Радан

Радан је планина и парк природе[1] на југу Србије, у општинама Лебане, Бојник, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље и заузима површину од 466 km2. Налази се између реке Топлице на северу и Јабланице на југу.

Радан планина
Радан планина I0199
Радан
Географске карактеристике
Највиша тачкаШопот
Ндм. висина1409 m
Координате43°00′12″ СГШ; 21°29′48″ ИГД / 43.003333° СГШ; 21.496667° ИГД Координате: 43°00′12″ СГШ; 21°29′48″ ИГД / 43.003333° СГШ; 21.496667° ИГД
Географија
Радан на мапи Србије
Радан
Радан
Државе Србија

Карактеристике

Припада Родопским планинама и део је српско - македонског копна, а налази се управо на месту где се Динариди сучељавају са Родопима. Највиши врх је Шопот на 1409m нмв. На нешто нижем, Петровом врху (Велики Петровац)око 1150 - мнв, налази се на заравни врха, црква Светог Петра.[2][3] Смештена је југозападно од Прокупља односно западно од Лебана и Медвеђе. На обронцима планине налазе се:

  • Беговића гроб — гробница поручнику Димитрију Беговићу, команданту Јабланичког комитског одреда, погинулом у борби са бугарским окупаторима за време Топличко - Јабланичког устанка. Налази се на 1122 мнв, испод виса Соколовац. Најспособнији Пећанчев Војвода поручник Димитрије Беговић , рањен у Раданским врлетима остаје усамљен, прихвата бугарски позив за предају и када су бугарски официри потрчали не би ли на заробљавању Беговића зарадили више чинове, Беговић излази сав опасан активираим бомбама и попут Стевана Синђелића улази у историју дижући у ваздух и себе и бутарске официре.[7][8][9][10]

Геолошку основу планине чине силикатне стене из палеозоика са кристаластим шкриљцима. У југозападном делу Радан планине (Мајдан планина) налази се рудник Леце, у истоименом месту. У састав Радан планине налази се Арбанашке планине, Мајдан планина, Петрова гора-Радан.[11] Окружена је венцем планина који чине: Пасјача, Видојевица, Ргајска планина, Соколовица, које је штите од хладних и влажних струја са северне и западне стране. На истоку и југу се отвара у Пусторечку котлину и са те стране је изложена јаком сунчевом загревању, што за последицу има топлију и блажу климу. То је произвело својеврстан феномен, јер се тзв. храстов вегетациони појас са класичних 700m подигао на 800m - 900m нмв. Захваљујући топлијој клими на Радан планини је опстало неколико ендемских и реликтних биљних врста, међу којима су најзначајнији остаци прашуме из доба терцијара. Испод самог врха Радана, извире Пуста река. На источним обронцима планине у подручју под називом Рипивода налази се истоимени водопад Рипивода, са падом од 40 м.[12][13]

Историја

Занимљивости

  • Сматра се да су на овој планини до 1960. године постојали примерци старе Српске расе паса - Српски мастиф или „Душанов мастиф“.
  • Од строго заштићених дивљих врста, на подручју Радана налази се укупно око 20 врста биљака (укључујући и гљиве, лишајеве и маховине) и око 95 врста животиња, највише птица (око 50 врста), затим сисара (око 20 врста, укључујући слепе мишеве), риба (2 врсте), гмизаваца и водоземаца (8 врста) и инсеката (око 15 врста).
  • У атару села Ивање, постоји редак природни феномен. Једна деоница пута назива се "узбрдна низбрдица" јер се угашени и откочени аутомобили крећу "узбрдо", као да је у питању "гравитациона аномалија". Међутим, у питању је оптичка варка.[15][16][17]

Од заштићених дивљих врста, на подручју Плана налази се око 80 заштићених врста биљака и преко 100 заштићених врста животиња, највише птица, инсеката и сисара.[18]

Галерија слика

Радан планина I0199
Радан планина- Г. Бучумет I0210

Горњи Бучумет - поглед на Петров врх, југоисточне падине Радана

Радан планина- Средњи Бучумет I0208

Петров врх из Средњег Бучумета

Радан планина - Горњи Бучумет -ШишинцеI0267

Махала Шишинце- Горњи Бучумет (700 мнв)

