Радика

Радика (мкд. Радика, алб. Radikes) је река која извире на планини Враца (део велике Шар планине), на надморској висини од 2.200 м., на југозападу Косова и Метохије па затим већим делом тече на западу Северне Македоније, до свог ушћа у Црни Дрим. Радика је укупно дугачка 67 km.[1] Слив Радике обухвата 665 km². Није пловна.

На самом извору Радика је поток под именом Црни Камен који извире на падинама планине Враца, јужног дела Шар планине, испод врха Голема Враца 2.582 метра. Поток Црни Камен у почетку тече на запад, кроз крај који се зове - Гора, затим савија уз планину Враца и затим право на југ на македонску границу где се спаја са другом притоком Ћафа Кадис, од македонске границе река носи назив Радика.

Горња Радика је дуга само 8 km дуга, и захваљујући људској интервенцији сада деломично припада сливу Егејског мора, док доњи ток Доње Радике тече према Јадранском мору. Код села Волковија направљен је систем канала који одводи део вода до вештачког Мавровског језера (код села Маврови Анови) а затим подземним цевима у реку Вардар.

На свом 44 km дугом току, Радика тече према југу, затим пролази кроз 1 km дубоку клисуру између планина Кораб и Дешат на западу а Бистре и Стогова на истоку.

Долина реке Радике је веома атрактивна, у њој се налази манастир Свети Јован Бигорски (1 km од села Ростуше), затим термално купалиште и лечилиште Косовратска бања, са сумпорном водом од 49 °C. У долини се налазе и питорескна села са оригиналном македонском народном архитектуром, као што су; Битуше, Јанче, Гари, Лазаропоље и друга. Након тога река Радика утиче у Црни Дрим, 4 km јужније од града Дебра, односно утиче у вештачко Дебарско језеро, које даље тече као река Црни Дрим према Јадранском мору.

  • На свом путу до ушћа у Црни Дрим, прима четири веће притоке; Рибницу, Мавроску реку, Жировничку реку и Малу реку
  • Вода реке Радике је изузетно хладна, чиста и бистра, има тамнозелену боју, због велике концентрације калцијум карбоната.
  • Река има велики хидропотенцијал, који се деломично користи у њеном горњем току. Каналима се део вода Радике одводи до Мавровског језера, којег пуне водом, а из језера вода се подземним каналима одводи до Вардара. Ту је изграђена хидроелектрана Врбен.
  • Долина реке је одувек била траса путева који повезују градове у котлинама западне Македоније, Гостивар, Дебар, Тетово и Охрид.
Радика
Поглед на Радика
Поглед на реку Радику
Опште информације
Дужина70 km
Басен665 km2
Сливјадрански
Пловностније пловна
Водоток
ИзворВраца, Шар планина
В. извора2.200 m
УшћеЦрни Дрим, Дебарско језеро
Географске карактеристике
Држава/е Северна Македонија  Србија
ПритокеРибница, Мавровска река, Жировничка река и Мала река

Референце

  1. ^ http://www.panacomp.net/reka-radika/

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Гора (област)

Гора је географска област која се налази између области Љума, на западу, Опоља и планине Коритник, на сјеверу, и Торбешког моста, на југу. У ствари, Гора представља етногеографску цјелину са Горанцима и у нераскидивој су вези. Како се смањивао број горанских села тако се смањивала и географска област звана Гора. Највећи дио области се налази на јужном дијелу српске аутономне покрајине Косово и Метохија. У српском дијелу области се налази 19 села, а у албанском дијелу 9 села. Област је планинска са претежном четинарском шумом, а кроз њу протиче ријека Бели Дрим, а на косметском дијелу се налази извор ријеке Црнкамен (притока ријеке Радика).

Давид (Аподака)

Давид (шп. David) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 440 м.

Дуфски водопад

Дуф је водопад у Северној Македонији, налази се у близини села Ростуше.

Водопад је висок око 28 метара. Од Скопља је удаљен 125 километара. До њега се може се доћи регионалним путем Маврови Анови - Дебар који се протеже дуж реке Радика.

Водопад се налази на тешко доступном месту и постоји стаза, потребно је око пола сата пешачења да би се стигло до њега.

Лас Нормас (Аподака)

Лас Нормас (шп. Las Normas) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 450 м.

Лос Оливос (Аподака)

Лос Оливос (шп. Los Olivos) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 385 м.

Лос Техонес (Аподака)

Лос Техонес (шп. Los Tejones) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 450 м.

Лос Фернандез (Аподака)

Лос Фернандез (шп. Los Fernández) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 400 м.

