Рабин

Рабин (јев/хеб; раби — „мој учитељ") значи научник или мудрац, наиме — рукоположени тумач Библије и Усменог наука. Израз је вероватно настао у Палестини почетком 1. века и примењиван је на сваку ону особу чије је познавање рабинске књижевности било довољно да јој омогући одлучивање о питањима јеврејског закона. [1]

Институција професионалног, плаћеног рабина настала је тек у позном средњем веку, када су рабини постављани за верске вође заједница и када се од њих очекивало да све своје време посвете активностима заједнице, што се углавном огледало у:

  • одлучивању о свим питањима с подручја јеврејског закона,
  • обављању судијске улоге у цивилним и кривичним случајевима,
  • вођењу јешиве и
  • надгледању разних верских установа, као што су ритуално клање, систем основне школе, ритуална купатила (Микве) итд.

Све до 19. века, држање проповеди није представљало главну делатност рабина.

Статус рабина стицао се тек после дугогодишњег изучавања Талмуда и рабинских кодекса и полагања испита код рабина високо цењених по својој учености и побожности. У 19. веку, у западној Европи и у САД основани су рабински семинари и установе чија је специфична намена била обучавање рабина. Улога савременог рабина, који је обично дипломирао на универзитету и рабинском семинару, сасвим је другачија од улога рабина из времена пре 19. века, поготово код америчких Јевреја. Изузев у случају неких ортодоксних рабина, његова главна делатност више није делатност правног стручњака и судије. У његовом домену такође није да надгледа мрежу верских институција која обухвата целокупну заједницу. Уместо тога, он служи као духовни вођа верске заједнице или синагоге, и велики део његовог времена посвећен је вођењу службе и проповедању, образаовању младих и одраслих, чинодејствовању при венчањима и сахранама, саветовању, међуверским делатностима, учествовању у добротворним организацијама заједнице итд.

Постављење рабина у ортодоксном јудаизму обавља јешива или, у неким случајевима, онај рабин који је, захваљујући својој учености, стекао право да поставља друге.

У конзервативном јудаизму, то обавља семинар; неки конзервативни рабини настоје да добију и ортодоксно постављење.

У реформистичком јудаизму, постављење врши призната теолошка школа. У свим тим огранцима постоје рабини које су поставиле теолошке школе из других земаља.

Данас и велики број жена служе као рабини у реформистичким и реконструкционистичким конгрегацијама.

Референце

  1. ^ „Rabin”. Hrvatski leksikon Početna Sadržaj Pretraživanje Kontakt. Приступљено 19. 1. 2019.
1. март

1. март (01.03) је 60. дан у години по грегоријанском календару (61. у преступној години). До краја године има још 305 дана.

13. јул

13. јул (13.7.) је 194. дан године по грегоријанском календару (195. у преступној години). До краја године има још 171 дан.

14. октобар

14. октобар (14.10.) је 287. дан у години по грегоријанском календару (288. у преступној години). До краја године има још 78 дана.

1922

1922. је била проста година.

2. март

2. март (02.03) је 61. дан у години по грегоријанском календару (62. у преступној години). До краја године има још 304 дана.

20. април

20. април (20.04) је 110. дан у години по грегоријанском календару (111. у преступној години). До краја године има још 255 дана.

22. фебруар

22. фебруар је педесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 312 дана (313 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

4. новембар

4. новембар (4.11.) је 308. дан године по грегоријанском календару (309. у преступној години). До краја године има још 57 дана.

Јицак Рабин

Јицак Рабин (хебр. יצחק רבין‎; *1. март 1922 — 4. новембар 1995) је био израелски војник и политичар. Рођен је у Јерусалиму, где је завршио пољопривредну школу. Рабин се борио у јеврејском Палмаху против британских власти а учествовао је и у оружаним акцијама против Вишијевске Француске у Сирији и Либану. Током Првог израелско-арапског рата 1948. командовао је одбраном Јерусалима (био је први командир бригаде Харел), а у завршној фази рата водио је операције против Египћана у пустињи Негев.