Радан планина - северозападни обронци

Северозападни обронци Радан планине, изнад Ђавоље вароши

Црква Св.Преображења -Пролом Бања

Црква Св. Преображења -Пролом Бања

Црква светог Петра на Петровом врху

Црква светог Петра на Петровом врху

Радан 5
Радан 4
Радан 3
Радан 2
Брестовачко језеро

Брестовачко језеро- Источни обронци Радан планине

Vrh Sveti Petar

Врх Свети Петар

Референце

  1. ^ „Области Златибора и Радана проглашене парковима природе”. srbija.gov.rs. Приступљено 6. 10. 2017.
  2. ^ СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО-Феликс-Каниц, глава XI, стр 337.
  3. ^ Клуб путника Србије: Планина Радан, Приступљено 30. 1. 2013.
  4. ^ RADAN PLANINA: Otkriven zid dug 100 metara! | Telegraf – Najnovije vesti
  5. ^ Iznenađujuće čari Radan planine
  6. ^ Zid u Kuršumliji star 65 miliona godina | Južna Srbija Info
  7. ^ Turistički klaster Radanskog područja
  8. ^ „Panoramio - Photo of Begovića grob[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 08. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  9. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014.
  10. ^ Страдање Лесковчана у Првом светском рату, Милован Цветковић, Семинарски рад 2012- ментор Проф. Др Момчило Павловић
  11. ^ Planine | Jablanički okrug | Jablanički okrug
  12. ^ „Vodopad Ripivoda - Blago Srbije[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 08. 04. 2014. Приступљено 29. 03. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  13. ^ Vodopadi Srbije - Vodopad Ripivoda
  14. ^ Лесковачки крај у Првом светском рату, Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић, Лесковац 1996, стр41.
  15. ^ Бубњевић, Слободан. „Тамо где је небо пало доле”. http://www.vreme.com. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у |work= (помоћ)
  16. ^ „Kuršumlija: Umesto nizbrdo, kola na padini idu uzbrdo”. http://www.vesti-online.com. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у |work= (помоћ)
  17. ^ „Misterija sa Radana: Voda teče uzbrdo”. http://www.rtv.rs. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у |work= (помоћ)
  18. ^ „Планина Радан[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 09. 03. 2014. Приступљено 08. 03. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Ђавоља варош

Ђавоља варош је скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се налазе камене капе (блокови, андезитске купе). Има их више од две стотине, високе су од два до петнаест метара, а широке од пола до три метра. Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини у близини Куршумлије, око 90 km југозападно од Ниша. Чине је 202 камене фигуре које су настале дуготрајним и стрпљивим радом природе. Смештене су у две јаруге (Ђавоља јаруга и Паклена јаруга), које су подељене вододелницом, чији се завршни делови спајају у ерозивну челенку. .

Ђавоља варош је била најбоље пласирани европски кандидат у својој категорији, као један од 77 кандидата за седам светских чуда природе, а још је значајније што је у трци била све до последњег гласања које се завршило у лето 2010. године.Стављен је под заштиту још 1959. године, а 1995. године Ђавоља варош је Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите.

Јабалче

Јабалче (рум. Iabalcea) је насеље у општини Карашево, округ Караш-Северен у Румунији. Према попису из 2011. године у наљељу је било 234 становника. Налази се на надморској висини од 479 м.

Водник (Лупак)

Водник (рум. Vodnic) је насеље у општини Лупак, округ Караш-Северен у Румунији. Према попису из 2011. године у насељу је било 434 становника. Налази се на надморској висини од 214 м.

Горња Јабланица

Горња Јабланица је брдско-планинска регија које се простире југозападно од Лесковца и Лебана. Кружног је облика и са три стране ограничена високим развођем. За разлику од Горње, Доња Јабланица представља изразиту низију спојену са Лесковачком котлином, покривену речним наносима, веома плодну и густо насељену. Читав слив Јабланице простире се на 894 квадратних метара, од чега на Горњу Јабланицу отпада 79,7 %, односно 713 квадратних километара. Граница између ове две суседне регије представљена је сутеском Јабланице код Лебана и огранцима планине Радан који се пружају дуж западног обода Лескоачке котлине.

Горња Јабланица спада у најсиромашније српске регије, иако се испод атара појединих села протежу лежишта разних руда метала са знатним садржајем злата и сребра и на више места из велике дубине избијају обилне термоминералне воде.

Гољак (планина)

Брдско-планински масив Гољака припада Родопском планинском систему, који је један од најстаријих у Европи. Планина се на истоку протеже својим обронцима тј брдо Хисар изнад Лесковца , до реке Ветернице, које је одваја од Кукавице. Западно је косовска планина Пруговац, северно Јабланичка котлина која је одваја од планине Радан. Јужно је Косовско поморавље. Геолошки састав је разноврстан, преовлађују гранити и гнајсеви. Испресецан је потоцима и вододеринама насталих тектонским и другим ерозионим процесима.Највиши врх Гољака је Веља глава (1.181 м.) и налази се у општини Медвеђа, на самој граници са Косовом и Метохијом, где се општина Медвеђа у само пар километара граничи са општином Лебане и покрајином. Кањон реке Шуманке,десне притоке Јабланице, у дужини од једног километра , чија висина са десне стране код Урманског виса износи 607 метара, а са леве стране од тока код Влајкове утрине од 639 метара. Огранци Гољака прате речни ток Шуманке све до њеног спајања са реком Јабланицом код Лебана. У подножију планине,недалеко од Медвеђе налази се Сијаринска бања

Добри До (Куршумлија)

Добри До је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 109 становника (према попису из 1991. било је 170 становника). Село се налази на Радан планини, на административној линији између Централне Србије и Косова и Метохије. У селу је некада постојала основна школа која је сада затворена.

