Пљачковица

Пљачковица је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2011. била је без становника.

Пљачковица
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.-
Географске карактеристике
Координате42°35′12″ СГШ; 21°54′07″ ИГД / 42.586666° СГШ; 21.902° ИГДКоординате: 42°35′12″ СГШ; 21°54′07″ ИГД / 42.586666° СГШ; 21.902° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1070 м
Пљачковица на мапи Србије
Пљачковица
Пљачковица
Пљачковица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Демографија

Село је потпуно напуштено према попису из 2002. године.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]----
Година Становника
1948. 82
1953. 73
1961. 64
1971. 58
1981. 26
1991. 33 33
2002. 0 0
2011. 0

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

Спољашње везе

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Казанђол

Казанђол је кањон који сече Врањска река у стени између планина Пљачковице и Крстиловице, у њему има неколико великох вирова (казана), водопада и на десетине слапова. Терен је oбележен од стране извиђача и прилагођен је за излете.

Ослобођење Врања 1878. године

Ослобођење Врања 1878. године представља једну од завршних етапа ослобођења српских земаља од османске власти. После почетка Другог српско-турског рата, војска кнежевине Србије је покренула офанзиву на територији данашње јужне Србије. После Грделичке битке је успела да провали у Масуричку котлину, чиме јој се пут за Врање практично отворио. Истовремено су букнули бројни устанци широм јужне Србије, па и у самој околини Врања, а српска команда је, да би се повезала са устаницима у Пољаници, послала потпоручника Степу Степановића са задатком да оснује устанички батаљон, који је одиграо веома важну улогу у ослобођењу.

Српским снагама је командовао генерал Јован Белимарковић и биле су распоређене дуж десне стране Јужне Мораве, док је османским снагама командовао дивизијски генерал Асаф-паша. Његове снаге биле су распоређене дуж леве стране Јужне Мораве. Борба за ослобођење је званично почела 26. јануара, када су српске снаге почеле да се пребацују на леву страну Мораве и кулминирала је великом битком 31. јануара, у којој је учествовало око 22.000 војника, а завршила се српском победом и заплењивањем бројне османске опреме.

У борби за ослобођење се, поред Степе Степановића, истакао и потпоручник Стојичевић који је погинуо у борбама на Девотину, као и мајор Радомир Путник, који је био задужен за потеру за османским војницима који су после битке бежали према Прешеву и Бујановцу.

После Санстефанског споразума, Врањанци су, уплашени да не потпадну под управу кнежевине Бугарске, послали писмо српском кнезу Милану Обреновићу с молбом да не повлачи српску војску из Врања. Међутим, после Берлинског конгреса Врање је и званично постало део Србије.

Радио Индекс

Радио Индекс је једна од пет комерцијалних радио станица са националном фреквенцијом за целу територију Србије. Основна фреквенција за подручје Београда је 88,9 MHz. Радио Индекс је урбана радио-станица, окренута образованој публици, модерних схватања, од студентског доба до најбољих средњих година. Програм Радио Индекса најкраће се може описати као: поуздане информације и нормална музика. Поред информативног, посебна пажња је посвећена забавном и контакт програму, специјализованим музичким емисијама и кратким радијским формама.

Људи који су створили данашњи Радио Индекс и медијски бренд ИНДЕКС некада су стварали и студентски радио програм "Индекс 202", "Индексово радио позориште" и Универзитетски радио „Индекс".

Студентски радио програм "Индекс 202" емитован је као једносатна дневна емисија на станици „Београд 202" од 1971. Многа данас позната имена српског новинарства прошла су кроз редакцију „Индекса 202". Током осамдесетих нарочито је било популарно „Индексово радио позориште“, а редовни програм „Индекса 202" постао је практично први независни електронски медиј у тадашњем социјализму на заласку.Маја 1989. екипа „Индекса 202", у сарадњи са омладинском емисијом „Ритам срца“ Радија Студио Б, оснива Омладински радио Б92. Сарадња је трајала до јуна 1990. када се „Индекс 202" враћа на програм „Београда 202".

Универзитетски радио „Индекс" су током студентских демонстрација 1992. основали Универзитет у Београду и Универзитет уметности. Емитовање на фреквенцији 88,9 MHz почело је 19. јуна 1992. у 15:20 из Студија 15 Радио Београда у Македонској улици, на основу уговора о сарадњи београдских универзитета и РТС-а. У новембру 1998. Универзитетски радио „Индекс“ је избачен из просторија Радио Београда. Тим чином је уједно и престао да постоји као медиј, јер су у Радио Београду остали студио за емитовање, редакцијска опрема и предајник на фреквенцији 88,9 MHz. Београдски универзитети, тада под контролом Милошевићевог режима, именовали су ново руководство које никада није успело да поново покрене емитовање програма угашеног Универзитетског радија „Индекс“.

Екипа новинара и уредника је у августу 1999. наставила да ради под називом Радио Индекс, али на другој локацији, са другом опремом и другим предајником на фреквенцији 99,8 MHz, набављеним приватним капиталом. Нови Радио Индекс није имао никакве финансијске ни правне везе са оснивачима већ угашеног Универзитетског радија „Индекс“ (Универзитетом у Београду и Универзитетом уметности), чак су тадашња руководства оба универзитета одбијала сваки контакт са члановима редакције. Радио Индекс је једини независни електронски медиј у Београду који је 5. октобра 2000. емитовао директан програм са улица Београда.

Од децембра 2015. године Радио "Индекс" се зове Радио С2.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Фрањa Копша

Фрања Копша (Вилдалпен, 1840. године – 26. мај 1898. године Врање). Његов отац Филип Копша је такође био лекар.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.