Мавровско језеро

Мавровско језеро (мкд. Мавровско Езеро) је вештачко језеро у северозападном делу Северне Македоније. Језеро се налази у најнижем делу Националног парка Маврово, на 1.200 метара надморске висине. На југу језеро је затворено шумовитом планином Влаиница, а на северу огранцима Шар планине.

Језеро је дугачко 10km, а широко од 3 до 5km. Максимална дубина језера износи око 50m и то у близини бране.

До 1947. године на месту данашњег језера налазила се Мавровска котлина кроз коју је текла Мавровска река. Тада је река преграђена на излазу из котлине великом земљаном браном. Тако настало језеро је поплавило 1.370 хектара земљишта (претежно под ливадама) и акумулирало око 357 милиона m³ воде.

Брана је висока 54m, дугачка 210m и широка 5m. У основи је широка 286m, а у њу је уграђено 705.000m³ материјала.

Данас језеро напаја и река Радика. Хидроенергетски потенцијал ове речице се користи за производњу електричне енергија, а њена вода се користи и за наводњавање. Сваке године у току зиме језеро се замрзава. Мавровско језеро порибљено је пастрмком и другом рибом, а у околини језера налази се доста дивљачи.

У Мавровском језеру налази се црква Св. Николе, која је потопљена 1953. године.

Национални парк Маврово

Национални парк Маврово (мкд. Национален Парк Маврово) се налази у Северној Македонији. Основан је 1948. године и заузима површину од 73.088 хектара. Маврово је највећи од три национална парка у Македонији. У национални парк спадају планине Кораб, Дешат, југозападни огранци Шар Планине, велики део планине Бистра и северни делови Крчина. Средишњи део националног парка заузима долина и слив реке Радика. У најнижем делу парка налази се језеро Маврово.

Општина Дебар

Општина Дебар је једна од 13 општина Југозападног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени град Дебар.

Општина Маврово и Ростуша

Општина Маврово и Ростуша је једна од 9 општина Полошког региона у Северној Македонији. Седиште општине је село Ростуша.

Општина Маврово и Ростуша је вероватно највише положена општина у земљи са низом насеља на преко 1.000 метара надморске висине. Велики број насеља се налази на падинама и видиковцима, па је ово стога једна од најсликовитијих општина у земљи.

Радика (Аподака)

Радика (шп. Radica) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 446 м.

Сан Антонио (Аподака)

Сан Антонио (шп. San Antonio) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 450 м.

Санта Исабел (Аподака)

Санта Исабел (шп. Santa Isabel) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 450 м.

Санта Хулија (Аподака)

Санта Хулија (шп. Santa Julia) насеље је у Мексику у савезној држави Нови Леон у општини Аподака. Насеље се налази на надморској висини од 400 м.

Сијудад Аподака

Сијудад Аподака (шп. Ciudad Apodaca) је град у Мексику у савезној држави Нови Леон. Према процени из 2005. у граду је живело 393.195 становника.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Црни Дрим

Црни Дрим (алб. Drini i Zi, мак. Црн Дрим) је река која протиче кроз Северну Македонију и Албанију.

Река Црни Дрим истиче на северозападној страни Охридског језера код града Струга, и тече на север. до села Ташморуништа тече равницом Струшког поља и улази у кланац Дримско грло.

Одавде па све до границе са Албанијом долина Црног Дрима је зајезерена са две акумулације, и то Глобочицом те, код Шпиљског моста близу Дебра, Шпиљским језером (заједничким назив Дебарско језеро). Код поменутих језера изграђене су истоимене хидроцентрале. Изградњом акумулације Глобочица потопљено је истоимено село, а његови становници су се иселили у Стругу. Висина акумулационих брана је 82 и 102 метара.

Пре ових језера у Црни Дрим се улива његова највећа притока Радика.

Дужина његовог целокупног тока је 122 km. Површина слива износи 5.256 km², од чега Македонији прилада око 900 km².

Црни Дрим су раније језерски таласи засипали песком, те је ниво тока растао и плавио Стугу и Струшко поље. регуласцијом тока поплаве су спречене.

После 56 km, река прелази на територију Албаније, западно од Дебра. Ујмиште је назив за село где се у Црни Дрим улива река Буштирца. Са Белим Дримом се спаја код града Кукес у североисточној Албанији, и тако настаје река Дрим, који се улива у Јадранско море.

Шар-планина

Шар-планина (или скраћено Шара) је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25 km, на тај начин може се узети да површина Шар планинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 m/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.