985 13 година
Ратомир Вицо 19851988 3 године
Душан Митевић 19891991 2 године
Добросав Бјелетић 19911993 2 године
Милорад Вучелић 19931995 2 године
Драгољуб Милановић 19952000 6 година
Ненад Ристић (вршилац дужности)[8] 20002001 7 месеци
Александар Црквењаков 20012004 3 године
Александар Тијанић 20042013 9 година
Никола Мирков (вршилац дужности) 20132015 2 године
Драган Бујошевић 2015

ТВ лица

Нека од ТВ лица РТС-а

Milos Milic-mc.rs
Nada Gogic-mc.rs
Olivera Kovačević
Оливера Јовићевић
Vesna Damjanic-mc.rs
Zoran Stanojevic 2011-mc.rs
Ivana Milenkovic-mc.rs
Vladmir Jelic-mc.rs

Види још

Референце

  1. ^ Упознајте РТС, РТС, Приступљено 29. априла 2011.
  2. ^ Први јавни ТВ пренос, телевизори за 130.000 динара („Политика”, 8. јул 2018)
  3. ^ „Овако је почело (РТС, 13. новембар 2008)”. Архивирано из оригинала на датум 19. 8. 2013. Приступљено 16. 8. 2013.
  4. ^ Времеплов (23.8.2010), РТС, Приступљено 29. априла 2011.
  5. ^ Јунак првог ТВ Дневника, Вести од 19. децембра 2010. године, Приступљено 29. априла 2011.
  6. ^ Чудо звано телевизија, Вечерње новости од 4. фебруара 2011. године, Приступљено 29. априла 2011.
  7. ^ РТС: „СНС o медијској стратегији“ (12. августа 2011.), Приступљено 24. 4. 2013.
  8. ^ Милановићев вршилац до марта 2001

Спољашње везе

Беовизија

Беовизија је такмичарски фестивал забавне музике одржаван у Србији од 2003. до данас.

Беовизија је од 2004. била део поступка за избор националног представника на Песми Евровизије, а у периоду од 2007. до данас, победник Беовизије је представљао Србију на Песми Евровизије. Године 2013. наследио ју је Беосонг.

Беовизију је организовала и директно преносила Радио-телевизија Србије. Одржавана је у фебруару или марту сваке године у београдском Сава центру. Беовизија је сваке године била један од најгледанијих забавних телевизијских програма у Србији.

Радио-телевизија Србије је у децембру 2009. саопштила да ће се представник Србије за Песму Евровизије 2010. бирати између неколико такмичарских композиција које ће, по позиву РТС, написати један истакнути композитор. Ова одлука образложена је ефектима светске финансијске кризе и потребом да се трошкови националног избора битно смање. Није саопштено да ли ће нови формат бити коришћен и убудуће, као ни да ли ће задржати назив Беовизија.Уредница забавног програма РТСа, Оливера Ковачевић је објавила да ће се Беовизија вратити као начин избора за представнике Србије на Песми Евровизије 2018.

Беовизија 2008.

Беовизија 2008. је била шеста по реду Беовизија, такмичарски фестивал забавне музике. Одржана је 9. и 10. марта 2008. у београдском Сава центру.Победила је Јелена Томашевић са песмом Оро, која је представљала Србију на Песми Евровизије 2008, 24. маја у Београдској арени.Прво вече Беовизије, 9. марта, било је полуфинално, на којем је наступило 20 песама. Десет најбољих се пласирало у финале 8. марта, на којем је изабран и победник, гласовима жирија (50%) и гледалаца путем телегласања (50%). Додељене су и годишње награде Фестивала за музичко достигнуће године у бројним категоријама.

Беовизија је требало да се одржи 19. и 20. фебруара 2008, али је 18. фебруара фестивал одложен због једностраног проглашења независности Косова и Метохије.

Беовизија 2009.

Беовизија 2009. је била седма по реду Беовизија, такмичарски фестивал забавне музике и избор за песму која ће представљати Србију на Песми Евровизије 2009. у Москви. Победили су Марко Кон и Милан Николић са песмом Ципела.Беовизија је одржана током две вечери у београдском Сава центру. Прво вече, 7. марта, било је полуфинално, на којем је наступило 20 песама. Правилник је предвиђао да се десет најбољих пласира у финале, 8. марта, на којем се бира и победник, гласовима жирија (50%) и гледалаца путем телегласања (50%). Због грешке коју је направио РТС, Ана Николић и Ивана Селаков нису се пласирале у финале. Грешка је касније исправљена и њих две су позване да узму учешћа у финалу; Николић је одбила, тако да је у финалу изведено 11 песама.Беовизија 2009. је прва Беовизија после 2004. на којој није победио фаворит публике. Другопласирана песма Благослов за крај добила је у финалу више СМС гласова од свих осталих песама заједно, и више СМС гласова од укупног броја гласова публике у сваком од два издања Беовизије од увођења садашњег формата гласања.