Рабин је брзо напредовао у редовима израелске армије па је 1964. постао начелник главног штаба. Његове замисли о брзој мобилизацији резерве и уништењу непријатељског ваздухопловства на земљи показале су се одлучујућим у рату 1967.

Годину дана након рата окончао је војну каријеру и преузео место амбасадора у САД. Године 1973. ушао је у политику и након оставке Голде Меир 1974. постао је пети израелски премијер и први који је рођен у Израелу. У априлу 1977, након серије скандала, био је присиљен да вођство странке препусти Шимону Пересу.

Од 1984. до 1990. Рабин је био министар одбране и делимично је одговоран за политику чврсте руке према Палестинцима у почетку Интифаде. Године 1992. вратио се на чело Лабуриста и након избора постао премијер. Након тајних преговора, 1993. је потписао споразум с дугогодишњим непријатељем Јасером Арафатом, а 1994. добио је Нобелову награду за мир заједно са израелским министром спољних послова Шимоном Пересом и палестинским вођом Јасером Арафатом.

На мировном скупу 1995. убио га је израелски екстремиста Јигал Амир, а његовом је смрћу блискоисточни мировни процес успорен. У тренутку смрти имао је 74 године.

Београдска синагога

Београдска синагога „Сукат Шалом” је, тренутно, једина активна јеврејска богомоља у Србији. Налази се у центру Београда, у Улици маршала Бирјузова 19 и 2013. године је проглашена за споменик културе.

Голда Меир

Голда Меир (хебр. גולדה מאיר, арап. جولدا مائير‎‎; Кијев, 3. мај 1898 — Јерусалим, 8. децембар 1978) била је четврти премијер Израела, од 17. марта 1969. до 1974.

Рођена као Голда Мабовиц, у Кијеву, Русија (сада у Украјини), емигрирала је са породицом у Милвоки, Висконсин, 1906. године. Тамо је завршила учитељски факултет, и предавала у јавним школама. Учланила се у Поале Цион (Ционистичка радничка организација) 1915. и емигрирала у Палестину, са својим мужем, Морисом Мајерсом, 1921. Он је умро 1951. Она је преузела хебрејско име Меир, 1956.

Преселила се у Тел Авив 1924, где је радила у разним службама, пре него што је изабрана у Кнесет 1949.. Била је министар рада (1949 – 1956), и министар спољних послова (1956—1966).

Пошто је постала премијер, након смрти Левија Ешкола, њена влада је била потресана трвењима унутар владајуће коалиције, и озбиљним питањима у вези погрешних стратешких процена, и укупног мањка вођства, који су резултовали неочекиваним Јом Кипурским ратом. Голда Меир је поднела оставку, и наследио ју је Јицак Рабин.

Голда Меир је умрла у Јерусалиму, где је и сахрањена на гробљу на планини Херцл.

Дов Бер Шнеури

Дов Бер Шнеури или Довбер Шнеури био је кабалист и други рабин хасидијског покрета код Јевреја-Хабад. Рођен је у Љозни, Витепско војводство, Руска Империја (данас део Белорусије) 13. новембра 1773, оцу Шнеур Залману. Умро је 16. новембра 1827. у селу Нижин, Руска Империја, данас део Украјине.

Дов Бер Шнеури познат је као Средњи рабин (јидиш: מיטעלער רבי, хебрејски: אדמו״ר האמצעי). Први је рабин који је живео у селу Љубавичи, по коме организација данас носи име - Хабад Љубавичи.

Мајкл О. Рабин

Мајкл Озер Рабин (хебр. מִיכָאֵל אֹשֶׁר רַבִּין, енгл. Michael Oser Rabin; Вроцлав, 1. септембар 1931.) је израелски научник, добитник Тјурингове награде за свој допринос на пољу теорије аутомата.

