Радановац

Радановац (мађ. Radanovác) је насеље у општини Суботица.[1] По попису из 2002. године има 2.062 становника. Удаљен је 6 km од Суботице, у правцу Палића, поред магистралног пута Суботица-Хоргош (M-22.1).

Географске координате Радановца су: северна географска ширина од 46° 6' 58’’, и источна географска ширина од 19° 44' 10’’. Шифра географског имена (GeoNameID) је 3338801.

Са севера се граничи са МЗ Граничар, са западне стране са МЗ Мали Радановац, са јужне стране са МЗ Нови Град, и са источне стране са МЗ Палић.

Радановац
Улаз у насеље Радановац
Радановац:Улаз у насеље са магистралног пута М-22.1
Административни подаци
ГрадСуботица
Географске карактеристике
Координате46°06′58″ СГШ; 19°44′10″ ИГД / 46.11611° СГШ; 19.73611° ИГДКоординате: 46°06′58″ СГШ; 19°44′10″ ИГД / 46.11611° СГШ; 19.73611° ИГД
Радановац на мапи Суботице
Радановац
Радановац
Радановац на мапи Суботице
Subotica quarters
Градске четврти и месне заједнице Суботице

Географија

Географски положај

Насеље се налази на североисточном делу општине Суботица. Простире се на површини од 571,53 хектара.

Налази се на самој граници Суботичко-хоргошке пешчаре и Бачке лесне заравни.

Клима

Насеље се налази у подручју које има карактеристике континенталне климе коју чине: оштре зиме, топла лета и нестабилност падавина по количини и временском распореду.

Земљиште

У северном делу насеља се јављају песковита земљишта. Овај песак је посебно погодан за производњу висококвалитетног воћа и грожђа.

Radanovac Pescarina ulica
Радановац:Пешчарина улица

У јужном делу насеља преовладава лес и чернозем.

Демографија

У насељу Радановац живи 2.062 пунолетна становника, од тога 1.024 мушкараца и 1.038 жена.

Привреда

Саобраћај

Насеље лежи са северне стране Сегединског пута и улице Мира, које су део магистралног пута Суботица - Хоргош (M-22.1).

Саобраћајна инфраструктура

Укупна дужина путева у насељу износи 16 km, од чега је асфалтирана око половина.

Radanovac Vocarska ulica
Радановац: Воћарска улица

Индустрија

У насељу се налазе седишта неких предузећа: "Рад промет“, „Ров“, расадник „Елстар“, „ПТП Радановац ДОО“ и други.

Угоститељство

У насељу се налази ресторан домаће кухиње „Боемски салаш“.

Култура

Приредбе сталног карактера

Значајније годишње манифестације у насељу су: "Дан месне заједнице“, „Сунчана јесен живота“, „Салашарско позориште“ (мађ. Tanyaszínház).

Референце

  1. ^ Списак улица по месним заједницама на територији града Суботице 2013 [PDF]
Врело Кореничко

Врело Кореничко је насељено мјесто у Лици, у општини Плитвичка Језера, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Курган "Прокеш"

Хумка Прокеш је курган који се налази на североистоку Суботице, у истоименом атару, названом по некадашњем феудалном властелину породице Прокеш из Суботице. У непосредној близини се налази и некадашња вила Прокеш. Хумка је у врло лошем стању, пошто се користи као део парцеле која се интензивно преорава.

Ипак, и овако деградирано, њена висина у односу на околњи терен износи око 3 метра (половина висине стандардне електричне бандере). Иако је околина брежуљкаста, ова хумка се јасно издваја из околине као очигледно дело људских руку. По изгледу и стању може се претпоставити да је веома стара, вероватно из периода када у наше пределе долазе скити.Као и већина хумки у Војводини, подигнута је на обали некадашњег меандра. Околина Суботице је у прошлости била мочварна, а у овом крају било је сливно подручје Палићког језера. Кроз "Прокеш" некада је текла мања река (данас мелиорациони канал), а читаво подручје је веома влажно, са честим застајалим водама у пролеће и остацима барске вегетације у удолинама (трска, шаш, рогоз итд.) Древним народима је близина воде била од стратешке важности: ловили су рибу, појили стоку, купали коње, и могли утећи у случају насртаја непријатеља са копна.

Радановци

Радановци могу бити:

Радановци (Косјерић), насеље у општини Косјерић, Златиборски округ, Република Србија

Радановци (Ливно), насеље у општини Ливно, Федерација БиХ, БиХ

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Хумке у Суботици и околини

О хумкама на северу Војводине и Србије располажемо са мало података, али је и једна реченица из старе монографије Суботице која их само овлаш помиње довољна за увод у тематику: "Ако би се подробније истраживале, неке од старих хумки које се у великом броју могу видети и на пустарама нашег града – а које се из незнања приписују Римљанима - показале би се као хунски тумули". Ову једину реченицу о хумкама (курганима) у својој двотомној монографији града написао је 1886. године хроничар Суботице Иштван Ивањи (1845-1917), а у истој се жали на њихову неистраженост. Након више од једног века се и није узнапредовало у поузданим сазнањима везаним за градитеље и епоху ових хумки, које су да ствар буде још тежа, од времена Ивањија полако нестајале.

Градске четврти и
градске месне заједнице
Приградска насеља и
приградске месне заједнице

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.