Равена

Равена (итал. Ravenna) град је у Италији. Равена је и пети по величини град покрајине Емилије-Ромање у северном делу државе и главни град истоименог Округа Равена.

Равена је позната као важно историјско средиште у доба Западног римског царства и ране Византије (Равенски Егзархат). У граду се налази неколико велелепних цркава из византијског раздобља, као најбољих примера ране византијске уметности у време цара Јустинијана. Стога су ови споменици данас део баштине Унеска.

Basilica of San Vitale - triumphal arch mosaics
Мозаици у Базилики Сан Витале.
Равена
Ravenna
Ravenna collage
Разгледница Равене
Административни подаци
Држава Италија
РегијаЕмилија-Ромања
Становништво
Становништво
 — 155.997
 — густина238,97 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44°25′04″ СГШ; 12°11′58″ ИГД / 44.417778° СГШ; 12.199444° ИГДКоординате: 44°25′04″ СГШ; 12°11′58″ ИГД / 44.417778° СГШ; 12.199444° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина4 m
Површина652,8 km2
Равена на мапи Италије
Равена
Равена
Равена на мапи Италије
Остали подаци
ГрадоначелникФабрицио Матеуци
Поштански број48100
Позивни број0544
Регистарска ознакаRA
Веб-сајт
www.comune.ravenna.it

Географија

Arian Baptistry ceiling mosaic - Ravenna
Мозаик у аријанској крстионици - крст Исуса Христа са апостолима. 5-6. век
Mausoleum of Galla Placidia in Ravenna
Маузолеј Гале Плацидије
Baptistery.Arians02
Аријанска крстионица
Ravenna 1978 104
Црква Сан Аполинаре ин Класе
San Vitale Ravenna
Црква Сан Витале

Равена се налази на прелазу из средишње ка северној Италији. Од престонице Рима град је удаљен 470 km северно, а од Болоње 75 km источно.

Рељеф

Равена се развила у југоисточном делу Падске низије. Град је на јужном рубу простране мочварне области око ушћа реке По (смештено 50 km северно). Јадранско море је веома близу - 8 km источно. Јужно од града се пружа равничарско тле. Овакав осамљен положај града окруженог мочваром без непосредног изласка на море дао је Равени добар стратешки положај у време ратова и кризних времена.

Клима

Клима у Равени је измењено средоземна клима са приметним утицајем хладније климе са севера. Стога је у лето веома топло, а зими је снег честа појава и веома је хладно у односу на већи део Италије јужно.

Воде

Равена се налази близу Јадрана (8 km) у мочварном подручју, а у граду и околини прокопано је много канала за одводњавање земљишта. Међутим, најважнији канал је намењен саобраћајном повезивању Равене са морем.

Историја

Иако је подручје Равене било насељено још у време праисторије, прави развој насеља започиње доласком Римљана, када Октавијан Август изграђује морнаричку луку у Класеу, данашњем предграђу града на мору.

Падом Западног римског царства и честим упадима варвара Равена се нашла у изванредном положају природно заштићеног подручја из унутрашњости (мочваре). По предању, први епископ Равене био је св. Аполинарије (St Apollinaris) (q.v.). Због претње од напада Визигота, 402. године царски двор Западног царства премештен је из Милана у Равену, која је својим мочварама пружала већу заштиту. Године 493. године власт над Италијом је преузео остроготски краљ Теодорих Велики (умро 526. године), који је такође користио Равену као своју престоницу и који је био покровитељ аријанске цркве у граду. Године 540. године Равену је запосео византијски војсковођа Велизар и тиме основао Равенски егзархат, подручје Италије под влашћу Византије. После 568. године, када је већи део Италије пао под власти Лангобарда, улога Равене је опала, али је све до 751. године остала главни град византијске Италије. После пада под лангобардску власт изгубила све повластице статуса секуларне престонице и претворила се у нездрави изоловани провинцијски град.

Значај Равене у касним периодима старог Рима и Византије уздигао је положај њених епископа који су били постављени над новоустановљеном митрополитском провинцијом почетком 5. века, и добили титулу “архиепископа” средином 6. века. Права Равенске цркве надживела су пад значаја града као секуларног центра. Почетком 9. века А. Агнелије (A. Agnellus) написао је историју Равенске цркве, делом и да би заштитио њене повластице од папских напада. Римско-немачки цар Отон III поставио је архиепископа Герберта за папу Силвестра II, а Хајнрих IV поставио је архиепископа Виберта за (антипапу) Клемента III насупрот Григорију VII.

У каснијим епохама град није успрео да обнови ни део некадашње славе. У 12. веку придружила се војводству Ромања у борби против папске власти. У то време град има полусамосталан статус, а градом управља властелинска породица Да Полента. У 15. веку град потпада под Млетке, али се убрзо враћа под власт Папа, да би се 1861. године придружила у стварању Краљевине Италије.

Становништво

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 153.740 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
76.33580.65891.513115.188131.547138.034135.844134.631153.740

2008. године. Равена је имала преко 155.000 становника, 2 пута више него на почетку 20. века.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега (10% градског становништва).

Културно благо и знаменитости града

Током 5. и 6. века, захваљујући богатству и важности града, подигнут је велики број раскошних цркава које су биле украшене мозаицима. Због пустоши коју је иконоборство оставило на Истоку, ови мозаици данас представљају највећу и најлепшу сачувану збирку из овог раздобља - рановизантијске уметности. Најважнији споменици, сви украшени мозаицима, јесу:

  • Маузолеј Гала Плацидија,
  • православна крстионица (око 458. ),
  • аријанска крстионица (вероватно с краја 5. века),
  • архиепископска капела (494/519)
  • Теодорихова црква Сан Аполинаре Нуово (S. Apollinare Nuovo) - 493/526 г.,
  • две изванредне цркве чију је изградњу финансирао Јулијан (Julianus), богати банкар из Равене,
    • Сан Витале (S. Vitale) - освећена 547. године и
    • Сан Аполинаре ин Класе (S. Apollinare in Classe) - освећена 549. године, на око 5 километра од града.