Године 1975 је изменио Гери Милеров тест и осислио Милер-Рабинов тест, алгоритам који веома брзо и са малом вероватноћом грешке проверава да ли је неки број прост. Алгоритми за брзо одређивање простих бројева су од суштинског значаја за реализацију многих алгоритама у асиметричној криптографији.

Озбиљан човек

„Озбиљан човек“ (енгл. A Serious Man) је амерички филм снимљен 2009. у режији браће Коен. Главне улоге тумаче Сајмон Хелберг, Адам Аркин и Ричард Кајнд.

Поређење Рабин-Карп и наивног алгоритма

Проналажење свих појављивања ниски у тексту је проблем који се јако често јавља у програмима за уређивање текста. Наравно, текст у документима се мења па тражење ниски заправо зависи од тога шта корисник уноси. Ефикасни алгоритми за овај проблем могу у великој мери да помогну одзиву таквих програма. Овакви алгоритми се поред наведене примене могу користити код претраживања ДНК секвенци, и разним другим областима.

Рабин-Карп алгоритам

У информатици Рабин-Карп алгоритам је алгоритам за претрагу ниски који су створили Мајкл О. Рабин и Ричард Карп 1987. године, који користи хеширање да пронађе било коју комбинацију ниски у тексту. За текст дужине n и p комбинација дужине m, просечна и најбоља временска сложеност износи О (n + n) у простору О (p), ​​али је његова најгора временска сложеност О (nm). Насупрот томе, Ахо-Корасик алгоритам за проналажење ниски има асимптотску најгору временску сложеност О (n +m) у простору О (m).

Практична примена Рабин-Карп алгоритма је откривање плагијата. Узимајући у обзир изворни материјал, Рабин-Карп може брзо да врши претрагу преко папира за локацију реченица изворног материјала, занемарујући детаље као што су величина слова и знакове интерпункције. Због обиља тражених ниски, алгоритми за претрагу појединачних ниски су непрактични.

Хабад

Хабад (хебр. חב״ד) познато и као Хабад Љубавич је најпознатија хасидска Ортодоксног јудаизма. Хабад Љубавич је данас најбројнија хасидизма и једна од великих јеврејских организација у свету.

Хабад је основао рабин Шнеур Залман из Љозне, Руска Империја. Реч хабад је акроним, и долази из хебрејских речи Хохма, Бина, Даат (Мудрост, Разумевање и Знање) (хебр. חכמה, בינה, דעת), појмови који подупиру покрет.

Име Љубавич долази из јидиша, означава село одакле је покрет кренуо у свет. Данас је део Русије, где су живели лидери Хабада више од 100 година.

1951. рабин Менахем Мендељ Шнерсон, седми рабин Хабад-Љубавича, трансформирао је малу секту у највеће гибање унутар Јудаизма. Покрет има више од 3600 институција (религијске, социалне и хуманитарне), у више од 1000 градова, у преко 80 земља света, најприсутнији је у САД, где је у 50 савезних држава. Институције обезбеђују приступ неповезаним Јеврејима у хуманитарни помоћи, вјерским, културним и образовним активностима на Хабадовим центрима; код синагога, школа, кампова, и народних кухиња.

Студије показују да је између 1993 до 1996 број чланова са 40.000 повећан на 200.000. Јерусалимски центар за односе са јавношћу (JCPA) је у свом извештају из 2015. навео је да годишње, код Хабадових покрета, присуствује бар милион људи. За време Хануке присутно је око 8 милиона Јевреја у 80 земаља света.

Шнеур Залман

Шнеур Залман (рус. Шнеур Залман из Ляд, Јидиш אלטער רבי‏‎) био је кабалист и основатељ хасидијског покрета код Јевреја-Хабад. Аутор је учења Танија (старојеврејски תניא‎). Рођен је у Љозни, Витепско војводство, Велика кнежевина Литванија, Државна заједница Пољске и Литваније (данас део Белорусије) 17. септембра 1745. Умро је 27. децембра 1812. у селу Пени, Слобоско-украјинска губернија, Руска Империја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.