Карашево

Карашево (рум. Carașova, мађ. Krassóvár) је насеље и седиште општине Карашево, округ Караш-Северен у Румунији. Према попису из 2011. године у наљељу је био 2.341 становник. Налази се на надморској висини од 281 м.

Клокотич

Клокотич (рум. Clocotici) је насеље у општини Лупак, округ Караш-Северен у Румунији. Име је место добило по истоименом потоку који протиче кроз његову средину и ван села северно прави мали водопад. Према попису из 2011. године у насељу је било 873 становника. Налази се на надморској висини од 249 м.

Лебане

Лебане је градско насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 9272 становника.

Лупак

Лупак (рум. Lupac) је насеље и седиште општине Лупак, округ Караш-Северен у Румунији. Према попису из 2011. године у насељу је било 884 становника. Налази се на надморској висини од 278 м.

Нермиђ

Нермиђ (рум. Nermed) је насеље у општини Карашево, округ Караш-Северен у Румунији. Према попису из 2011. године у наљељу је било 535 становника. Налази се на надморској висини од 271 м.

Општина Бојник

Општина Бојник је општина у Јабланичком округу са седиштем у истоименом граду. Према последњем попису становништва 2011. године општина има 11.104 становника. Општина Бојник се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела лесковачке котлине са општинама Лесковац, Лебане и Медвеђа. Око 2/3 њене територије је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва. Томе се придружује и готово у целини недовољно развијено окружење са ниским степеном међусобне развојне интегрисаности.

Општина Куршумлија

Општина Куршумлија налази се на југу Србије, у горњем сливу реке Топлице и њених притока Косанице и Бањске, на југоисточним падинама Копаоника и северозападним падинама Радан планине. Заузима површину од 952 km² и административно припада Топличком округу. Граничи се са општинама: Брус, Блаце, Прокупље, Медвеђа, Подујево (КиМ) и Лепосавић (КиМ). Југозападна граница у дужини од 105 km поклапа се са природном и политичко-административном границом Косова и Метохије. У овом делу налазе се два главна превоја: Мердаре и Преполац.

Површина општине износи 952 km² што чини 42,7% од укупне површине Топличког округа или 1,7% површине централне Србије. У општини се налази једно градско и 89 сеоских насеља, од којих према последњем попису из 2002. године, четири насеља близу административне линије са Косовом и Метохијом више немају становника. Општини Куршумлијa припада 93 села.

Пуста река (област)

Област Пуста река заузима простор највећим делом у сливу истоимене реке, у северозападном делу Лесковачке котлине, а окружена је планинама Петрова Гора, Радан, Ргајским планинама, Пасјаче и Видојевице. Простире се на 336 км² са 62 насеља и варошицом Бојник, као њеним центром.

Назив овог краја означава сиромаштво и запуштеност. Раније се називала само Река, а забележено је и име Подгора према изворима средњовековне српске државе.

Равник (Лупак)

Равник (рум. Rafnic) је насеље у општини Лупак, округ Караш-Северен у Румунији. Према попису из 2011. године у насељу је било 486 становника. Налази се на надморској висини од 225 м.

Радован Ковачевић Максим

Радован Ковачевић Максим (Доње Црквице, код Никшића, 6. септембар 1919 — Радан планина, 13. март 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Српска лига Исток 2017/18.

Српска лига Исток у сезони 2017/18. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне — Запад, Исток и Југ.

Српска лига Исток 2019/20.

Српска лига Исток у сезони 2019/20. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Запад, Исток, Југ и Центар.

ФК Радан Лебане

Фудбалски клуб Радан је српски фудбалски клуб из Лебана. Тренутно се такмичи у Српској лиги Исток, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1926. године. Клуб је један од најстаријих и најуспешнијих клубова у Јабланичком округу. Клуб је 2016.године прославио 90 година свог постојања.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске
Природни
  • предели изузетних одлика
Културни
  • предели изузетних одлика
Предели
  • нарочите природне лепоте

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.