У иконографски најсложеније и најзанимљивије мозаике убрајају се они који осликавају живот Христов у аријанској цркви S. Aplollinare Nuovo.

Важно је споменути и то да се у средишту Равене налази гроб Дантеа, познатог италијанског писца.

Привреда

Град Равена је важно индустријско средиште, посебно на пољу нафтне индустрије (рафинерија нафте и земног гаса). Такође у граду се производе вештачка ђубрива и синтетички каучук. Развијене су: метална, текстилна и прехрамбена индустрија.

Град је захваљујући посебности византијског наслеђа и важно туристичко одредиште Италије.

Галерија

Dantes tomb ravenna

Дантеов гроб

Meister von San Vitale in Ravenna 003

Црква Сан Витале - мозаик цара Јустинијана са свитом

Basilica of Sant Apollinare

Црква Сан Аполинаре - мозаици у олтарском делу

Ravenna-apollinarenuovo01

Црква Сан Аполинаре Нуово - мозаици на горњем делу брода

Ravenna-leaningtower

Типична улица старе Равене

Извори података

Основни извор података из историје и градње до IX века је Liber Pontificalis Ecclesiae Ravennatis од Angellusa (q.v.). Најобимнију расправу о историји, грађевинама и мозаицима (са црно белим илустрацијама) написао је F. W. Deichmann, Frühchristliche Bauten und Mosaiken von Ravenna (Baden-Baden, 1958) и id., Ravenna, Hauptstadt des spätantiken Abendlandes (2 тома у 3 дела + планови, Weisbaden, 1969-1976). T. S. Brown, The Church of Ravenna and the imperial administration in the seventh century, EHR 94 (1979), 1–28, је много обухватније дело него што то наслов говори. G. Bovini, Ravenna Mosaics (Greenwich, Conn. [1956], London, 1957; поново штампано Oxford, 1978) користан је увод на енглеском. L. von Matt и G. Bovini, Ravenna (Cologne, [1971]) садржи изванредне табле у боји са мозаицима. G. Bovini (ed.), ‘Corpus’ della scultura paleocristiana bizantina ed altomedioevale di Ravenna (3 тома, 1968–1969). E. Dinkler, Das Apsismosaik von S. Apollinare in Classe (Wissenschaftliche Abhandlungen der Arbeitsgemeinschaft für Forschung des Landes Nordrhein-Westfalen, 29; 1964) са библиографијом о црквеној историји Равене, 11. G. Bovini, Saggio di bibliografia su Ravenna antica (Bologna [1968]). Новија истраживања и открића објављена у журналима Felix Ravenna (Ravenna, 1911 ff.) и Corsi di Cultura sull'Arte Ravennate e Bizantina (ibid., 1955 ff.).

Међународна сарадња

Референце

  1. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.

Спољашње везе

Бафади (Равена)

Бафади је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 11 становника. Насеље се налази на надморској висини од 248 м.

Бицуно (Равена)

Бицуно је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 484 становника. Насеље се налази на надморској висини од 10 м.

Бјанканиго (Равена)

Бјанканиго је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 86 становника. Насеље се налази на надморској висини од 46 м.

Валзенио (Равена)

Валзенио је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 54 становника. Насеље се налази на надморској висини од 171 м.

Виланова (Равена)

Виланова (итал. Villanova) је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 2671 становника. Насеље се налази на надморској висини од 4 м.

Гајано (Равена)

Гајано је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 29 становника. Насеље се налази на надморској висини од 26 м.

Грациола (Равена)

Грациола је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 83 становника. Насеље се налази на надморској висини од 48 м.

Казалборзети (Равена)

Казалборзети је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 802 становника. Насеље се налази на надморској висини од 2 м.

Казале (Равена)

Казале је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 61 становника. Насеље се налази на надморској висини од 158 м.

Казалекио (Равена)

Казалекио је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 62 становника. Насеље се налази на надморској висини од 32 м.

Казети (Равена)

Казети је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 68 становника. Насеље се налази на надморској висини од 26 м.

Лидо ди Данте (Равена)

Лидо DI Данте је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 426 становника. Насеље се налази на надморској висини од -2 м.

Марина ди Равена (Равена)

Марина ди Равена (итал. Marina di Ravenna) је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 3476 становника. Насеље се налази на надморској висини од 3 м.

Мецано (Равена)

Мецано (итал. Mezzano) је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 2805 становника. Насеље се налази на надморској висини од 4 м.

Пањано (Равена)

Пањано је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 7 становника. Насеље се налази на надморској висини од 237 м.

Пизињано (Равена)

Пизињано (итал. Pisignano) је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1208 становника. Насеље се налази на надморској висини од 5 м.

Прати (Равена)

Прати је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 244 становника. Насеље се налази на надморској висини од 4 м.

Равена (округ)

Округ Равена (итал. Provincia di Ravenna) је округ у оквиру покрајине Емилија-Ромања у северној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Равена.

Површина округа је 1.858 км², а број становника 379.468 (2008. године).

Сарна (Равена)

Сарна је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 4 становника. Насеље се налази на надморској висини од 86 м.

> 1.000.000 становника
500.000—1.000.000 становника
200.000—500.000 становника
100.000—200.000 становника
Седишта регија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.