Божидар Зечевић

Божидар Зечевић (Београд, 2. јануар 1948) је водећи српски филмолог, историчар филма, драматург и редитељ, професор анализе филма, оснивач и главни уредник филмског часописа Филмограф.

Бомбардовање зграде РТС

Бомбардовање зграде РТС у Београду од стране НАТО снага је извршено 23. априла 1999. године у 2:06, током бомбардовања СР Југославије и рата на Косову и Метохији. Тада је живот изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено.

Народни оркестар РТС

Народни оркестар Радио телевизије Србије основан је 1934. године, као мањи састав који је током година под управом Драгића Обреновића, Властимира Павловића Царевца и Миодрага Радета Јашаревића прерастао у Велики народни оркестар којим је руководио Божидар Боки Милошевић, а данас постоји под називом Народни оркестар РТС-а под управом Владе Пановића.

РТВ 21

РТВ 21 (акроним за Радио-телевизија 21) медијска је компанија са седиштем у Приштини, која у свом власништву садржи радио (1998), телевизију (1999) и веб-сајт (2001).

РТС

РТС може да буде:

Радио-телевизија Србије, јавни емитер у Србији

РТС 1, први РТС-ов телевизијски програм

РТС 2, други РТС-ов телевизијски програм

РТС 3, трећи РТС-ов телевизијски програм претходно називан РТС Дигитал

3 канал РТС, трећи РТС-ов телевизијски програм угашен 2006.

RTS, стратегија у реалном времену

РТС 1

РТС 1 српска је телевизијска мрежа која је саставни део Радио-телевизије Србије. Основана је 23. августа 1958. као прва мрежа у Србији.

РТС 2

РТС 2 српска је телевизијска мрежа која је саставни део Радио-телевизије Србије. Емитовање је почела 31. децембра 1971. године као прва мрежа у Србији који се емитује у боји.

РТС 3

РТС 3 српска је телевизијска мрежа која је саставни део Радио-телевизије Србије. Основана је 28. новембра 2008. године.

РТС HD

РТС HD је српска државна телевизија, која је саставни део Радио-телевизије Србије основана 9. септембра 2009.

РТС свет

РТС Свет српска је државна телевизија, која је саставни део Радио-телевизије Србије основана 14. маја 1991.

Радио Београд

Радио Београд је радио-станица у склопу медијског јавног сервиса Србије.

Радио Београд 1

Радио Београд 1 је први програм националне радио-станице Радио Београд, која је у саставу РТС-а.

Сања Вучић

Сања Вучић (Крушевац, 8. август 1993) српска је реге, ска, џез, даб и панк-рок певачица и главни вокал српског панк-рок бенда ZAA. Са својим бендом наступала је на најзначајнијим регионалним фестивалима, попут Нишвила и Егзита. Пева на енглеском језику, а са бендом до сада има објављен један албум What about.

Музички се образовала одмалена на одсецима соло певања, а занимљиво је да су јој и родитељи певачи. Као мала од њих је учила старе народне песме и севдалинке. Сања је певала у више бендова (џез, реге, етно), а са хором је наступала у много земаља. Музички се усавршавала са оперском дивом Катарином Јовановић.

Студира арапски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Поред српског језика, говори и шпански, италијански, енглески и арапски језик.

Дана 7. марта 2016. године Радио телевизија Србије објавила је да ће Сања Вучић представљати Србију на Песми Евровизије у Стокхолму 2016. године, са песмом Goodbye (Shelter) чији је комплетан аутор Ивана Петерс. Песма је тематски базирана на проблему насиља над женама. Сања је наступила у другом полуфиналу 12. маја и по гласовима жирија и публике пласирала се у велико финале које је одржано два дана касније.

Симфонијски оркестар РТС

Симфонијски оркестар РТС је симфонијски оркестар музичке продукције Радио-телевизије Србије. Један од главних програмских циљева ансамбла је квалитетно (најчешће премијерно) извођење и снимање остварења домаће музике (историјске и савремене). Од 2005. године уметнички директор и главни диригент је Бојан Суђић.

Суперстар ТВ

Суперстар ТВ српска је телевизијска мрежа у власништву Телеком Србије која је са емитовањем почела 15. новембра 2018. године. Седиште мреже се налази на адреси Милутина Миланковића 9, Београд.

Трећи канал РТС

Трећи канал РТС је био трећи програм Телевизије Београд која је саставни део Радио-телевизије Србије. Настао је 1. јула 1989., а угашен 5. маја 2006.

Програми Радио-телевизије Србије
Канали Радио Београда
Канали ТВ Београд
Неактивни канали
Јавни национални и покрајински емитери
Приватни национални емитери
Регионални емитери
Локални емитери
Кабловски домаћи
Кабловски страни
Интернет телевизија
Угашени канали
Активни чланови
Придружени чланови и
потврђени учесници

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.